28.10.2018, 12:03

Zelena salata i ukrasi od drveta Verice Lazić

Mnogi proizvođači sve češće se odlučuju da snabdevaju tržište zelenom salatom tokom čitave godine. Razlog za to je relativno jednostavna proizvodnja, kratka vegetacija i skromna potreba za toplotom i svetlošću. Zelena salata se pretežno gaji zbog ukusnog lišća i glavice. Veoma je cenjena zbog njenih vitaminskih vrednosti, ima malo kalorija a gotovo nimalo masti.

 

Za proteklih osam godina, na porodičnom imanju u selu Svileuva, Verica Lazić je sa suprugom podigla osam plastenika pod zelenom salatom na ukupnoj površini od oko 1.500 metara kvadratnih. Iako im ovo nije osnovno zanimanje, rešili su da se oprobaju u povrtarskoj proizvodnji pošto imaju svoju zemlju, uslove koje im pruža ovaj kraj a i, kako kažu, zato što je ova proizvodnja rentabilnija u odnosu na druge grane poljoprivrede.

 

- Bitno je izabrati adekvatnu sortu salate za period u kojem se želi uzgajati pošto postoje prolećna, letnja i zimska sorta. Ukoliko se odabere neadekvatna sorta, uspeh u proizvodnji će izostati - navodi Verica i dodaje da ako se prolećna sorta gaji zimi može se desiti da salata uopšte ne razvije glavicu.

Zelena salata (Foto: Milica Lukić)

Kako je istakla, sorte koje ona uzgaja su puterica, kristalka, crveni i zeleni hrastov list. Zimska salata puterica proizvodi se u periodu jesen-zima i daje čvrste glavice težine oko 400 g. Ova sorta pogodna je za duže čuvanje ubranih glavica, a izuzetno je otporna na plamenjaču salate. Kristalka salata odlikuje se kovrčavim naboranim listovima, dok sortu crveni list odlikuju sjajni listovi crvene boje.

 

Pored toga, naša sagovornica navodi i da treba odabrati sorte koje su otporne na plamenjaču i trulež salate. Plamenjača salate se javlja prilikom povećanja vlažnosti i slabe ventilacije u plasteniku, naročito tokom kasne jeseni i ranog proleća.

Kako su svake godine u januaru i februaru u našim krajevima zabeležene niske temperature, naša sagovornica savetuje da se koriste agril folije za direktno prekrivanje salate. Ova folija štiti biljke od niskih temperatura, obezbeđuje potreban nivo vlažnosti i zaštitu od gljivica. 

 

Verica ističe da salata nije zahtevna povrtarska kultura. Treba voditi računa da se zemljište pre sadnje dobro iskultivira, doda peletirano organsko đubrivo u zemlju, rasadi dobro odgajen rasad i da se redovno zaliva. Ona u svojim plastenicima ima sistem za zalivanje kap po kap koji joj omogućava ravnomerno navodnjavanje i prihranjivanje biljaka.

 

Pored povrtarske proizvodnje, naša sagovornica ima i svoju porodičnu radionicu u kojoj sa suprugom uz pomoć dekupaž tehnike ulepšava predmete od drveta. Na ovogodišnjem Festivalu zimnice u Koceljevi, ponosno je izložila dekorativne kutije, ramove za slike, poslužavnike, flaše, podmetače i dekorativna ogledala. Po prvi put izložila je i domaće mirisne sapune. Veliku pažnju posetilaca privukle su slike koje je uradila uz pomoć kamenja koje je obojila i dekorisala.

Ukrasna vešalica za ključeve (Foto: Milica Lukić)

Drvena kutija (Foto: Milica Lukić)

I tu nije kraj poslova i ideja, naša sagovornica voli da pravi slatku zimnicu, pa su tako police u njenom špajzu bogate teglicama sa kompotom, pekmezom i džemom od raznog voća.

 

Iz njihovih plastenika salata stiže pravo do naših trpeza. Glavno tržište za prodaju su zelene pijace u Beogradu. Proizvodnjom rasada, zatim svežeg i ukusnog povrća i na kraju plasiranje na tržište ovi vredni ljudi mogu da se pohvale potpuno zaokruženim ciklusom proizvodnje.

 

- Navike i želje potrošača određuju koju ćemo sortu salate posaditi, odnosno, gajimo ono što se može na tržište plasirati - dodaje naša sagovornica na kraju razgovora.