25.07.2018, 11:49

Ubljani, budite rešenje problema napuštenih pasa

Na teritoriji opštine Ub sprovodi se program besplatne sterilizacije i čipovanja sto vlasničkih pasa, koji finansira organizacija "Animal Support Trust" iz Irske. Akciju koordinira i sprovodi Prihvatilište za pse u saradnji sa Udruženjem za zaštitu životinja "Prijatelj", uz čije posredovanje je i obezbeđena ova vredna donacija.

 

Iako se već mesec dana, putem medija i društvenih mreža pozivaju građani da se prijave i iskoriste ovu besplatnu uslugu, odziv je daleko manji od očekivanog, predočava Marina Đurđević, osnivač i predsednik Udruženja "Prijatelj".

 

Marina Ðurdevic (Foto: Dragana Nedeljković)

Prema njenom mišljenju, razlog tome je to što građani nisu dovoljno informisani o značaju sterilizacije, čiji je osnovni cilj da se kontrolom rađanja ljubimaca na human način smanji prekobrojna populacija napuštenih pasa i spreči njihova patnja nastala nebrigom  i neodgovornošću vlasnika. Jer, opominje, glavni uzročnik velikog broja pasa na gradskim ulicama i u ruralnim naseljima je to što vlasnici napuštaju svoje kućne ljubimce.

 

- Ajnštajn je rekao da ne možemo rešiti problem na isti način na koji smo ga stvorili, a mi problem beskućnih pasa, neću da kažem lutalica, jer to su psi koji su ostavljeni od svojih vlasnika, stvaramo vekovima unazad. I to po istom obrascu preuzima većina mladih, tako da se mnogi psi izbacuju, počevši od štenaca, preko ženki sa mladima i gravidnih ženki, do odraslih i starih životinja. Procenjuje se da na ulicama ima svega pet odsto pasa koji nikada nisu imali vlasnike, ostali su nekada bili nečiji psi - objašnjava Marina.

 

Za samo šest godina, jedna nesterilisana vlasnička ženka sa svojim potomstvom u optimalnim uslovima može doneti zapanjujućih 67.000 jedinki. Od ovog broja najveći procenat je unapred osuđen na patnju, odbačenost, azile i smrt. Mnoge od njih bezobzirni vlasnici usmrćuju neposredno nakon okota ili bacaju malene štence, kojima su šanse da prežive bez majke i nege minimalne. Od onih koji "preteknu", veliki broj završi na ulici, živeći mučan život lutalice. Prepušteni sami sebi, stradaju od gladi, žeđi, bolesti, smrzavanja, povreda, automobila ili od ljudske ruke. Retki su oni koji su sklonjeni na sigurno ili se udome.

 

Napušteno štene (Foto: Dragana Nedeljković)

Životinje se kontinuirano izbacuju, najčeše pored škola, kontejnera i puteva, ostavljaju se na grobljima, igralištima i deponijama, u šumarcima i kanalima, što osim njihovog nekontrolisanog parenja, a samim tim i stalnog uvećanja beskućnih pasa, za posledicu ima i sve veći broj incidenata.

 

- Ti psi, naravno, moraju da jedu, formiraju se čopori, traže hranu, upadaju u seoska domaćinstva, napadaju građane i onda nastupa opšti haos. Nastaje hajka na nih i jedna površna interpretacija, gde su jedini izvor problema ti psi koji moraju da nestanu na nekakav način, bez zadiranja u stvarnu srž problematike. Zato smo, zahvaljujući posredovanju dobrih ljudi iz Irske i Ujedinjenog kraljevstva, obezbedili sto besplatnih sterilizacija na teritoriji opštine Ub isključivo za vlasničke pse, pošto je postojeća populacija napuštenih životinja na ulicama posledica, pre svega, neodgovornog vlasništva. Ranije se starilizacija plaćala i ja razumem da mnogi ljudu nemaju novca za to. Ali, sada imaju priliku da ih besplatno sterilišu, a uz to dobijaju i čip, tako da više nema izgovora. Njihovo je samo da plate vakcinu protiv besnila, koja košta hiljadu dinara, kako bismo pokrili sve zakonske osnove i oni su problem rešili za ceo život. Od ovog programa besplatne sterilizacije, svi ćemo imati dobrobit - poručuje Marina Đurđević, neumorni borac za prava životinja i dugogodišnji predani volonter u ubskom Prihvatilištu za pse.

 

Uz apel "budite rešenje problema, sprečite patnju nedužnih", naša sagovornica poziva vlasnike pasa da zakažu besplatnu sterilizaciju na telefon 064/2777-149 i tako pomognu da na ulicama Uba i po selima ima manje napuštenih pasa.

 

Dodaje da se i u Zakonu o dobrobiti životinja izričito navodi da je svaki vlasnik odgovoran za svog psa, da mora da ga čipuje i da je dužan da spreči neželjeno potomstvo kastracijom mužjaka i sterilizacijom ženki.

 

Marina Đurđević smatra da je potrebna hitna reakcija institucija i da je veoma važno da država, lokalne samouprave i Uprava za veterinu insistiraju na sprovođenju navedenog zakona, kako bi se rešilo pitanje napuštenih i ničijih pasa.

