11.02.2018, 11:11

Oprobali se u pčelarstvu i uspeli

Na području Valjeva, Osečine, Mionice, Uba, Ljiga i Lajkovca u pčelarskim udruženjima ima između 300 i 400 registrovanih pčelara u čijem je vlasništvu oko 11.000 pčelinjih društava.

 

Među njima je i Aleksandar Radovanović iz Valjeva, koji se već skoro dve decenije uspešno bavi pčelarstvom. Danas mu u poslu dosta pomaže porodica a najviše sin Đorđe, koji se, pored obaveza na fakultetu, trudi da svoje slobodno vreme provodi u pčelinjaku i ovoga puta je, svoju porodičnu priču podelio i sa nama.

 

Svaki pčelar ima neku zanimljivu priču o tome kako je došao na ideju da se bavi pčelarstvom. Neko u posao ulazi zbog zarade, a neko iz ljubavi prema prirodi. Aleksandar Radovanović, najstariji član porodice, zbog velikog obima posla i gradske gužve, odlučio je da slobodno vreme provodi u prirodi i tako je uz prijatelja, takođe velikog pčelara, Rodoljuba Markovića, počeo da pčelari. Pošto mu je ovaj posao bio hobi, planirao je da med proizvodi samo za sebe. Ubrzo je shvatio da lepo može da se spoji sa korisnim, te se u potpunosti posvetio pčelarstvu.

Med (Foto: Milica Lukić)

 

Aleksandar je počeo sa malim brojem društava i kako je ljubav prema pčelarstvu rasla, tako se povećavao i broj košnica. Danas, broj pčelinjih društava porodice Radovanović iznosi oko 250.

 

"Mi samo od ovoga živimo i nemamo druge izvore prihoda. Trudimo se da radimo, da zaradimo i uspevamo u tome. Imamo odlične proizvode, uporni smo i uvek očekujemo dobre rezultate", navodi Đorđe i dodaje da su vremena nestabilna, ali se trude da samo kvalitetni proizvodi dođu do kupaca. Često svoje proizvode šaljemo i u inostranstvo, mada je glavno tržište grad Beograd.   

 

Pčelinjaci su raspoređeni na više lokacija u toku godine. "Izvodimo ih na ispašu bagrema u podnožju planine Cer, kao i na suncokretovu ispašu u Vojvodini. Trudimo se da nam košnice nisu stalno na istoj lokaciji, što nam omogućava jednostavnije i jeftinije pčelarenje, pri kom dobijamo med odličnog kvaliteta sa dobrom cenom", priča Đorđe.

 

Porodica Radovanović proizvodi sve proizvode: med, polen i propolis. Ipak, u poslednjih nekoliko godina, veliku pažnju valjevskih pčelara privlači i nešto drugačiji asortiman proizvoda  kao što je sušeno voće u medu, medovača – rakija od meda i razni likeri, čemu se najviše posvetio naš sagovornik Đorđe.

Rakija medovača (Foto: Milica Lukić)

Rakija ili liker od meda, odnosno medovača, pravi se od domaćeg meda i domaće rakije. Pije se rashlađena i kao aperitiv, pospešuje imunitet, štiti od infekcija i popravlja krvnu sliku. Priprema se tako što se med rastopi u rakiji, a zatim doda destilovana voda. Tako pripremljena treba da odstoji mesec dana na tamnom mestu uz povremeno mućkanje. Posle toga je procediti kroz filter. Jačina rakije zavisi od količine destilovane vode. Ako želite jaču, sipajte manje destilovane vode. 

 

Kao i svaki pčelar koji voli svoj posao, Đorđe sa svojom porodicom vodi računa o svojim pčelama, ali i o kvalitetu meda. Ima različite vrste meda - čistih sortnih, gde se bagremov i livadski izdvajaju na prvom mestu. Naš sagovornik tvrdi da nije bitno koja je vrsta meda, nego da li je med pravi. Navodi i da u Vojvodini, u okolini mesta Baranda, ima dosta lekovitog bilja, pa prilikom vrcanja meda nakon pčelinje ispaše, struktura meda je drugačija, ima tamnije nijanse i posebnog je ukusa.

 

Ono što je bitno reći, jeste to da ovi vredni ljudi puno ulažu u nauku i edukaciju. Kako objašnjava naš sagovornik, mladi pčelari treba da počnu sa manjim brojem košnica i da pre svega vide da li mogu da se bave ovim poslom ili ne. Pored toga, ovaj posao dosta zavisi od klimatskih uslova, pa tako, godina može da bude loša, što ne ide u prilog pčelarima početnicima.

 

Mladi ljudi se najpre odluče da se bave pčelarenjem zarad profita, a pri tome zaborave na bitnije stvari. Ne treba zaboraviti da je pčelarenje dug proces, uz mnogo strpljenja i čvrste volje.

 

"Ujeda ima dosta, ali pčelama treba prići bez nervoze, staloženo, one ne vole brze pokrete. Da li ste vi spremni na sve to? Nadam se da većina jeste. Imam utisak da se sve više ljudi okreće prirodi, pčelarstvu i ljubavi prema ovim insektima. Treba biti mudar i učiti od iskusnih ljudi. Težiti ka nečim, da sutra nove generacije uživaju u blagodetima našeg rada", zaključuje na kraju Đorđe Radovanović.