19.07.2016, 11:10

Od giganta preko privatizacije do korova

Sok ''Zlatne kapi'' samo je jedan od proizvoda po kom se znalo za ''Srbijanku'' iz Valjeva, giganta u prehrambenoj industriji na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Međutim, zlatne godine za ovo preduzeće, njegove radnike kao i za više hiljada ovdašnjih poljoprivrednih domaćinstava davno su prošle.

U kojoj meri je ovakvo jedno preduzeće značilo Valjevskom kraju govore sledeći podaci. U 1963. godini ''Srbijanka'' je preradila odnosno konzervirala u limenke 900 tona svežeg graška, 250 boranije i po 200 tona paprike i kornišona. U sokove, marmelade, džemove i konfiture prerađeno je  500 tona višnje, 300 kupine, 5.000 sveže šljive, 200 tona šipurka i 150 tona trešnje. Proizvedeno je ili otkupljeno   40.000 tona suve šljive. Kroz hladnjaču je još prošlo  2.300 tona maline, po 100 tona jagode i  višnje, po 50 tona graška, boranije, paprike i ribizle, 400 tona kupine, 200 tona šipurka, 300 tona živinskog mesa i dva miliona komada jaja. Te, 1963. godine u pogonima valjevske "Srbijanke" je otkupljeno i prerađeno 14.950 tona voća i povrća, uz činjenicu da hladnjača nije bila kompletno završena.

1985. godine sistem ’’Srbijanke“ je proizveo: 22 miliona litara sokova, tri hiljade tona voćnih koncentrata, četiri hiljade voćnih kaša, 17 hiljada suve šljive, šest hiljada tona smrznute maline, dve hiljade tona smrznute višnje, hiljadu tona smrznute jagode, 1.550 tona smrznutog povrća, 78 hiljada komada junadi, osam miliona litara mleka, 50 miliona komada svežih jaja, tri miliona kilograma živinskog mesa, dva miliona komada tovnih pilića (godišnja proizvodnja), 180 hiljada komada koka nosilja. U „Srbijanki“ je radilo 1.500 ljudi, a kroz kooperaciju je bilo povezano preko 2.000 domaćinstava.

 

Srbijanka (Foto: Đorđe Đoković)

I sve tako do njenog potpunog gašenja.  Ovaj valjevski kombinat za četiri miliona evra kupila je 2007. godine bugarska kompanija ’’Medija svjat’’. Nažalost privatizacija nije donela željene rezultate pa za osam godina, koliko su bugari gazdovali, od ovdašnjih poljoprivrednika nije otkupljen nijedan kilogram voća, a pogoni su zarasli u korov.

Još uvek traje i stečajni postupak nad ’’Novom Srbijankom’’ u kojem je kako je još prošle godine pisala beogradska ’’Politika’’ najkomplikovanije dokazivanje vlasništva imovine, a prvenstveno za oko 12 hektara uređenog građevinskog zemljišta na kom je lociran kombinat. Inače, kapital kombinata je procenjen je na 5,5 miliona evra što je jedan od preduslova za prodaju ’’Nove Srbijanke’’.

 

Gradska vlast očekuje preuzimanje  „Srbijanke“

 

Pored svega ima zainteresovanih za ulaganje kapitala i pokretanje proizvodnje. Podsećamo da su početkom marta u Valjevu boravili predstavnici češke firme ’’Čezofrut’’, jedne od najvećih prerađivača i distributera voća i povrća čiji je godišnji promet 450 miliona evra, a koji su najavili da su zainteresovani za preuzimanje valjevske ’’Srbijanke’’. Predstavnik firme Jan Hnilica je tada izjavio da su zainteresovani za otkup maline i šljive iz valjevskog kraja, ali i za ulaganje u proizvodnju maline pod plastenicima.

Tadašnji direktor Gradske direkcije Dragan Jeremić, koji  je sada na funkciji zamenika gradonačelnika Valjeva, nakon razgovora sa češkom delegacijom je izjavio da bi pokretanje proizvodnje u  ’’Srbijanci’’ i saradnja sa ovom firmom bilo od velikog značaja za Valjevo. On je tada najavio da će gradsko rukovodstvo ’’ tražiti od Vlade Srbije da im dozvoli preuzimanje "Srbijanke’’, dok se ne završe svi sudski sporovi ’’.

Novoizabrani gradonačelnik Valjeva dr Slobodan Gvozdenović u svom prvom obraćanju poručio je da  je rešenje problema  ’’Srbijanke’’ jedno od ključnih i da je Valjevu neophodna kompanija koja će zauzeti mesto ovog nekadašnjeg giganta.

 

Stručnjaci poručuju - važno je organizovati proizvodnju u „Srbijanci“

 

Da bi  ponpvo pokrenuli preradne kapacitete upućeni tvrde da bi prvo trebalo organizovati proizvodnju onoga što se može dobro prodati na inostranom tržištu a nakon toga  pokrenuti primarnu preradu.

“Ako govorimo o proizvodnji šljive potrebno je na terenu gde su zasadi postaviti tunele kako se ona ne bi daleko transportovala do preradnih kapaciteta, što je veoma važno u strukturi cene. Nakon toga treba je sabirati u veće centre gde ima više radne snage gde bi išla u finalni proizvod kako bi se postigao najbolji finansijski  efekat“, smatra Čedomir Nikolić, nekadašnji direktor “Podgorine fruht”.

Čedomir Nikolić

Pre 35 godina u Valjevu je bilo 2.100.000 rodnih stabala šljive sa kojih je ubirano 39.400 tona.  Šljiva i danas, zauzima najveće površine preko 4.000 hektara.

“Proizvodnja šljive trenutno  je oko 15.000 tona od čega veći deo završi u rakiji a deo se osuši. Međutim izvesna količina ploda za sušenje u Valjevo dolazi iz drugih krajeva“, kaže Jovan Milinković, savetodavac Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Valjevo i dodaje da za tim nema potrebe iz razloga što je i transport šljive skup.

„U našim uslovima, koji su idealni za gajenje šljive na nadmorskoj visini od 200 do 600 metara, možemo da proizvedemo dovoljne količine pa čak i da ih plasiramo u druga mesta“,  smatra Milinković.

Perspektiva je i u plasmanu suve šljive. Količina osušene šljive varira od godine do godine i zavisi od cene, a problem je i u malim kapcitetima za sušenje .

Aleksandar Jovanović, sekretar Nacionalne asocijacije proizvođača suve šljive, kaže da bi se proizvodnja suve šljive mogla povećati ako bi se sredstva uložila u tunelske sušare, koje za razliku od seoske sušare mogu da u toku 24 sata osuše i po nekoliko tona šljive.