Džajić: “Ubljani, hvala vam na ovome, srce mi je puno”

Dragan Džajić (foto: Đorđe Đoković)

13.06.2017, 13:45

Džajić: “Ubljani, hvala vam na ovome, srce mi je puno”

"Ubljani, hvala vam na ovome, srce mi je puno”, izjavio je sinoć Dragan Džajić zbog ukazane časti da renovirani gradski stadion na Ubu, na kome igra FK Jedinstvo, ponese njegovo ime.

Na svečanosti u prepunom ubskom Domu kulture, organizovanoj povodom imenovanja stadiona "Dragan Džajić Džaja", najpoznatiji Ubljanin i počasni građanin ovog mesta, svojevremno najbolje levo krilo sveta, zvanično najuspešniji fudbaler ovih prostora u poslednjih pola veka, internacionalac i reprezentativac Jugoslavije, treća Zvezdina zvezda, njen direktor i predsednik, rekao je da je ponosan što se jedan prelep objekat zove po njemu.

Zahvalivši se svojim zemljacima, a pre svega inicijatoru ideje o imenovanju stadiona Nemanji Matiću, asu Čelsija, srpskom reprezentativcu i Ubljaninu koji je prošlog leta preuzeo brigu o Jedinstvu, gde su igračku karijeru obojica počeli, Džajić je istakao da često dolazi u rodno mesto.

- Neke stvari su se dosta izmenile, ali ono što je najvažnije jeste da je moje srce uvek na Ubu. Posle svega što sam doživeo, a ovo mi je jedno od najdražih priznanja koja sam mogao da dobijem, imam jednu poruku, a to je da Ub ne sme da zaboravi. Ne zbog mene, već zbog ubskog fudbala. Najbitnije je da ova naša lepa varoš produži kontinuitet dobrih fudbalera i onih igrača koji su igrali u jugoslovenskim i srpskim klubovima i koji su igrali za reprezentaciju Jugoslavije, sada Srbije, a kasnije i za evropske klubove, i nastavi da proizvodi dobre fudbalere. Najvažnije je u ovom trenutku da su se pojavili ljudi koji žele ovom klubu dobro i, naravno, Nemanja Matić, koji se jako založio da sve ovo izgleda drugačije u odnosu na raniji period. Svi vi koji ste mlađi i na kojima ostaje budućnost fudbala na Ubu, treba da sledite to što je on uradio zbog dobrog fudbala koji treba da živi i da se igra na Ubu - poručio je Dragan Džajić sa govornice u obliku broja 11, broja dresa Crvene zvezde koji je za njega bio rezervisan i sa pozornice Doma kulture po kojoj je bio rasprostrt zeleni travnati "tepih", a na njemu kopačke.

Organizator svečanosti, Ustanova za kulturu i sport se, zahvaljujući pomoći scenografa Dušana Aškovića potrudila za scenografiju i program, a za veče za pamćenje govornici i Ubljani koji su salu Doma kulture ispunili do poslednjeg mesta. Svečano obučeni i svečarski raspoloženi, oni su sinoć iz sveg srca bodrili svog Firija, kako ovde zovu Džaju i svoje druge fudbalske velikane, koji su svojim životima i karijerama Ub učinili poznatim i slavnim. Ceremoniji su prisustvovali i sportski direktor FSS-a Goran Bunjevčević, kapiten reprezentacije Srbije Branislav Ivanović i predsednik Crvene zvezde Svetozar Mijailović.

Muzej fudbala

Prvi koji je govorio na ceremoniji bio je legendarni centarfor Crvene zvezde, reprezentativac i još jedan slavni Ubljanin Dušan Savić, istakavši da je najnormalnije da stadion na Ubu ponese ime Dragana Džajića.

