Škola sporta Super klinci (foto: Škola spoerta)
10.02.2024, 08:52
Dejan Vasić o Školi sporta "Super klinci"
Škola sporta "Super klinci" ove godine obeležava 10 godina rada i postojanja. "Nekada nas je bilo malo i nismo imali tradiciju. Danas nas je mnogo više, imamo tradiciju, kvalitetan i jedinstven program koji svakog leta podleže reviziji i, što je izuzetno važno, imamo dom. Sala u kojoj smo sada je nova, naša i nećemo se više seliti", kaže Dejan Vasić, osnivač i trener u školi sporta "Super klinci".
Prisećajući se početka rada škole, Vasić kaže da je u prvoj sezoni samo jedna škola dozvolila korišćenje fiskulturne sale. Prema njegovim rečima većina direktora osnovnih škola nije dozvolila promociju planiranih programskih sadržaja pa su prvu grupu, koja je ušla u salu, činila deca predškolske ustanove. "Bilo je veoma nezgodno predstaviti roditeljima cilj, zadatke, plan i program rada kluba koji je trebalo da bude potpuno drugačije iskustvo od svega što je u gradu tada bilo aktuelno. I dan danas sam zahvalan roditeljima i deci sa kojima sam ostvario prvi kontakt jer je od njih sve krenulo", seća se Dejan Vasić.
Govoreći o problemima sa kojima su se suočavali, a nisu stručni, naglašava da je promocija Škole uvek kamen spoticanja. "Ne važe ista pravila za sve, pa tako pojedini klubovi mogu da se promovišu na časovima fizičkog vaspitanja ili da učiteljice na promotivne treninge vode đake u klubove, dok neki to ne mogu. Na svu sreću, tu su preporuke roditelja, dece i digitalni marketing, odnosno zvanične stranice Škole sporta 'Super klinci' na društvenim mrežama Fejsbuk i Instagram", navodi trener i dodaje:
"Uprkos tome što se uvek vodilo računa kako se koristi prostor, zakup smo plaćali prema ugovoru, nikad nisam znao gde će deca vežbati sledećeg septembra. Godinama se funkcionisalo tako što nisu bili bitni ni vreme, ni cena, ni mesto sale. Uvek se pribegavalo najboljem rešenju iako je ono svakog puta bilo daleko od priželjkivanog", priča Vasić.
Škola sporta "Super klinci" je prepoznatljiva po jedinstvenosti programa. Prema rečima Vasića, sve što je do sada i sve što će biti u budućnosti urađeno sa decom je prilično precizno i samostalno osmišljeno.
"Danas je trenerima na internetu sve dostupno i neretko se aktivnosti preuzimaju od drugih kolega. Ne kažem da nikad nisam i sam posegnuo za tim 'rešenjem', ali kad to učinim, zapitam se šta je trener te dece na snimku želeo da postigne, da li se i kako ta aktivnost uklapa u ono što želim da ih naučim ili kod njih razvijem, i imam li u sali decu koja to mogu da izvedu. Na svu sreću, svojih ideja imam i previše pa mi tuđe nisu ni potrebne", kaže trener.
Objašnjava da su osnovna načela uravnoteženost tradicionalnog i savremenog prilikom osmišljavanja i sprovođenja aktivnosti i stalno prisutna misao da se ne radi protiv dečjih potreba, a ona imaju potrebu da se kreću i da se igraju.
"U našoj sali se sve zasniva na lepoti pokreta, na tome kako i zašto se neki pokret, kretanje i veština izvode. Teži se tome da deca stiču nove veštine i razvijaju fizičke sposobnosti što više kroz igru. Ono što važi od prvog dana je to da sva deca u sali moraju dobiti prostor, rekvizite i pokušaje. Niko nije posmatrač, svi učestvuju, a koliko i u čemu će deca napredovati zavisi od toga koliko redovno posećuju salu, da li su pažljiva, koliko se trude, šta ih zanima, za koju su aktivnost građena", priča Vasić.
Na pitanje ka čemu vodi takav pristup deci i šta je cilj koji se želi postići, kaže da takav pristup rada vodi ka svestranosti, odnosno ka tome da se dete podjednako dobro snalazi u što većem broju različitih oblika fizičke aktivnosti.
"Cilj je da svako dete koje se duže zadrži u Školi u što većoj meri razvije svest o sebi, odnosno o tome u čemu se dobro snalazi, a u čemu ne, i da u jednom trenutku samo sebi odabere sportsku granu kojom mu priliči da se u budućnosti bavi, rekreativno ili takmičarski", objašnjava.
Nameće se pitanje kada i kako bi dete trebalo da se opredeli za konkretnu sportsku granu?
"Prvo bi trebalo obratiti pažnju na razvoj opšte motorike, sticanje navike redovnog prisustva organizovanim oblicima vežbanja, držanje tela, ispravne navike u ishrani itd. Pri odabiru konkretne sportske grane ne treba žuriti. Na primer, većina dece nije u stanju da u potpunosti shvati igre poput fudbala, košarke, rukometa, vaterpola i odbojke. Početak bavljenja pomenutim sportskim granama trebalo bi da se desi u desetoj godini. Treniranje atletike i biciklizma nema razloga da počne pre dvanaeste godine. Postoji i nekolicina sportskih grana poput gimnastike i plivanja u koje je potrebno ući ranije da bi se kasnije mogao postići zapaženiji sportski rezultat. Istraživanja pokazuju da većina dece rano sportski specijalizovana rano sport i napusti. Postoje i istraživanja koja su pokazala da rana specijalizacija i površno bavljenje osnovama kasnije dovede do motoričke limitiranosti. Često se u praksi može videti to da odrasli zaboravljaju da je sport profesija odraslih, da su deca samo deca i da ih ne treba izlagati bespotrebnom pritisku. Sportsku granu bira dete, roditelj bira trenera i kasnije dete bira da li će sportom nastaviti da se bavi profesionalno. Uvek treba imati u vidu to da je period najviših životnih, pa i sportskih, postignuća svakog od nas u periodu između dvadesete i četrdesete godine života. Čemu onda žurba?", upitao je.
Govoreći o budućim ciljevima škole, Dejan Vasić napominje da će se, iako za realizaciju programa imaju najbolje uslove do sada, težiti tome da se obezbedi sve što se proceni da je neophodno za još kvalitetniji rad sa decom.
"Ideja je da se u nekom trenutku oformi jedna prava, kvalitetna gimnastička sekcija i da se opremi fitnes sala u kojoj bi odrasli mogli da se rekreiraju i sprovodi fizička priprema starije dece koja se već bave određenom sportskom granom ukoliko bude interesovanja za tim", kaže za Kolubarske.rs Dejan Vasić, trener u Školi sporta "Super klinci".