01.08.2020, 11:15

Prve Ubljanke na katedrama za glumu i režiju

Od jeseni, studenti Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu biće i dve polaznice Omladinske scene Pozorišta "Raša Plaović". Prijemni ispit uspešno su položile devetnaestogodišnja Nevena Mihailović, odsek gluma, dok je godinu dana mlađa Tara Mitrović primljena na katedru za pozorišnu i radio režiju, i jedine su Ubljanke kojima je to pošlo za rukom.

 

Koliko je poznato, u sedamdeset dve dugoj istoriji FDU, to je prvi put da neko iz ubske opštine bude iznad crte na navedenim odsecima prestižne visokoobrazovne ustanove Univerziteta umetnosti u Beogradu. I zato ovo nije obična vest o upisu na fakultet, već priča o darovitim Ubljankama, koje su radom, trudom, posvećenošću i istrajnošću ostvarile svoj san, za mnoge nedostižan, pošto za FDU konkuriše više stotina mladih iz čitave zemlje i okruženja, pa je veoma teško biti primljen među nekoliko najboljih.

 

Najveća navala je na katedri za glumu, gde je ovog leta konkurisalo 370 kandidata, od kojih je 20 ušlo u uži izbor. Zahtevan prijemni ispit položilo je njih desetoro, a u toj grupi odabranih i najtalentovanijih je i Nevena Mihailović iz Vrela, maturantkinja Tehničke škole "Ub", koja je zauzela treće mesto na rang listi. Od početka favorit, nikakve polemike ni dileme nije bilo prilikom njenog prijema na akademiju. Studiraće glumu o trošku države u klasi prof. Marije Milenković i njene asistentkinje Marije Bergam.

 

Za šest mesta na odseku za pozorišnu i radio režiju, Tara Mitrović nadmetala se kao svršena učenica trećeg razreda Gimnazije "Branislav Petronijević". Bila je najmlađa među 20 prijavljenih i devetoro koji su ušli u uži krug. Nakon polaganja ni malo lakog prijemnog, obrela se na četvrtom mestu rang liste, a studiraće u klasi prof. Dušana Petrovića i prof. Ane Tomović. Da se radi o izuzetnom uspehu najbolje govori činjenica da je od osnivanja FDU, 1948. pa do ove godine, bez završene srednje škole pozorišnu režiju upisalo svega troje ljudi - Ivana Vujić, upravnica Narodnog pozorišta u Beogradu i reditelji Jagoš Marković i Veljko Mićunović.

Nevena Mihailović i Tara Mitrović (Foto: Ljiljana R.)

 

I Nevena i Tara su prva znanja i iskustva o pozorištu stekle u srednjoškolskim dramskim sekcijama, zahvaljujući svojim profesorkama srpskog jezika i književnosti Sanji Lalić i Željki Mitrović. Put ka pozivima koje su izabrale otvorilo im je angažovanje i igranje u predstavama Omladinske scene i prvog ansambla Pozorišta "Raša Plaović".

 

Nošene entuzijazmom i odlučne da napreduju, uspele su da dobiju indeks FDU, koji važi za jedan od najtežih za upisati. Obe su bile odlične učenice, istrajne i, pre svega, svoje i posebne, što potvđuju i njihove reči da "ne vole baš sve što vole mladi". Pre će da čitaju i prisustvuju pozorišnim probama nego da izađu sa društvom, višestruko su talentovane i svoju kreativnost ispoljavaju kroz razne vidove umetnosti, zrelije su od svojih godina, rečite, pametne, odgovorne i skromne.

 

Tanana lirska duša

 

Toliko sam u životu izgovorila tuđih misli, pa neka i sada neko drugi nešto kaže umesto mene. O Neveni Mihailović, na primer, Sanja Lalić, profesorka srpskog jezika i rukovodilac dramske sekcije u Tehničkoj školi, koja je sa svojim učenicima pokrenula Omladinsku scenu pri ubskom amaterskom pozorištu.

 

"Sa licem antičke boginje, manirima prave dame, besprekornim vaspitanjem i kulturom, Nevena Mihailović osvojila je srca beogradskog žirija Fakulteta dramskih umetnosti. Scena je bila njena na nekoliko minuta i to je bilo sasvim dovoljno da odabrani uvide njen raskošan talenat. Imala sam sreću da taj talenat, neverovatnu požrtvovanost, rad, upornost i posvećenost zapazim pre svih njih. Tanana lirska duša, prava umetnička priroda i nadasve jaka ličnost, ona je neko kome se zasigurno smeši svetla glumačka budućnost".