- Zaslužio je to Ub, zaslužio je Džaja još i više. Najvažnije je danas što je, čini mi se, ispunjena želja svih Ubljana da prelep stadion na prelepom mestu ponese ime Dragana Džajića. Oni su naš ponos i mislim da će sada Ubljani i ljudi koji vode Jedinstvo imati težak zadatak. S obzirom na to da stadion nosi ime najvećeg fudbalera Jugoslavije svih vremena, moraće od danas da bude uvek najlepši i da svetli onim sjajem kojim je i Dragan Džajić svetlio 1963. godine, kada je otišao u Crvenu zvezdu. Na stadionu „Dragan Džajić“ mora da se igra i dobar fudbal, a da bi se igrao dobra fudbal, moramo imati dobre igrače. Ub je to uvek imao i mislim da i u budućnosti zaslužuje da ima talentovane i dobre fudbalere - rekao je Dušan Savić.

Napomenuo je i da bi Ub za srpski fudbal mogao da učini još jednu veliku stvar, a to je da otvori Muzej fudbala. „Ako jedna mala varoš iznedri pet državnih reprezentativaca, zaslužuje da ima i Muzej fudbala“, konstatovao je Savić i pozvao da se svi zajedno - opština, država i FSS, potrude oko realizacije te ideje.

Prisutnima se obratio i Dušanov brat, Dragan Savić, beogradski advokat i nekadašnji igrač Jedinstva, koji je govori o ubskoj fudbalskoj tradiciji, dugoj bezmalo jedan vek.

Fudbalski velikani odišu bliskošću sa Ubom

Ubljanin na čelu Arhiva Srbije, istoričar dr Miroslav Perišić svoju nadahnutu besedu započeo je citatom jednog čuvenog engleskog sportskog novinara, koji je 1977. zapisao "jedan je Dragan Džajić".

- Kao da je to isto predlogom da stadion Jedinstva na Ubu ponese ime Dragana Džajića želeo da nam poruči Nemanja Matić, neverovatni Mats, kako su mu navijači u Engleskoj nadenuli nadimak i kako ga nazivaju najtiražniji londonski listovi ili “Zver sa Uba”, kako ga na engleskim blogovima, radujući se njegovom fudbalskom umeću, nazivaju njegovi obožavaoci u evropskoj kolevci fudbala. Kao što se za Ub, zahvaljujući Draganu Džajiću, saznalo na svim meridijanima i paralelama, a imenom Dušana Savića osvežavano pamćenje na naš grad, tako se danas, zahvaljujući Nemanji Matiću u svetu pronosi naziv tog čudesnog mesta odakle dolaze fudbalski velikani - rekao je direktor Arhiva Srbije dodajući da Nemanja Matić, jedan mladi svetski poznat čovek, time što izražava poštovanje drugom, takođe svetski poznatom čoveku Draganu Džajiću, zaslužuje naše poštovanje.

Prema njegovim rečima, ovaj gest nije fudbalski, već deo kulture ličnosti i zato će Matićev predlog u budućnosti više biti deo istorije ubske kulture nego istorije ubskog fudbala.

- Nekada je Džajić pobeđivao najveće i najjače i dokazivao nešto što je više i vrednije od fudbala, a to je da mali narodi ne treba da imaju osećaj manje vrednosti u odnosu na brojnije, moćnije i bogatije nacije. Činio je to pre njega, ali ne u tolikoj meri, ali je činio i Ratko Čolić, činio je to posle njega i Dušan Savić, a danas tu vertikalu nastavlja Nemanja Matić, a svako u svojoj meri i Radoslav Petrović i Uroš Matić. Svi oni su deo identiteta srpske nacije i deo identiteta Uba i ubskog duha. Visine koje su dosegli i daljine u koje su se uputili nisu ubske velikane udaljile od Uba. Naprotiv. Oni odišu svojom bliskošću sa Ubom, a Ub su u svom uspinjanju ka velikonj slavi povukli sa sobom - rekao je u svojoj besedi dr Miroslav Perišić manje o fudbalu, a više o ovom gradu i njegovim ljudima.

