11.09.2014, 17:14

Francuzi lakši protivnik od Španaca

Naš gost danas je bio Mihailo Mika Poček (54), košarkaš Metalca iz prvoligaških dana, potom trener matičnog kluba i Drafta, pa osam godina u Sloveniji, upravo se vratio iz Španije, gde je u Gran Kanariji gledao utakmice jedne od grupa na Mundobasketu u kojoj su igrali i Slovenci.

„Slovenački selektor Jure Zdovc izvukao je maksimum iz ekipe, koju je mogao da okupi. Posle otkaza Erazema Lorbeka i još nekih igrača praktično je bio bez centarske linije“, ocena je Mike Počeka. On, naravno, ne krije oduševljenje igrom selekcije Srbije, posebno u pobedama nad Grčkom i Brazilom.

„Vidi se, što bi rekao Milan Đurica, da se selektor Saša Đorđević ’razume u drvenariju’. Uz to, u stručnom štabu ima i iskusnog vuka Mutu Nikolića. Vidljivo je i da je atmosfera sjajna, što možda najbolje odslikava ponašanja našeg Valjevca, Miloša Teodosića. Koliko god je kod Dude Ivkovića bio mrzovoljan, toliko je sada motivator! Dobili smo i Raduljicu na centarskoj poziciji, što je strašno važno, a i Bjelica igra bolje nego ranije“, u dahu će Poček, uz zaključak: „Sa Francuzima ćemo lakše izaći na kraj u polufinalu nego sa Špancima“.

Kako smo i obećali, otkrivamo da je Mika Poček, posle osam godina provedenih u Sloveniji, rešio da se okuša u Nemačkoj.

„Čekam konačnu odluku, imam ponudu da u jednom tamošnjem klubu radim sa mlađim selekcijama i prvom ekipom, što bi mi odgovaralo. Uslovi su pristojni, valja misliti i na penziju!“, pomalo u šali dodaje Mika.

„Dva mandata“ u Sloveniji

Poček je u Sloveniju prvi put otišao 1999. posle bombardovanja SRJ, radio je najpre u Polzeli sa kojom se takmičio i u međunarodnom „Kupu Koraća“. Od igrača, sarađivao je sa Sašom Vujačićem, mlađim od braće Nahbar, Markom Lekićem, koga je trenirao u Draftu. Potom je bio u Kopru, Izoli, pa u Univerzitetskom KK Koper.

KK Koper

U Kopru je gazda bio otac braće Nahbar od kojih je stariji Boštajn reprezentativac sa sjajnom međunarodnom karijerom i igranjem u NBA ligi. Na početku su dobro sarađivali, klub se digao „iz mrtvih“. Docnije je „pukla ljubav“, pa je saradnja okončana sudskim sporom, koji je Poček dobio. U Izoli je bio novi početak, sa mladima naravno, a UKK Koper je bio način da se u život vrati praktično ugašeni KK Koper posle odlaska gazde Nahbara i povlačenja sponzora, koji su se okrenuli fudbalu i rukometu.

„U Sloveniji, posebno u Kopru i Izoli, bilo je lepo – od, za naše pojmove, neverovatnih uslova za rad, gde se i trener i igrači osećaju gospodom, do božanstvene klime, sigurnih finansija i druželjubivih ljudi. U poslednje tri godine stvari su se promenile, ni u deželi nije više tako lagodno. Košarka gubi sponzore, sigurna je jedino Krka iz Novog Mesta. Olimpija se muči, Helios iz Domžala je otkazao učešće u ABA ligi jer novog gazdu ne zanima ’vajld kard’ od 150.000 evra iako je Zmago Sagadin napravio dobar, mlad tim“, priča Mika.

Mihailo Poček

Ilustracije radi, u Kopru postoji velika dvorana sa oko 5.000 mesta, pa manja školska sala sa preko 2.000 mesta, pa trim staza, pa fudbalki stadion, pa pet pomoćnih terena sa veštačkom travom... Sve u jednom kompleksu, a u dvorane se dolazi i preko podzemnih garaža... Ova Počekova priča podseća na onu Voje Andrića, ministra sporta u poslednjoj Vladi SRJ, koji je svojevremeno u beogradskoj Skadarliji ugostio slovenačkog kolegu u godini u kojoj su naši sportisti osvojili nekoliko medalja na najvećim takmičenjima.

