25.01.2020, 08:31

Na kafi ispod "Ajfelovog tornja" na Ubu

Kad se hoće, to je više nego kad se mora. A kada čovek voli, to je više nego kad se čak i ima.

 

Ubski odžačar Milivoj Tanasijević uložio je svu silu svoje nežne roditeljske ljubavi, ali i talenat i veštinu, i napravio Ajfelov toranj, visok 5,3 metra i težak oko 200 kilograma. Mini kopiju najpoznatijeg od mnogih simbola Pariza izradio je u svojoj garaži za nedelju dana, kako bi obradovao ćerku Obreniju. Njegova građevina krasi dvorište porodične kuće na Ubu.

 

- Jedno jutro oko nove godine ćerka mi kaže: Tata, volela bih da popijem kafu ispod Ajfelovog tornja. Ne znam zašto joj je to odjednom palo na pamet. Malo sam razmišljao kako da joj ispunim želju i dođem na ideju da ja to napravim. Nacrtam šablon, nabavim materijal i krenem. Noću sam sekao delove od punog gvožđa, i to makazama, preko dana vario. Dve kutije elektroda sam potrošio i 500 metara armature. Sve sam radio pod vinklu, pod libelu, da bude kako treba. Nakon što sam delove ofarbao i zaštitio, sklopio sam ih u dvorištu. Zovem ćerku da izađe iz kuće, da vidi. Bilo je to pravo iznenađenje za nju, pošto sam krišom radio. Pitam je: Je l' to Ajfelova kula? Kaže jeste. E, sad da popijemo kafu. Donesem stočić i dve stoličice, sednemo i kafenišemo - priča razgovorljivi Milivoj Tanasijević (1959), koji je svoj delo obasjao svetlećim crevima, pa noću posebno lepo izgleda.

 

Milioj sa ćerkom Brenom (Foto: Dragana Nedeljković)

Ističe da toranj predstavlja pravu atrakciju i već su mnogi svraćali da ga fotografišu. Još veću pažnju izazvao je kada je ćerka postavila sliku na svoj instagram profil. Nisu izostali brojni komplimenti na račun njenog oca i njegove replike, a Milivoj je dobio i jednu ponudu o kojoj još razmišlja.

 

- Isto veče zvao me jedan naš čovek koji živi u Austriji i pitao koliko kula košta. Rekao sam 1.500 evra. To sam lupio, nisam napravio da je prodam, nego za dete i sebe. On reče - neka ostane do proleća, kupiću je kada dođem. Međutim, kasnije sam malo razmislio i odlučio ako naiđe pravi kupac, pa da je i prodam. Ona je montažna, ja nju mogu samo malo na varovima da secnem brusilicom i da je rasklopim, tako da je laka za transportovanje. Jeste da sam je radio sa mukom, vario, potrošio i struje i vremena, ali nama ću napraviti drugu, još veću, od osam metara - nema dilemu darovit od svake ruke Milivoj.

Ajfelov toranj na Ubu (Foto: Dragan Belajac Džagi)

 

Najbolji dokaz za to je nesvakidašnje dvorište Tanasijevića, takođe delo Milivojevih ruku i njegove duše. A tamo puno "k'o oko". Kućice od kaca, nekoliko fontana, improvizovani bunar od bureta, stolice i mali stolovi od panjeva, golubarnik, letnjikovac, čak i jedan čardak "ni na nebu ni na zemlji". U ovoj brvnari na sprat, koja ima jednu prostoriju i malu terasu, leti provodi većinu vremena. Sve pomenuto sam je izradio od drveta, kamena, pločica i crepa, kao i komade unikatnog nameštaja i druge predmete: rezbarene stolove, police i komode, rasvetu od grana i žila drveta, ikone u duborezu, razne makete,…

 

"Što moje oko vidi, to ruka napravi, u skladu sa mogućnostima. A imam samo četiri razreda škole", veli Milivoj, koji ima dar da u kamenu i drvetu vidi skrivenu lepotu, pa ih godinama dovlači na frezi i motoru sa prikolicom, obradjuje ili sklapa, dajući im svoj pečat.

Kućica od kace (Foto: Dragana Nedeljković)

 

On je i kolekcionar svega i svačega. U staroj magazi, ali i drugim objektima i dvorištu, nalazi se bezbroj starina i suvenira koje decenijama skuplja ili je dobio na poklon. Satovi, tranzistori, stari radio aparati i kolevka, pegle na žar, fenjeri, posuđe, gobleni i umetničke slike, alat, ulari za stoku, ćupovi, stari plugovi, privesci, metalne kovanice, drveni konjići, korpe i koševi od pruća, razne tikve,… Teško je pobrojati šta sve poseduje, a on svakom predmetu zna mesto. Dominiraju plišane i gumene igračke, kojih je na stotine. 

 

Veliki je i ljubitelj životinja, te ima 60 golubova lepezana, ćirice, divlje patke i tri psa. Njegovo dvorište je njegova oaza mira i uživanja, gde uz muziku i pesmu tokom proleća i leta sam neguje i održava cvetne aleje i travnjak. 

 

Milivoj Tanasijević već tri decenije čisti odžake i pravi ložišta i to mu je jedini izvor prihoda, nakon što je pre nekoliko godina ostao bez posla u nekadašnjem ubskom preduzeću "Tamnavac". Hleba je valjalo jesti, ćerku Obreniju i sina Darka, koji sada ima svoju porodicu, odgajiti, a duša je tražila svoje. Majka mu je umrla kada je imao četiri godine, i osim za njenu ljubav, ostao je uskraćen i za mnoge druge važne stvari u životu.

 

- Neću da se kudim na moj život ali meni, kao detetu, niko nikad nije napravio rođendan, niti kupio igračku. Od tada me privlače igračke. Posao sam izgubio, još nisam stekao pravo na penziju, ali zato skupljam sve što je staro, meni zanimljivo ili vredi. Kad tako nešto nađem, donesem, operem i sredim - kaže Milivoj, koji svojim radom, veštinom i neobičnim interesovanjima uspeva da dosanja dečačke snove. Jer, kao što napisa Mika Antić:

 

Šta vredi da neko snove plete?

Čime da plete i uplete

Ako ne postane ponovo dete?