25.09.2016, 08:42

Divlja ruža iz valjevskog kraja

"Kada sam podigao plantažu šipurka mnogi su me pitali, zašto si zasadio šipurak na njivi kada ga ima na svakom koraku? To je korov! Ja sam im rekao da to nikako ne može biti korov, jer i kamilice i nane ima svugde, pa one nisu korov. Tako i drugih biljaka ima u prirodi pa nisu korov, već su lekovite biljke. Iz tog razloga ja sam se opredelio da sadim šipurak".

Aleksandar Prodanović (Foto: Dejan Davidović)

Ovako počinje priču o plantažnom uzgajanju divllje ruže ili šipurka, valjevac Aleksandar Prodanović, prvi i za sada jedini uzgajivač ovog voća u valjevskom i kolubarskom kraju. Do 2011. godine radio je u jednoj farmaceutskoj kompaniji kada je ostaje bez posla. Tada je odlučio da se okuša u poljoprivredi jer mu je, kaže, i deda gajio i prodavao povrće. Zemlje u svom vlasništvu nema, a u zakup uzima sedam hektara. Na parceli u Mrčiću na četiri hektara su kukuruz i šipurak, u Prijezdiću je 1.200 stabala lešnika, dok je hektar šljive u Gornjoj Bukovici gde planira i sadnju oraha. Ove godine zasadio je i 3.600 struka paprike.

 

Pored svega najisplativije je gajiti šipurak.

 

Na parceli površine dva hektara u novembru 2012. godine zasadio je 3.000 sadnica divlje ruže. U pitanju su dve sorte, polimerijana i laksa, koje se razlikuju u vremenu zrenja. Aleksandar objašnjava da ovde nije reč o hibridnoj već o divljoj vrsti šipurka, koji se isključivo gaji zbog ploda i kao podloga za kalemljenje ruža. Uz to kako kaže ovaj način gajenja omogućava lakše branje, a sorte koje uzgaja su selekcionisane od vrsta koje rastu u prirodi. Reč je o sortama koje imaju najmanje bodlji, daju najviše ploda u kojem ima najviše mezokarpa, što znači da imaju najmanje semenki što je najznačajnije za samu preradu.

"Šipurak je zahvalan za gajenje, otporan na bolesti, ne zahteva navodnjavanje, sadnice brzo napreduju, orezuje se kao i sve druge biljke. U drugoj godini od sadnje daje prvi rod. Koliko uložite u zasad toliko će Vam on i vratiti. 2014. godine nabrano je tek desetak kilograma, prošle godine bilo je oko 400 kilograma šipurka a ove jeseni kada se zavši i berba druge sorte (polimerijane) koja je u toku nadam se da će biti oko 1500 kilograma. Iduće godine očekujem pun rod i ja ću biti zadovoljan ako po jednom žbunu bude četiri kilograma šipurka", kaže Aleksandar Prodanović.

 

Berba šipurka (Foto: Dejan Davidović)

U ovu plantažu berači su ušli 20. avgusta, kada je počela berba sorte lakse, a trebalo bi da posao završe do početka oktobra. Za podizanje ovakovog jednog zasada, sa kupovinom sadnica i pripremom zemljišta, Prodanović kaže da je potrebno između 2.500 i 3.000 evra po hektaru. Pre četiri godine jednu sadnicu šipurka plaćao je oko 50 dinara.

 

Ove godine i vremenski uslovi su pogodovali ovoj biljci pa je i kvalitet ploda, koji će otići u preradu, zadovoljavajući.

"Ulaganja u bilo koji vid poljoprivredne proizvodnje su velika, ali ako sve uradite na vreme i kvaltetno to će se isplatiti. Potražnja za plodom šipurka je velika, a cena nije zanemarljiva. Trenutno kilogram svežeg ploda šipurka je 70 dinara, što je u odnosu na šljivu koja je otkupljivana za 15 dinara daleko bolje i isplativije. Inače ove godine deo roda će biti prerađen u džem i voćnu kašu dok će jedan deo biti osušen za čaj. Idemo ka tome da sve što proizvedemo na gazdinstvu preradimo jer se tako ostvaruje veća dobit. Ove godine plan je da se proizvede 1.500 tegli džema od šipurka, isto toliko i od šljiva, kao i 1.500 tegli ajvara. Problema sa plasmanom nema, pošto je registrovano poljoprivredno gazdinstvo, sve proizvode prodajemo na sajmovima i drugim manifestacijama", priča Prodanović.

 

Prodanović kaže da postoji ideja da proizvođači u Srbiji koji plantažno gaje šipurak (Gornji Milanovac, Kruševac, Salaš Noćajsk, Sremska Mitrovica, Novi Sad, Valjevo) "formiraju udruženje, izgrade objekat za preradu šipurka na jednom mestu kako bi na taj način bili konkurentniji na tržištu".