28.10.2014, 14:15

Na startu samo 18 učesnika!

Atletska trka 14. „Memorijal đenerala Đukića“, održana danas na stazi Valjevo –Jovanja – Valjevo, dugoj 10,5 km, okupila je rekordno mali broj učesnika. Na startu se pojavilo tek 18 seniora, juniora, vojnika VS i policajaca MUP-a, bez seniorki i juniorki, a čast dama branila je jedna pripadnica Vojske Srbije.

Pobednik Miloš Mitrović na cilju (Foto: Đorđe Đoković)

Pobednik je Miloš Mitrović, Ubljanin koji trči za užičku Mladost. Drugi je njegov brat Milan Mitrović, a treći Dejan Bogićević, iz šabačkog Cera. Kod juniora, najbolji je Žarko Novaković, član Maratona sa Uba, drugi Lazar Tadić iz šabačkog Cera, a treći Dragoljub Starčević iz Poljoprivredne škole u Valjevu.

Najuspešniji vojnik je Aleksandar Arandilović, drugi je bio Miroslav Marković, a treći Slobodan Jevtić, svi iz Centra za obuku VS u Valjevu. Učestvovala su i dva policajca - Zdravko Đorđević iz Valjeva i Miloš Raičević iz Beograda.

Policajci na cilju trke (Foto: Đorđe Đoković)

Ovakav fijasko nije zaslužila trka, koja nosi ime Svetomira Đukića (1882-1960), osnivača olimpizma u Srbiji i Jugoslaviji. Svojevremeno ambiciozno zamišljena nekoliko poslednjih godina odvijala se po inerciji, pa je dašanja izdanje posve logično.

Poručnik Đukić je, na današnji dan 1906, organizovao prvu pešačku (atletsku) trku na kojoj je i sam učestvovao i bio drugi. Docnije je, u februaru 1910, osnovao Srpski olimpijski klub (komitet) i bio potpredsednik Jugoslovenskog olimpijskog odbora, osnovanog 1919. godine. Kao vođa prve olimpijske selekcije Kraljevine Srbije na Petim letnjim olimpijskim igrama u Stokholmu (1912), na Kongresu je postao je član MOK-a u kojem je ostao do 1949, kada se svojevoljno povukao. Bio je među bliskim saradnicima Pjera de Kubertena.

Jugoslovenske sportiste predvodio je na četiri olimpijade – u Anversu (1920), Parizu (1924), Amsterdamu (1928) i Berlinu (1938).  Bio je jedan od inicijatora kandidovanja Kraljevine Jugoslavije i Beograda za domaćina MOK-a (1938/39) i 15. Olimpijskih igara 1948. godine.

Umro je 1960-te u izgnanstvu, u Dusiburgu (Nemačka), a tek u oktobru 2002. njegovi zemni ostaci preneti su u portu crkve u rodnoj Ražani, kod Kosjerića. Spomen obeležje, čiji je autor akademski vajar Nemanja Radojičić, postavljeno je kod “Platana” u Valjevu. Đukićevo delo je istražio i publikovao valjevski novinar Zoran Tripković (1933-2007). Njegova želja da se deo Birčaninove ulice, od “Platana” ka Jovanji, nazove po divizijskom  đeneralu Svetomiru Đukiću, apsolutno bezrazložno, još nije realizovana.

Pobednici sa sinom generala Đukića, dr Dušan Đukić (Foto: Đorđe Đoković)

Posle današnjeg fijaska, vreme je da se gradska vlast uozbilji i ovakvu i slične manifestacije organuizuje kako to dolikuje, a ne po inerciji, sa ljudima bez ideja i umornim od svekolikog angažmana. Ili da odustane od brukanja imena pojedinaca, koji su za Valjevo, u vremenu u kojem su živeli, učinili mnogo više od onih koji bi da to danas primitivno baštine vređajući na taj način i njihove potomke.