 

Svoju prvu predstavu Nevena je odigrala na terasi porodične kuće kao petogodišnjakinja, kada se, kako kaže, zaljubila u igru. Kasnije, u osnovnoj školi, učestvovala je na takmičenjima recitatora, da bi je u dramskoj sekciji Tehničke škole "pod svoje" uzela profesorka Lalić.

 

- Ona je pisala tekstove po kojima smo mi igrali predstave "Jun je mesec samoće", "Druga strana medalje" i "Put ka spasenju", gde sam dobijala glavne ženske uloge. Bila sam i deo ekipe u "Predstavi Hamleta u selu Mrduša Donja" prvog ansambla i to je moja prva veća rola u pozorištu "Raša Plaović". I kod profesorke Sanje, koja me je stalno bodrila i prva rekla da sam rođena za glumu i u ubskom pozorištu, dobila sam prostor da pokažem ono što mogu - priča Nevena, puna energije i mladalačkog optimizma. Tada je shvatila da gluma nije samo obući kostim, "izađi, reci", već doživeti, izgarati za svoje likove, istraživati, nesebično deliti emocije sa publikom,...

 

Nevena Mihailović (Foto: Ljiljana R.)

Iako je od malena volela da čita i maštala da jednog dana postane profesorka književnosti, magija pozorišta, druženje i razmena iskustava sa kolegama amaterima, iskristalizovali su njenu želju za scenom i odredili glumu kao ono čemu će se posvetiti. Presudnu pomoć dobila je od valjevskog režisera i proverenog teatarskog pedagoga Miroslava Trifunovića Ćiše, koji je sa njom radio temeljno od septembra prošle do juna ove godine i pripremao za FDU.

 

Momenat kada je saznala da je primljena na akademiju bio je, ističe, najsrećniji u njenom životu. U naredne četiri godine očekuje da što više otkrije i razvije sebe, ali nije joj najvažnije samo da bude uspešna dramska umetnica, već i dobar čovek. Mada je pozorište njena prva ljubav, želela bi da postane filmska glumica, koja karijeru gradi na karakternim ulogama.

 

"Volim kameru i sebe sam uvek videla na filmu. Sa druge strane, pozorište je za mene svetilište, gde bih volela da se bavim antičkom tragedijom. To sam radila za prijemni, veoma je teško i kompleksno, potrebne su posebne tehnike, potrebno je igrati iz duše i mene je to kupilo", kaže Nevena, dodajući da su joj omiljeni glumci Bata Stojković i Nebojša Glogovac.

 

Na putu za koji je znala da je jedini pravi, Neveni je od starta najveću podršku pružala majka Zorica, potom brat Stefan i otac Dragan, koji živi u Austriji, a ohrabrivali su je i svi prijatelji, profesori i članovi pozorišta "Raša Plaović".

Osim na sceni, svoju tananu lirsku dušu ispoljava i kroz slikanje, pisanje stihova i kraćih proznih formi, dok sa majkom uživa i u negovanju cveća.

 

Menjati sebe nabolje

 

Mlada Ubljanka Tara Mitrović je svoju naklonost prema pozorištu i svoje talente počela da otkriva početkom srednjoškolskih dana. Kao član dramske sekcije Gimnazije "Branislav Petronijević", sa profesorkom srpskog jezika Željkom Mitrović je po motivima knjige Jasminke Petrović "Sve je u redu", adaptirala, dramatizovala i režirala predstavu "Biće", u kojoj je i igrala. Nakon premijere ovog komada, postala je deo amaterskog pozorišta "Raša Plaović", gde je dobila ulogu u "Predstavi Hamleta u selu Mrduša Donja".

 

Kada je uvedeno vanredno stanje zbog virusa korona, pisala je prikaze predstava iz produkcije ubskog pozorišta, koje su se emitovale preko interneta. Uz to, piše prozu, slika, bavi se fotografijom i zaljubljenik je u rokenrol. Smatra da se sve sfere njenog interesovanja na najbolji način sjedinjuju u pozorišnoj umetnosti, zbog čega se i "obrela" na akademiji.

 

- Radeći, organizujući i uživajući u nekolikim pozorišnim projektima, igranjem u predstavama, malim režijama i dramatizacijama, među kojima je poslednja Andrićev "Ex Ponto", otkrila sam da je u pozorištu sve čime sam se bavila, čime se bavim, šta mi prija i šta volim - reči, boje, muzika, ljudi i neiscrpan izvor energije. Mogućnost da u zidovima ograničenom prostoru žive sva vremena, sva mesta i svi ljudi ovog i svih drugih svetova, ono je što me najviše opčinjava. Beskrajnost i magija pozorišta i igre mi pokreće neobuzdanu radoznalost više od bilo čega drugog - priča Tara.

