17.04.2020, 08:48

Ubljanka zlatnih ruku i velikog srca

Odmah po proglašenju vanrednog stanja u Srbiji zbog pandemije virusa korona, kada maski nije bilo ni za lek, ubska krojačica Nada Stanimirović počela je da ih šije i deli besplatno, samoinicijativno, prva i još uvek jedina u opštini Ub.

 

Nakon što je ovom zaštitom za lice obezbedila svoje ukućane, rodbinu i prijatelje, odlučila je da nastavi dalje, pa ih je poklonila i sugrađanima, posebno onima kojima su preko potrebne, jer su zbog prirode posla u stalnom kontaktu sa velikim brojem ljudi – ubskim medicinskim radnicima i policajcima, ali nije izostavila ni apotekare, trgovce, poljoprivrednike… Međutim, ni tada nije stala u svom plemenitom poduhvatu, već je određenu količinu maski donirala Valjevskoj bolnici, GAK Narodni front, dečjim hemato-onkološkim odeljenjima u Beogradu...

Nada Stanimirović (Foto: Iz privatnog albuma)

 

Kada je dostigla cifru od hiljadu komada maski, prestala je da vodi evidencije, ali brojevi ovde nisu najvažniji. U vremenu punom straha i neizvesnosti, kada su gotovo svi zabavljeni sopstvenim jadom, Nada Stanimrović je primer istinskog, tihog heroja iz pozadine, koja je pomogla koliko je u njenoj moći u borbi protiv korone, te svojim gestom podsetila na prave životne vrednosti – solidarnost, humanost i požrtvovanost.

 

I pored konstantnih bolova zbog povrede ramena, radila je kao singerica od jutra do večeri pune dve nedelje, sve dok se u apotekama nisu pojavile zaštitne maske za lice. Ona ih je šila od pamuka, jer se mogu prati na visokim temperaturama i zbog toga koristiti više puta. Nakon što je potrošila svoje zalihe materijala, mnogi Ubljani su joj poklonili tkanine, kako bi nastavila dalje da šije.

 

Ova krojačica zlatnih ruku i velikog srca, koja je među sugrađanima poznata po izuzetnoj kreativnosti i, posebno, izradi haljina, ali i ručnih radova od tekstila, naročito se trudila kada su namlađi u pitanju, pa osim što je birala vesele dezene, maske za njih ukrašavala je i raznim aplikacijama.

Nadina maska (Foto: Iz privatnog albuma)

Nadi je u humanom šnajderaju pomagala ćerka Milica, student završne godine novinarstva na beogradskom Fakultetu političkih nauka.

 

"Žao mi je što nismo mogle svima da pomognemo i što se nije više ljudi angažovalo oko ovog, jer nas dve same nismo mogle ni fizički, ni psihički da uradimo više. Šivenje svega što je malo, kao što su maske, zahteva mnogo vremena i truda. Medicinski radnici i policija mogu nam se i dalje javljati, a mi ćemo se truditi da im pomognemo koliko možemo", ističe Milica Stanimirović i dodaje da njena majka redovno učestvuje u dobrotvornim akcijama. To je sada i dvostruko dokazala, jer em što maske nije naplaćivala,Nada je indirektno pomogla i bolesnoj deci, pošto je apelovala na sve koji su maske dobili da pošalju SMS poruku na broj 3030 za  Fondaciju "Budi human".

 

Sve što je radila, Nada je delila na svom FB nalogu, ali ne, kako naglašava, zbog promocije i marketinga, već iz želje da podigne nivo solidarnosti.

 

"Ukoliko svako od nas učini bar malo, zajedno možemo mnogo više. Pokušala sam da pomognem na svoj način, prvenstveno onima koji u ovim teškim danima rade za sve nas. Heroji su tamo gde se vodi borba za svaki ljudski život, a ja sam samo radila ono što sam mogla da koliko-toliko dam svoj doprinos", poručila je Ubljanka Nada Stanimirović, koja rado citira reči Meše Selimovića:

 

"Neka mi se ruke sasuše, neka mi usta onijeme, neka mi duša ostane pusta, ako ne učinim što čovjek mora da čini. A Bog neka odluči".