07.07.2018, 15:00

Sećanje na Dragovana Bogdanovića

Takovac i Kačerac. I Ljižanin. Zavičajno ga je moguće tako odrediti. Rođen pod Ostrvicom u selu Zagrađe 1917. godine, od ranog detinjstva napajao se ratnom i slavnom istorijom predaka, koji su  u  raznim bitkama ginuli. Mnogi kasnije zaboravljeni od države, vlasti, naroda. Ne i od Dragovana.

 

Koliko je mogao, u "vunena vremena" pokušavao je da od zaborava sačuva sećanja na  junake Velikog rata, solunce i druge ratnike, seljačke sinove koji su dali živote za slobodu Srbije. Pronalazio njihove grobove, tražio da se dostojno obeleže, da se po imenu i prezimenu, i  familiji i rodu, sačuva istina o njihovim stradanjima. Sarađivao je sa sveštenicima ljiškog i kačerskog kraja, i svoga rodnog takovskog zavičaja u popunjavanju imenika stradalih seljačkih sinova, pošto je rat rezervisan za seljake, a pobede su često svojatali oni koji su bili daleko od fronta. Iz Bogdanovića iz Zagrađa 1914. u rat je otišlo sedam muškaraca, vratio se samo njegov otac Živan.

  

Posmrtni ostaci srpskih i austrougarskih vojnika stradalih u Kolubarskoj bici, sahranjeni su u spomen-kosturnici u crkvi u Lazarevcu, ali ne svi, tako da su seljaci decenijama kasnije prilikom poljskih poslova nalazili kosture po njivama, poljima i šumama.

 

U traganju sa grobovima ratnika, pronađene su grobnice u mnogim selima, najviše u selu Šutci, Dićima, Belanovici, Brančiću... Dragovan je sačinio spisak mesta gde su  sahranjeni naši i neprijateljski vojnici, a po svedočenjima starih ljudi, koje je on sačuvao,  ponekad su zajedno sahranjivani, naročito 1919.kada je u proleće zapretila epidemija.

  

Nekoliko puta je sa soluncima posetio Krf i Srpsko spomen groblje Zejtinlik, o čemu je ostavio zapise, koji zaslužuju da budu prezentovani javnosti, kao i  građa koju je prikupio o poginulima u Kolubarskoj bici u ljiško-kačerskom kraju.

Izložba (Foto: Miroslava Kojić)

 

 Dragovan je bio i guslar. Teme ratne – vojvoda Mišić, Kolubarska bitka. Gusle je nasledio od svog oca i guslao u raznim prilikama. Sačuvana je njegova pesma  o zanemarenim grobovima srpskih ratnika koju je napisao za specijalnu priliku – promociju knjige „Kolubarska bitka“ autora Save Skoka, u Ljigu 1991.godine, koju je pevao uz gusle.

 

Bavio se drvorezom. Seoski poslovi, mobe pri žrtvi i koševini, značajni praznici, njegovi su motivi na radovima u drvorezu, ali i ratnici, kako vojskovođe poput vojvode Živojina Mišića, tako i seljaci u rovovima i borbama.

 

Bavio se i novinarstvom. Stotine članaka o važnim stvarima u „našem malom mestu“ i široj okolini, napisao je za „Napred“ sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.

 

Dragovan je bio đak Poljoprivredne škole u Adi, gde je izučio dobru školu, a naučeno prenosio mlađima. Pedesetih godina prošlog veka u zimskim mesecima trajali su kursevi za mlade poljoprivrednike koje je Dragovan učio kako da obrađuju zemlju i dobiju veće prinose. I posle godinama ih u svoje slobodno vreme obilazio da vidi kako primenjuju naučeno.

 

Umro je 2005. godine u Ljigu, u kojem je proveo najveći deo života.

 

U ljiškoj biblioteci izloženi su radovi u drvorezu Dragovana Bogdanovića, a izložba će trajati do Petrovdana, kada će biti zatvorena uz prigodan program.