06.02.2020, 08:44

Olujni vetar uništio plastenike

Jak olujni vetar sa kišom, koji je zahvatio područje ubske opštine, naneo je veliku štetu poljoprivrednicima iz sela Sovljak, gde se preko 90 posto domaćinstava bavi povrtarstvom, mahom u zaštićenom prostoru. Većini su plastenici oštećeni ili uništeni, a ugroženo je i rano povrće.

 

Za veoma kratko vreme, bez urađenog i uloženog ostao je Borivoje Daničić iz zaseoka Gračanica. Vetar je protutnjao kroz 35 tek podignutih plastenika i srušio 32, dimenzija 25 sa pet metara. Prema njegovoj proceni, šteta iznosi oko 5.000 evra.

 

- Olujni vetar dunuo je u utorak oko 15 časova i nevreme nije trajalo dugo, svega desetak minuta, ali je gotovo sve opustošilo i napravilo ogromnu materijalnu štetu. Ostala su svega tri plastenika. Bili smo i životno ugroženi, jer smo u to vreme postavljali plastenike. Prethodna tri dana nas četvoro je učestvovalo u tom poslu. Mislim da je šteta najmanje 5.000 evra, zbog toga što je dosta cevi oštećeno, a i najlona je prilično pokidano i pocepano. Ima i onih koji su ostali čitavi i možda mogu da se upotrebe, ali koliko nam je trebalo vremena da postavimo, trebaće nam bar tri puta više da vratimo. Pod devet plastenika posejali smo celer, imamo oko 12.000 komada, koje smo za dvadesetak dana trebalo da vadimo. Sad, kada su otkriveni, i tu ćemo sigurno imati štetu, pošto je hladno i vlažno, a mi možemo ponovo da prekrijemo plastenike tek kad se vetar malo smiri. Ne znam kolika će šteta tu biti dok ne dođe do prodaje, ali dosta toga će biti oštećeno, istruliće. Ne znam kako ćemo se izboriti - priča Borivoje, uz napomenu da su tek započeli posao oko plastenika, pošto planiraju da ukupno podignu 70.

Plastenici nakon nevremena (Foto: Dragana Nedeljković)

 

Sanacija oštećenih plastenika zahteva vreme, zbog čega će kasniti sa proizvodnjom ostalog povrća. Problem predstavljaja i to što je blato na sve strane.

 

- Imali smo nameru da krajem sedmice sadimo kupus, ali to neće biti moguće u narednih dvadesetak dana najmanje. Oštećene cevi treba povaditi, ispraviti i ponovo postaviti na svoje mesto, najlon takodje. Zemlja je natopljena kišom, pa ne može da se obradi, moramo čekati da se osuši - kaže Daničić.

 

Prema njegovim rečima, tek prošle godine uspeli su da "dođu na nulu" i saniraju posledice štete od poplava 2014, kada su pretrpeli velike gubitke u opremi i proizvodnji.

 

- Koliko ćemo od ovog poslednjeg nevremena hramati, teško je predvidivo. Mislim da nam u svemu tome još ne ide na ruku to što su nam cene proizvoda male. A male su zbog enormnog uvoza. Mislim da se uvozi i više nego što treba. Sad, čiji je to interes ne znam, ali nas poljoprivrednika sigurno nije. Mislim da treba da postoji dodatno opterećenje na uvoznu robu. Znam da je 2000. godine bilo oko 40 posto opterećenje na paradajz koji se uvozi, i to u momentu kad naše povrće stiže, oko 1. juna. Da li to sad postoji ne znam, ali smatram da ne treba dozvoliti nekontrilisani uvoz. Sa druge strane, trebalo bi da se pomogne domaćim proizvođačima, jer nama je najteži posao plasman robe - kaže naš sagovornik.

 

Borivoje i Goran Daničić (Foto: Dragana Nedeljković)

Daničići iz zaseoka Gračića u Sovljaku na dva hektara proizvode povrće pod plastenicima. Seju sve vrste kupusnjača, potom tikvice, krastavce, celer, plavi paradajz, razne vrste paprika šilju, somborku i baburu. Duže od 20 godina tome je posvećena čitava porodica – Borivoje, inače "Kolubarin" penzioner, njegova supruga Vesna i sin Goran, kome je ovo stalan posao i jedini izvor prihoda. Po potrebi, angažuju i pomoćne radnike. Svoje proizvode isključivo prodaju na Kvantaškoj pijaci u Beogradu.

 

- Pošto nemamo otkupnu stanicu u ubskoj opštini, koja bi bila idealno rešenje za sve povrtare, prinuđeni smo da proizvode teramo na Kvantaš, gde je robe sa svih strana. Tu je utakmica i najbolje prolaziš kad oboriš cenu, ali kad oboriš cenu znači da manju računicu imamo mi, proizvođači. A ulaganja u ogromna. Da ne računamo svakodnevni rad i trud, samo za sadni materijal, zaštitu i đubrivo domaćinstvu koje radi na površini od dva hektara, kao što je moje, treba 10.000 evra. Kad se saberemo na kraju godine, vidimo da je krajnja računica nepovoljna po nas. Čak i kad su godine blagorodne nemamo neku zaradu, a muka velika - ističe glava porodice Daničić.

 

S obzirom na to da se radi o rizičnoj proizvodnji, ova porodica je ranije osiguravala useve, ali to više ne čine zbog lošeg iskustva, jer kako Borivoje kaže teško je naplatiti štetu. Od državnih subvencija, imaju pravo samo na osnovne podsticaje za obradivo zemljište i na sistem za navodnjavanje.

 

- Za repromaterijal u semenima nemamo ništa, kao ni za đubrivo. Ne može za prihranu povrtarskih kultura da se koristi obična mešavina, mora malo kvalitetnije đubrivo, koje je skupo. Mi duži niz godina, od velikih poplava naovamo, stalno imamo štete. Klima se promenila i mislim da se ne možemo izboriti bez pomoći, bez nekog vida nadoknade. Osnovni problem je što svi mi koji se bavimo ovim poslom nemamo nikakvu sigurnost. Tu je i problem sa plasmanom robe i niskom cenom naših proizvoda. Mom sinu je ovo jedina delatnost, ali ja sam mu preporučio da se snalazi ako ima neki drugi izbor. Ako je ikako moguće da nađe neki posao, jer ovde više nema sigurnosti - zaključuje Borivoje Daničić.

 

Osim njegovom, olujni vetar naneo je veliku štetu i drugim domaćinstvima u zaseoku Gračica, ali i celom Sovljaku, selu nadaleko poznatom po dobrim i vrednim povrtarima, koji neguju tradiciju u proizvodnji povrća, prenoseći je sa kolena na koleno.