 

Za prijemni ispit se pripremala sama: čitala obaveznu i preporučenu literaturu, gledala predstave na jutjubu i učestvovala u onlajn konsultacijama sa profesorima FDU. Hrabro je nastavila ka svom cilju, te za rediteljsku eksplikaciju, koja se šalje uz prijavu, od sedam ponuđenih drama izabrala "Šine" od Milene Marković. Posebnu pohvalu od komisije dobila je za slike dekora, kostima i prostora, što je uz položena dva testa bilo dovoljno da uđe u uži krug, a potom uspešno savlada prijemni, koji traje sedam dana. Između dva kruga, položila je i pet diferencijalnih ispita.

 

- Svako ko uđe u uži krug, a nema završenu četvrtu godinu srednje škole ili je završio trogodišnju školu polaže diferencijalne testove iz srpskog i engleskog jezika, istorije, likovnog i muzičkog. Propitivali su me profersori Zemunske gimnazije i dobila sam sve petice. Taj diferencijalni mi je dao pravo da akademiju upišem kao učenik trećeg razreda, što ne znači da neću okončati školovanje u ubskoj Gimnaziji. Četvrti razred ću završiti kao vanredni učenik i onako kako treba - kaže Tara Mitrović.

 

Tara Mitrović (Foto: privatni album)

Na katedri za pozorišnu i radio režiju, od prvog na listi Tara Mitrović je mlađa 12 godina. Ali, ona mirno od sigurnosti i tiho od zrelosti, teče svoje tokove, svesna da je srce najveći pogon u umetnosti. 

 

- Smatram se spremnom za sve što me čeka, iako možda nisam ni svesna šta me čeka. Ali, od studija sa sigurnošću očekujem pružanje mogućnosti da otvoreno i bez ustručavanja kroz pozorište stvaram napisane priče, oživljavajući njihove reči. Želim da provodim vreme, otkrivam sebe i druge i radim sa ljudima koje uzbuđuje miris pozorišta koliko i mene. Verujem da nam modul koji sam izabrala pruža mogućnost da promenimo ovaj pomalo iskrivljeni svet, tako što bismo menjali sebe nabolje i dobrim pozorišnim potezima u budućnosti pokretali pojedince da promene sebe. Pozorišna i radio režija je i jedini smer koji mi omogućava da se ozbiljno bavim onime što ozbiljno želim, osećam i volim - poručuje Tara Mitrović, uz napomenu da od reditelja čiji joj se rad posebno dopada izvdaja Jagoša Markovića, Kokana Mladenovića, Nikitu Milivojevića i pokojnog Igora Vuka Torbicu.

 

Potiče iz kreativne porodice, u kojoj se njen otac Dragan bavi ručnom izradom upotrebnih i ukrasnih pedmeta od drveta u svojoj radionici "Đepeto", gde mu u poslovima pomaže i njena majka Lorena, vaspitačica u ubskom vrtiću. I Tara "priskoči" kada nešto treba oslikati, uz to svakodnevno vozi bicikl, obožava prirodu, cveće i životinje. Od malih nogu skuplja kaktuse, kućni ljubimci su joj jedna mačka, kornjača i ribice, a vodi brigu i o uličnim psima pa su, kaže, svi njeni.

 

Ponos ubskog pozorišta

 

Na izuzetan uspeh Nevene Mihailović i Tare Mitrović, osim roditelja, nekadašnjih profesora, prijatelja i sugrađana, posebno je ponosan i kolektiv Pozorišta "Raša Plaović". Do sada, jedini profesionalni glumac koga je iznedrila ubska amaterska scena je mladi Marko Savković, član Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, gde je završio i studije na Akademiji umetnosti.

 

Međutim, pre junakinja ove priče, niko od amatera, koji su prve ozbiljnije uloge zaigrali na pozorišnim daskama u Domu kulture, nije upisao glumu i režiju na beogradskom FDU. I to iz prvog puta. Nema sumnje da će ova činjenica zauzeti posebno mesto u istoriji pozorišnog amaterizma na Ubu, dugoj gotovo vek i po. 

Tara Mitrović i Nevena Mihailović (Foto: Ljiljana R.)