Naklon za Džajića i Matića

Nekadašnji fudbaler Jedinstva, kasnije i predsednik kluba Radovan Puletić, pisac i direktor Ustanove za kulturu i sport je na svoj, književni način na svečanosti govorio o razumevanju fudbala, nakon čega se skupu obratio i predsednik opštine Ub Darko Glišić rečima da gaji veliko poštovanje i ljubav prema Draganu Džajiću, "najvećem od svih nas".

- Njegova biografija, njegovo ime i sve ono što je uradio su toliko veliki da možemo samo da se poklonimo tome i da kažemo da smo srećni što smo njegovi zemljaci i savremenici, što ga poznaje i da se ponosimo time što je on odavde - istakao je Glišić.

Lepe reči uputio je i na račun Nemanje Matića koji "pokazuje da mu je srce, iako je još mlad, iako je karijera pred njim, veliko i veće i od našeg Uba i, rekao bih, od čitave Srbije. On je jedan od najvećih svetskih fudbalera i ponos srpskog fudbala, ali ono što će ga zauvek činiti velikim, to je njegovo vaspitanje i ljubav prema zavičaju", rekao je Glišić i dodao da Nemanja svakoga dana, nekome od zemljaka pošalje poruku, raspitujući se šta ima novo u rodnom kraju, što je veliki motiv.

- To je ono što ga čini najvećim i što će njegovo ime zlatnim slovima uklesati u istoriju i naše optine i Srbije, a nama to svim znači. Jer ako on može da pošalje poruku iz Londona, Los Anđelesa, Lisabona ili bilo kog kraja sveta, kako bi se informisao o tome šta se ovde dešava, onda je to znak da neko brine o vama, ali je i veliki motiv za vas i da ne sedite skrštenih ruku. Morate da radite i da se borite da ova naša sredina bude još lepša u danima koji dolaze - rekao je Glišić, uz poruku mlađim generacijama da poštuju svoje sportske idole.

Ovacije za zvezde "velikog fudbala male varoši"

Publika je velikim aplauzom ispratila i izlazak Nemanje Matića na govornicu, koji se prisetio kako se kao dvanaestogodišnji dečak preselio u Beograd da bi ispunio svoj dečački san i zaigrao u Crvenoj zvezdi, kao član mlađih selekcija. Tokom svih pet godina, koliko je proveo u klubu, žurio je na Ub "Strelinim" autobusom kako bi sakupljao lopte prvom timu Jedinstva, zajedno sa Radosavom Raćom Petrovićem.

Kada bi njegov omiljeni klub pobedio i igrače ovacijama pozdravljao pun stadion, zamišljao je da pozdravljaju i njega, jer je dao sve od sebe iza gola. Sada je jedina razlika, nadovezao se, što kao dvadesetosmogodišnji igrač reprezentacije Srbije i Čelsija, umesto "Strelinog" autobusa koristi "čeličnu pticu" da bi stigao na stadion "Dragan Džajić" i bodrio svoj omiljeni klub Jedinstvo.

Svojom pričom Nemanja je po ko zna koji put opravdao epitet "ubskog diva velikog srca" koji je i u danima velike slave ostao skroman i posvećen svojoj najvećoj fudbaskoj ljubavi Jedinstvu.

Da Ubljani i te kako poštuju tu posvećenost zavičaju, pokazali su i na kraju svečanosti stojećim ovacijama za svoje sportske velikane, Džaju i Nemanju.

Svečanost na Ubu svojim talentom, muzikom i igrom ukrasili su ovdašna talentovana violinistkinja Aleksandra Latinović i baletski studio "Atena". Posetioci su mogli da pogledaju i izložbu fotografija Dušana Savića “Veliki fudbal male varoši”, kao i dokumentarni film o FK Jedinstvo u produkciji RT City Ub.

Dragan Džajić (foto: Đorđe Đoković)

13.06.2017, 13:45