31.07.2016, 10:08

Umesto stočarstva, malinarstvo

Dobra zarada skrila se u malim crvenim plodovima. "Crveno zlato", ali ono koje se bere do kasne jeseni, probudilo je iz letargije mnoge, čak i one koji nikada do sada nisu gajili malinu. Remontantne sorte, od kojih najviše ''polka" i "polana" su u ekspanziji, a procene govore da su za poslednjih nekoliko godina samo u Kolubarskom okrugu zauzele skoro 300 hektara.

Četvoročlana porodica Dulić iz valjevskog sela Gola Glava decenijama se bavi pretežno stočarskom proizvodnjom. Imaju muzne krave, junice za priplod, tov junadi. Međutim Milica Dulić kaže da su "zadovoljniji sa malinom nego što su svih ovih godina radili u stočarstvu".

Nije im prvi put da gaje malinu, bio je nekada ovde i "vilamet", ali su pre dve godine kod jednog poznanika videli "polku" i rešili da probaju, priča njen suprug Goran Dulić dok nam pokazuje zasad maline na površini od 1,3 hektara.

Malinjak porodice Rakić (Foto: Dejan Davidović)

I nisu se pokajali. Kada smo ih posetili zatekli smo radnu atmosferu. Za ovogodišnju berbu, koja je počela pre dve sedmice, angažovali su deset berača.

"U novembru 2014. na površini od 50 ari posadili smo 5000 struka, a prvi rod na berbu je stigao polovinom jula prošle godine. U toj prvoj godini malinu smo brali sve do 3. decembra i ukupno smo imali 4,5 tone i više smo nego zadovoljni. Tog trećeg decembra nabrali smo 85 kilograma. U jesen prošle godine proširili smo malinjak za još 80 ari i sada pod malinom imamo ukupno 1,30 hektara odnosno 17000 sadnica. Berba je ove godine počela 11. jula i nadamo se da će i ova sezona biti dobra jer je malina rodila a i cena je zadovoljavajuća", kaže Milica.

Goran dodaje da je "polka" u odnosu na "vilamet", koji su gajili do 1999. godine, otpornija, daje dobar i kvalitetan plod, jedino što počinje da sazreva kasnije pa bi je trebalo pokriti zaštitnom mrežom zbog ožegotina od sunca. U zaštitne mreže će, kaže, investirati narednih godina jer prvo treba rešiti problem vodosnabdevanja. Kako bi obezbedili dovoljne količine vode u kopanje arterskog bunara i akumulacionog jezera uložili su 4.500 evra a za sam sistem za navodnjavanje koji je dugačak preko pet kilometara potrebno je bilo investirati dodatnih 2.000 evra.

To je sve neophodno kako bi se dobili kvalitetni plodovi koji će lako naći tržište.

"Primenili smo sve agrotehničke mere. Uz redovno zalivanje, zasad i prihranjujemo. Lepo je rodila. Zadovoljni smo. Prošle godine na jednom struku bilo od 60 do 85 plodova. Nemamo problema ni sa plasmanom. Svu malinu, i ove kao i prošle godine, predajemo hladnjači u Koceljevi. Prvih dana cena je bila 230 dinara za kilogram a sada je 200, što je u odnosu na druge proizvode dobro, može da pokrije troškove ulaganja i da se plate angažovani radnici", priča Goran.

Goran Rakić (Foto: Dejan Davidović)

On navodi da neće više ulagati u stočarsku proizvodnju i to pre svega "zbog niske cene mleka koja je sada 20 dinara po litru". Trenutno mlekari isporučuju svakoga dana oko 45 litara mleka zbog tiga što nisu sve krave na muži, a i da je više mleka, kaže, ipak se ne bi isplatilo. Planovi o podizanju novih objekata nisu više aktuelni pa su rešili da se posvete isključivo malinarstvu i već planiraju iduću sezonu u kojoj će morati da angažuju više radnika jer će i mladi zasad biti u punom rodu.