25.03.2018, 11:41

Sigma trojice mladih umetnika

U lazarevačkoj Modernoj galeriji otvorena je izložba slika pod nazivom "Σ", na kojoj svoje radove predstavljaju Dragan Sibinović i Konstantinos Petrović iz Uba i Lajkovčanin Dragan Gagac Jovanović.

 

Ovo je njihova prva zajednička izložba, a sama činjenica da je likovni govor trojice mladih umetnika različitog karaktera i senzibiliteta, upućuje na vrednost postavke. Jer, posetioci Moderne galerije imaju priliku da praktično vide tri različite izložbe na jednom mestu, objedinjene pod naslovom "Sigma", što je 19 slovo grčkog pisma i matematički znak za skup - u ovom slučaju simbol koji povezuje trojicu umetnika i prijatelja.

 

Na otvaranju izložbe, mlada istoričarka umetnosti Aleksandra Tanić je brojnim posetiocima ukazala na neke od najosnovnijih karakteristika i osobina koje se nalaze u srži trojice autora. Njihov rad, dodala je, zasniva se na različitim strukturnim, formalnim i stilskim zakonitostima, te iako ne pripada istoj kategoriji, ovi umetnici, jedni u drugima, pronalaze potvrdu načela koja se nalaze u korenu njihovih sopstvenih umetničkih namera.

 

Otvaranje izlobe u Modernoj galeriji (Foto: Bojan Petrović)

Govoreći pojedinačno o svakom autoru, rekla je da Dragan Sibinović neguje ekspresivni i izrazito sujbektivni likovni izraz, gde kroz žvrljotine nalik dečijim predstavama vidljivog sveta, pseudo-matematičke formule, izvrnuta slova i slogove, rečenične fraze ispisane unazd, uspostravlja haotičan ritam i gradi verbalno-vizuelne kombinacije i rešenja u kojima teško čitljiv tekst ometa i onemogućava jednostavno shvatanje smisla crteža.

 

- Pri prvom susretu sa Draganovim slikama, vi se možda osećate pomalo neugodno i začuđeno, i iznenađuje vas jedan takav pristup, čak onako po principu dečjeg stvaranja. Međutim, on tu naivnost vrlo inteligentno koristi i pokušava da bude zapravo što neposredniji, ekspresivniji, subjektivniji i ličniji kroz taj izraz, koji mu to i omogućava. Naizgled dečijom jednostavnošću crteža, umetnik provocira i pronicljivo se ruga ugledu institucionalizovanih umetničkih navika - zaključila je Tanić.

 

Osvrćući se na rad Dragana Jovanovića Gagca, kazala je da ovaj lajkovački umetnik stvara niz jedinstvenih i autentičnih slikarskih elemenata, koji čine sastavni deo jednog primitivnog, mitološkog i simboličkog umetničkog organizma. Tu se smenjuju različiti uplivi sirovog, divljeg, ritualnog, paganskog, čak i dečijeg izraza, što ga spaja sa Sibinovićem i njegovim pristupom i načinom rada.

 

Bivajući naklonjen primitivnoj umetnosti, Gagac gradi sopstveni izraz na izvoru "necivilizovanih" formi izražavanja, koje stvaraju uzbudljivu interakciju između svesnog i podsvesnog. Figuracija je kod Gagca dominantna i svodi se na kombinaciju stiliozovanih antropomorfnih i zoomorfnih figura, čiji se udovi prostiru preko platna u različitim vratolomnim egzibicijama. Rasparčani delovi tela koji zauzimaju mesta koja im ne odgovaraju, zmijolike nazubljene kreature koje gamižu po rubovima rama stvaraju začudan, apsurdan i magijski teatar u kome je sve moguće.

 

Prema mišljenju istoričarke umetnosti Aleksandre Tanić, najmlađi autor na izložbi, ubski slikar Konstantinos Petrović pripada tipu umetnika koji su senzibilnijeg karaktera, pa pristupa slikarstvu na jedan malo nežniji  i ukroćeniji način od prethodne dvojice. Iako i kod njega ima ekspresionističkih elemenata, najviše je zainteresovan za apstrakciju i za čisto slikarske vrednosti. On nije previše zainteresovan da kroz motiv nešto saopšti, već se fokusira na prednosti tehnike i formata u kom se najneposrednije izražava, a to su uglavnom minijature. Kroz apstraktne mrtve prirode i pejzaže, umetnik putem sebi svojstvenog odabira boja i oblika, postiže jedan dominantan intiman tonalitet, koji predstavlja lepu sintezu osećajnog i razumnog.