„Šta bih dao za jednu vašu medalju!“, otelo se slovenačkom ministru sporta. „Ja bih sve naše medalje dao za sportske dvorane, koje ste, kao državni projekat, napravili i u malim sredinama. Dvorane će uvek doneti medalje...“, uzvratio je Voja „Mađar“.

Usponi i padovi

Mika Poček je košarku u Metalcu igrao od 1972. do 1987, kada se „zbog više sile“ na dve i po godine povukao. Potom je bio u Big Eneksu, a karijeru je okončao 1999. u Ibonu iz Nikišića. U prvoligaškoj ekipi Metalca debitovao je 1977/78. kod Dragoljuba Pljakića. Voja Ilić je otišao u JNA, Mika je preuzeo dres sa brojem pet, a reprezentativcu Nikoli Plećašu iz Zagreba nisu dozvolili da igra za Metalac. Najbolje partije, kako sam kaže, pružio je protvi Rabotničkog u Skoplju, Crvene zvezde i Partizana u Beogradu, Bosne u Sarajevu.

„Posle pobede u Sarajevu veliki Mirza Delibašić je došau u svlačionicu i čestitao. Rekao je – bravo majstori, sve smo pokušali, čak smo i svetlo gasili, bili ste bolji. Ne zaboravite, bila je to ona Bosna posle osvajanje titule prvaka Evrope u Grenoblu“, ponosan je Poček.

Juniorska reprezentacija Jugoslavije

U mlađim selekcijama SFRJ, pod vođstvom Luke Stančića (1939-1990), kao kadet je osvojio „srebro“ 1977. u Francuskoj, a sa juniorima „bronzu“ 1978. u Italiji. Ostaje žal što nioje igrao, možda bio i kapiten, juniorske selekcije 1979, na SP u Riju, ali je Stančić, po sopstvenom priznanju, zbog pritisaka morao da povede druge „plejmejkere“.

Kakve su to selekcije bile svedoče imena momaka u „plavim“ majicama sa državnim grbom. Kod kadeta – Savović, Muha, Blaznik, Dogan, Vučetić... Za juniore, inače godinu dana starije od Počeka, igrali su: Aca Petrović, Petar Popović, Slobodan Nikolić, Aleš Pipan, Nihad Izić, Ivo Sunara, Predrag Benaček, Žarko Đurišić, Predrag Bogosavljev, Milan Medić, Dino Bilalović, Veljko Petranović... Mnogi su u njima videli novu „zlatnu generaciju“ YU košarke.

Beležimo i to da je Mika, sa Duškom Đukanovićem, Miletom Petkoviće, braćon Jovanović „Nalepnicama“, Srejom Dukanićem... školske 1978/79. u Valjevu osvojio srednjoškolsko prvenstvo Srbije. Vodili su ih, svedoči fotografija, profesori Terza, Cile i Rajko „Fantom“, a svi su zapravo igrali u Metalcu.

Branko Vićentijević i Mihailo Poček, prvenstvo srednjih škola Srbije 1978/79. (Foto: Dragiša Medenica)

Branko Vićentijević i Mihailo Poček u Kolubarskim.rs (Foto: Đorđe Đoković)

Privatnu školu košarke i klub Draft osnovao je 1994, zajedno sa „Ćubom“ Janjićem, a u trenerskom delu posla pomagao je Milinko Petrović. „Bila je to prava stvar, ali prerano zaživela, pa petao koji rano kukurikne završi u loncu!“, sa setom priča Mika.

„Rekao bih da je to bila poslednja kompletna selekcija mladih igrača u Valjevu. Uz ostalo, konačno smo imali i visinu – Aca Tanasković, Đorđe Jovanović, Ivica Marković, a tek su stizala braća Lekić. Tu je bio i Đura Manojlović, doveden iz Ljubovije, pa Vlada Mišković, Vlada Panić, Atanackovići...“, kaže Poček.

KK Draft

Zvali su ga i Zvezda i Partizan, Metalac mu nije dao ispisnicu... Ako dobije angažman u Nemačkoj, pred Mikom Počekom je novi početak u u rudarski teškom trenerskom poslu i obezbeđivanjem hleba „sa sedam kora“...