04.09.2021, 07:06

Veliki uspeh mlade Valjevke

I dok fudbal važi za najvažniju sporednu stvar na svetu, za minifudbal, pogotovo ako je ženski, ne može se isto reći. Možda zbog toga, vest da je reprezentacija Srbije na nedavno održanom Svetskom prvenstvu za žene u minifudbalu osvojila treće mesto nije dobila veliku medijsku pažnju. Pa, ipak, biti treći na svetu, velika je stvar, ako ne za sve, ono bar za mladu Valjevku, Katarinu Filipović, koja sa ponosom nosi dres reprezentacije Srbije.

 

Ljubav prema fudbalu Kaća gaji od ranog detinjstva – otkako zna za sebe, zna i da voli da igra fudbal i da  koristi svaki slobodan trenutak da to čini. Sa deset godina, počinje da trenira u ŽFK "Gradac", Valjevo, gde ostaje do 2010. godine, da bi 2011. prešla u ŽFK "Mačva", Šabac u kom je i danas, i za koji je do sada odigrala oko 190 utakmica u Super i Prvoj ligi Srbije za žene.

 

Boraveći u Novom Sadu tokom pripremnog perioda, Kaća zajedno sa nekolicinom saigračica odlučuje da oformi tim i da se prijave na prvenstvo u malom fudbalu koje je tih dana bilo aktuelno. Devojke, ne samo da učestvuju nego i postaju pobednice Kupa Srbije u minifudbalu za žene u Novom Sadu 2019. godine, a Katarina dobija zvaničan poziv da igra za reprezentaciju Srbije. Na prvom Svetskom prvenstvu za žene u minifudbalu, koje je održano u Kijevu od 12. do 16. avgusta ove godine, reprezentacija Srbije je ostvarila fantastičan uspeh osvojivši bronzu.

Reprezentaciju Srbije u mini fudbali za žene (Foto: World Minifootball Federation)

 

Kaća je pravi dokaz da uz malo sreće, mnogo rada, truda i ljubavi uspeh dolazi, i da nešto što je bio samo dečiji san, koji se nije ni smela usuditi sanjati, može postati deo realnosti.

 

Katarina je svoju ljubav prema fudbalu godinama gajila i stručno se usavršavala trenirajući fudbal, završivši Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Univerziteta u Novom Sadu, ali i radeći kao trener devojčica do 10 godina u SFU "Savac", Šabac. Kao i svi uspešni ljudi, i Kaća dobro zna da je stagnacija buduća degradacija, pa se ne zadovoljava postignutim već radi na ostvarenju novih zacrtanih ciljeva kao što je dobijanje UEFA B licence za trenera i odlazak u Holandiju, gde se nada da bi mogla profesionalno da igra fudbal.

 

Bez mnogo pompe, u tišini i uz veliku podršku svoje majke, ova dvadesetpetogodišnja Valjevka sama je gradila svoj put i ostvarivala svoje snove. Verujemo da će i dalje nastaviti to da čini. A mi, najmanje što možemo da učinimo jeste da joj kažemo: Srećno!