Vinograd porodice Simić (foto: Dejan Davidović)
04.09.2016, 07:59
Vinogradi na preko 120 hektara
Kraj leta obećava dobar rod grožđa, što se vidi i po prvim grozdovima ubranim u valjevskim vinogradima. Nekada skoro zaboravljeno, ali od sredine devedesetih godina prošlog veka, vinogradarstvo u Kolubarskom okrugu sve više dobija na značaju.
"Prema trenutnim podacima vinova loza u okrugu se gaji na skoro 120 hektara, a potencijal ovadšnjih zasada sigurno je 200.000 litara vina", kaže predsednik Udruženja vinogradara i vinara "Gradina" Milovan Stojković.
Poslednjih dana avgusta bili smo u selu Mrčić, na brdu Vinogradina, gde smo prisustvovali početku ovogodišnje berbe grožđa. U vinogradu porodice Simić, koji se prostire na dva hektara, gaje se sorte šardone, italijanski rizling i merlo.
Mladi vinogradar Jovan Simić, kaže da su zadovoljni ovogodišnjim rodom jer su već prvog dana nabrali oko 1.800 kilograma belih sorata grožđa koje je odmah otišlo u preradu, a očekuju ukupan rod od 12 do 14 tona.
Da bi došli do sadašnje proizvodnje Simići su u ovaj vinograd godinama ulagali. Sve je počelo od nekoliko čokota koji su zasađeni 1998.
"To je bio mali vinograd koji smo zasadili isključivo za porodične potrebe. Međutim, počela je da se razvija ljubav prema vinogradarstvu i sada imamo dva hektara pod vinovom lozom. U našem kraju postižu se vrhunski rezultati u uzgoju vinove loze jer su uslovi za proizvodnju idelani, od nadmorske visine i vetrova, a na 70 santimetara ispod orničnog sloja zemlje je kamen. Sa jednog čokota u zavisnosti od godine imamo do dva kilograma grožđa. Ne prodajemo grožđe za jelo, jer 60 dinara za kilogram nije odgovarajuća cena za uloženi trud i rad, ali kad uspete da ocedite vino i da ga plasirate na tržište, onda se za buteljku postiže pristojna cena od 350 dinara", priča Jovan.
On dodaje da je ova proizvodnja nezgodna i da proizvođači mogu skoro sve sami da iskontolišu. Nije kaže sporno ni podići vinograd, održavati ga "ali imamo samo jedan ogroman problem, to je osiguranje od grada odnosno protivgradne zaštite. Potivgradne mreže su jako skupe koje mi teško možemo da priuštimo".
I drugi vinogradari su zadovoljni. Dobro je bilo kažu što je od samog kretanja vegetacije u proleće bilo dosta padavina, ali se strahovalo od bolesti pre svega plamenjače, ali i od mogućnosti da rod bude uništen od grada. Na svu sreću ovdašnji proizvođači sve su to pregrmeli pa sada mogu mirno da ubiraju plodove svog ovogodišnjeg rada.
Dok nam pokazuje svoj vinograd Milovan Stojković priča da je grožđe zrelo, zdravo i da je nakupilo dosta šećera .
"Sada već iz dugogodišnjeg iskustva, sagledavajući vinograd u rodu, moja procena je da će ove godine biti 10 tona grožđa po hektaru. To je vrh. Ako imate vagon sa jednog hektara onda se dobro odnegovali zasad, proredili ga, doveli rod do jedne stabilne i potrebne krupnoće da bi se plodovi napili šećera i da bi osatli zdravi", ocenjuje Stojković.
Stojković, koji je i predsednik Udruženja vinogradara i vinara "Gradina", nakon skoro pola veka među prvima je 1994. godine u valjevskom kraju obnovio proizvodnju grožđa. Tada je to, kaže, bila misaona imenica, a danas ne samo u Valjevu već i drugim opštinama Kolubarskog okruga imamo ozbiljne proizvođače.
"Imamo vinograd i vinariju na području Mionice, u ubskom selu Dokmir, dok valjevski kraj u ovoj proizvodnji prednjači jer pored manjih vinograda tu su i dve velike vinarije 'Jelić' u Bujačiću i 'Pusula' u Miličinici", navodi Stojković.
Valjevski kraj zahvaljujući upornosti ovdašnjih proizvođača vratio se na vinsku mapu Srbije, a od pre nekoliko godina nalazi se i u turističkoj ponudi u okviru projekta vinski put.