 

Značajan segment rešavanja problema je i edukacija, kako najmlađih, da bi se usmerili na prave vrednosti i podsticali na odgovoran i human odnos prema svim živim bićima koja zavise od nas i koja, baš kao i mi, imaju emocije i osećanja, tako i ostalih građana o posledicama njihove neodgovornosti.

 

Prihvatilište za pse

 

Sigurno sklonište za napuštene životinja sa teritorije ubske opštine je Prihvatilište za pse, koje predstavlja svetao primer u Srbiji. Takvo mišljenje dele i aktivistkinje irske organizacije "Animal Support Trust" koje su ga u poslednje dve godine posetile pet puta i donele hranu, lekove i druge neophodne potrepštine u vrednosti od oko 25.000 funti.

Gošce iz Irske prilikom poslednje posete ubskom Priihvatilištu (Foto: Dragana Nedeljković)

 

Kako su istakle prilikom poslednjeg dolaska, prepoznale su potencijal ubskog azila da još više napreduje, zbog čega kontinuirano u Irskoj prikupljaju pomoć za njegove štićenike. Sada je ona proširena i obezbeđivanjem sto besplatnih sterilizacija za vlasničke pse, pošto su videle da u Prihvatilištu ima mnogo napuštenih štenaca.

 

Prihvatilište je otvoreno 2011. godine i radi u okviru službe zoohigijene Komunalnog javnog preduzeća "Đunis". Sa boksovima i dva velika ispusta, njegov kapacitet je 250 mesta za prosečne pse, ali taj broj nikada nije maksimalno popunjen, kako bi se četvoronošci osećali komotnije i normalno živeli. U okviru ovog urednog kompleksa, izgrađeno je i šetalište površine 120 metara kvadratnih, gde psi mogu da se izigraju i istrče.

 

Ubski dom za napuštene životinje funkcioniše po principu – uhvati, steriliši, pusti, a zatim se nakon oporavka, oni koji nisu agresivni i bolesni vraćaju na lokaciju sa koje su pokupljeni. Ovde se obavlja i vakcinacija protiv besnila, čipovanje i čišćenje od parazita.

Ubsko Prihvatilište (Foto: Dragana Nedeljković)

 

Trenutno, u azilu boravi 140 pasa, o kojima brine petoro veterinarskih tehničara: Ivana Pejić, Dušanka Matić, Ivana Jančić, Momčilo Milošević i Strahinja Radovanović, na čelu sa upravnikom službe zoohigijene Nenadom Kusurovićem,  doktorom veterinarske medicine. On kaže da su svi zaposleni veliki ljubitelji životinja, da se dobro i na human način staraju o njima i da učestvuju u svim akcijama hvatanja i zbrinjavanja pasa. A u proteklih sedam godina, kroz Prihvatilište ih je prošlo preko pet hiljada.

 

- Nesebičnu pomoć pružaju nam naše sugrađanke i volonterke Marina Đurđević, Suzana Gojković i Ana Milošević, koje nam bez pare i dinara pomažu i u svakodnevnom radu, a posebno oko udomljavanja i obezbeđivanja donacija. Takođe, one hrane pse koje mi nakon celokupnog tretmana vraćamo na prvobitna staništa, same zbrinjavaju, hrane i udomljavaju izbačene životinje i pored toga što imaju dosta i svojih ljubimaca - ističe Kusurović.

 

Prihvatilište opstaje zahvaljujući sredstvima opštine, koja pored plata zaposlenih i materijalnih troškova, finansira vakcinaciju, čipovanje, sterilizaciju i osnovnu ishranu za odrasle pse. Hranu za štence, tablete za suzbijanje krpelja i parazita i druge potrepštine azil obezbeđuje putem donacija i uslužnim hvatanjem i humanim zbrinjavanjem pasa iz drugih opština, koji se nakon tretmana vraćaju.

 

- Olakšavajuća okolnost je što imamo dobru saradnju sa rukovodstvom lokalne samouprave, koje ima razumevanja za naše potrebe, pa se nadamo da će nam i sada pomoći oko nekih prioritetnih stvari. Pre svega, na upravnoj zgradi potrebno je promeniti stolariju i krov koji prokišnjava, a objekte u kojima borave psi trebalo bi prefarbati, izbetonirati prostor ispod kućica, kako ne bi trulile i promeniti činije. Očekujemo da i u budžetu za narednu godinu opredele dodatnih 20 posto sredstava za kvalitetniju hranu, za koju sada izdvajaju 900.000 dinara, kao i novac za hranu štenaca. To nisu velika ulaganja i nadamo se da će nam opština izaći u susret, kao što je i do sada činila - kaže Nenad Kusurović.

 

Nenad Kusurovic (Foto: Dragana Nedeljković)

Osim osnovnom delatnošću, Prihvatilište se bavi i edukacijom mladih, te organizuje predavanja po osnovnim školama i promoviše odgovoran i human odnos prema životinjama. Može se pohvaliti i značajnim brojem udomljavanja, prikupljenim donacijama i time što se, prema Kusurovićevim rečima "visoko kotira" i kod društava za zaštitu životinja i kod svih inspekcija. Od mnogih drugih prihvatilišta, ubsko se razlikuje i po tome što je svakoga dana otvoreno za posetioce i volontere. A svaka vrsta pomoći za njegove štićenike uvek je dobrodošla.