13.09.2014, 15:56

Kako je Miša Teodosić postao „Teo nacionale“

Košarkaška reprezentacija Srbije se, posle odličnih igara protiv Grčke, Brazila i Francuske, našla u finalu Mundobasketa u Španiji, gde će zameniti "već viđenu" domaću reprezentaciji predvođenu braćom Gasol, Navarom, Fernandezom, Ljuljom, Riki Rubiom...

 

"Plejmejker" Miša Teodosić (27), dete sa valjevske kaldrme, postao je "Teo nacionale", istinski junak tih pobeda, vođa tima koji je formirao Duda Ivković, a sjajno vodi Sale Đorđević, nekada istaknuti as u trofejnoj generaciji selektora "Karija" Pešića i Željka Obradovića.

 

Imali su i Sale i Miša trenutke u kojima ih pojedini treneri nisu gotivili, u kojima su proglašavani netalentovanim (Sale) ili nedovoljno "ratnički" raspoloženim (Miša). Otuda, moguće, njihovo dodatno međusobno uvažavanje, što je uticalo i na Teodosićevu igru, koja je znatno produktivinija nego dok je Srbiju vodio Duda Ivković. Štaviše, Miša je od mrzovoljnog momka postao motivator koga saigrači uvažavaju, koji podnosi izmenu i sedenje na klupi ako je to interes tima.

 

Počeo je na Studentovom igralištu pored Ljubostinje, a trener Milovan Beli Teofilović ga je najpre sa fudbala, gde je bio golman sa "belim, krep rukavicama" doveo među košarkaše, gde je već igrao njegov stariji brat Jovan (30). Beli ga je stavljao u ekipu sa starijima i puštao da igra kad god je to rezultat dozvoljavao. To Mišino iskustvo, pokazaće se, bilo je veoma bitno za njegov dalji napredak.

KK "Student" (Miloš Teodosić sedi)

Kosančića venac i Sinđelićev blok

Teodosići su rasli u Kosančića vencu, kod bake Bože po majci Zorani, i Sinđelićevom bloku, gde je otac Mića nasledio stan deka Jove Seničanina. Išli su u Petu i Četvrtu osnovnu školu.

 

Njih dvojica, kao klinci, u basketu "tri na tri", "glavometu" ili "ševi na male goliće", nikada nisu igrali zajedno. Uvek jedan protiv drugog, a umeli su i da se potuku, ne praštajući jedan drugom ni jednu loptu, gol ili koš! 

 

Posle kraće epizode u mlađim selekcijama Metalca, gde je igrao sa Maksimom Kovačevićem i Sašom Vasićem, otišao je u FMP iz Železnika, koji ga je docnije izvesno vreme poslao na kaljenje u čačanski Borac. Tu je Miša, zajedno sa Labovićem, takođe iz FMP-a, umeo da postroji i trenera Milovana Stepandića i preuzme vođenje ekipe. Ceh je docnije platio brat Jovan, koga je Stepi, uz obrazloženje kako "u klubu ne mogu biti dva ’šerifa’ – ili on (Joca), ili ja", odstranio iz Metalca čiji je kapiten bio.

 

U FMP.u se afirmisao, osvojio i Kup Koraća, a onda se preselio u atinski Olimpijakos, gde mu je trener bio i Duda Ivković. Potom je prešao u moskovski CSKA sa kojim je nedavno potpisao novi ugovor iako ga je u svojim redovima želeo turski Fenerbahče, čiji je "hed kouč" Željko Obradović.

 

Miša je specifičan igrač lucidnih poteza, često nepredvidivih rešenja u igri. To, ponekad, postaje problem i za njegove saigrače, pogotovo centre, koje ume da iznenadi lopta milimetarski tačno bačena "u srce reketa". Takođe, ne libi se da "zategne" trojku, preko igrača, što su na svojoj koži najbolje osetili Španci i njihov as Garbahosa u četvrtfinalu na SP u Turskoj pre četiri godine. Sticaj okolnosti docnije je bio takav da je Srbija ostala bez medalje, što se, uz Mišinu povredu, odrazilo i na igre naše selekcije na docnijim velikim takmičenjima.

Miloš Teodosić

Originalan do svojeglavosti

Treneri sa kojima sarađuje moraju da ga razumeju, uvaže i poštuju. U suprotnom, biće na mukama. To je na svojoj koži osetio i jedan Etore Mesina u CSKA, povremeno je na mukama bivao i Duda Ivković. "Muta" Nikolić, sadašnji pomoćnik selektora Đorđevića, svojevremeno ga nije uvrstio u mladu selekciju SCG, koju je vodio, uz obrazloženje kako mu "trebaju ratnici". Miša to nije očekivao, nije mu bilo lako, ali ga je Beli odveo na Divčibare kako bi Teo "ohladio glavu". Na Mundo basketu u Španiji taj "ožiljak" u njihovim odnosima se ne primećuje.

 

Teo ima "srebro" sa EP u Poljskoj, a sa mlađim slekcijama SRJ i SCG zna samo za zlatne medalje – od Madrida, preko Gorice i Nove Gorice, do Beograda. Treneri su mu bivali Mija Kadija, Vlada Vukoičić, Stevan Karadžić... Proglašavan je i za jednog od najboljih mladih igrača Evrope, konkurent mu je bio Riki Rubio iz Španije.

 

Srbija sutra (21.00) igra finale Mundobasketa sa "vanzemaljcima" iz SAD. Oni su apsolutni favoriti, što ne znači da će se naši momci, pogotovo Miša, predati unapred. Ukoliko selekcija Srbije bude uspela da Amere uvede u svoj ritam i nametne im poziciono nadmudrivanje umesto opšte trke po terenu, sve je moguće. Kako bilo, slaviće se i u Valjevu, kao i sinoć, a policija će opet imati dodatnog posla posebno u kontroli vozača, koji su „potegli“ od radosti, pa seli za volan!

 

Valjevo bi moglo da priprema doček svom najboljem ambasadoru. Posle Poljske, primio ga je tadašnji gradonačelnik Zoran Jakovljević, priman je i pre toga "na nižim nivoima" (ali od srca) u sličnim situacijama.