04.11.2014, 12:40

Prvi uspeh Valjevaca u Ljubljani

Košarkaši Metalca su Olimpiju u Ljubljani prvi put savladali u 6. kolu ABA lige sa 70:69, što će svakako ostati zapisano u klupskim analima. Bilo je to prvo gostovanje Valjevaca u glavnom gradu Slovenije posle 35 godina od „zlatnih“ prvoligaških godina Metalca u SFRJ, 1973-1979-te. Takođe, prvi put u Metalcu nije igrao ni jedan Valjevac s obzirom na to da je iz „prvih 12“ ispao i kapiten Nikola Tomašević. Inače, Mertalac u gostima još nije “skinuo skalp“ Ciboni (ranije Lokomotivi) u Zagrebu, odnosno Radničkom u Beogradu (ukoliko se ne računaju uspesi u „nižim ligama“).

Metalac je prvi put Olimpiju pobedio u Valjevu, u sezoni 1973/74, sa 82:77, a goste su predvodili Jelovac, Žorga, Polanec, Lorbek (jedan od čelnika ABA lige), Macura, Marter, Volaj, Gvardijančič, Ivanović, Nuhanović... U Ljubljani, Olimpija ja te sezone dobila sa 102:91.

Sezona 1974/75. ostaje upamćena po sjajnim partijama kapitena valjevskih košarkaša Branka Kovačevića, koji je u Ljubljani postigao 47 (7-8 slobodna bacanja) koševa, pri rezultatu 92:76, a u Valjevu i svih 48 (8-10) poena uz rezultat 107:103 (93:93, 59:46). Tadašnji trener „zmajčeka“ Peter Brumen čak je zaduživao reprezentativnog centra Vinka Jelovca da čuva Branka, što se posle utakmice umalo nije loše završilo po sićušnog Slovenca. Podsećanja radi, Kovačević će docnije jednu sezonu igrati u Olimpiji.

Za Brumena je vezana još jedna anegdota iz Valjeva. Olimpija je bila smeštena u Narcisu, a kada je trebao „razdužiti“ sobe ispostavilo se da nedostaje popriličan broj peškira. Na primedbu recepcionara, Brumen je ’ladno otvorio torbu, izvadio ubruse i rekao igračima: „OK momci, evo mojih pet. Ajmo sada svi vratite ono što ste uzeli!“

Duel Kecojevića i Jelavca (Foto: Dragiša Medenica)

Olimpija je u Valjevu slavila samo jednom, u sezoni 1977/78, kada se ljubljanski prvoligaš, po novom sponzoru zvao Brest, a igrao je i veliki Krešimir Ćosić. U Valjevu je bilo 96:84 (49:44) za Brest – Jelovac je dao 39 (3-3), a Ćosić 20 (2-4) koševa. Branko je „brojao“ do 32, a Zoran Kovačević do 24 (2-3) poena. Te jedine pobede u Valjevu danas se priseća i komentator ljubljanskog „Dela“. U toj sezoni, u Ljubljani, Brest je pobedio sa 84:71 (38:26).

U sastavu podmlađenih Ljubljančana pojavljuje se Joško Papič, koji je ostao upamćen po promašenom ziceru na utakmici u Valjevu. Sjurio se u „kontru“ i krenuo na „polaganje“. Kada su svi videli loptu u košu i (bar) produžetak, stvorio se Voja Kecojević, koji je nebeskim skokom i sjajnom „rampom“ Papiča ostavio u neverici, a Metalcu sačuvao 81:79 (41:34) u oproštajnoj prvoligaškoj sezoni 1978/79. godine.

Za Iskra-Olimpiju tada je igrao i sadašnji trener „zmajčeka“ Aleš Pipan iz Celja, koji danas u „Delu“ optužuje beka Rupnika kao krivca za preokret. Zbog „neposlušnosti in cirkusantskih avantur Rupnika nismo pričakali polčas s +20“, kaže Pipan. Komentator Eduardo Brozovič se, međutim, pita „zakaj je (Pipan) neodogovrnega branilca vrnil v igro v najtežjih trenutkih“. Pipan je u mlađim YU selekcijama kod Luke Stančića (1939-1990) igrao sa Mikom Počekom.

Pipan u tajm-autu (Foto: foto Union Olimpija, www.kosarka.si)

To je samo deo medijske neverice i šoka posle subotnje Metalčeve pobede u Ljubljani, a u naslovima se pojavljuje i „Metalac v Stožicah ’vsat od mrtvih’“ (Delo), ili „Opozorila nekaterim igralcem niso prišla do živega“ kako specijalizovani portal www.kosarka.si prenosi Pipanovu izjavu nakon utakmice.

Uz sve ovo, ni KK Olimpija nije ispunila obavezu da za sajt ABA lige (www.abaliga.com) obezbedi dovoljno fotografija, koje bi mediji širom ex YU mogli koristiti. Njihov fotoreporter „okačio“ je, naime, samo pet snimaka iz „prveg polčasa“ od kojih su dva gotovo neupotrebljiva.

Sve ovo morali bi na umu imati ljudi iz KK Metalac pred nedeljnu utakmicu sa Igokeom iz Laktaša, kod Banja Luke. Organizacija utakmice ABA lige je daleko ozbiljnija stvar nego li susreti KLS-a, pa bi se mnogo toga moralo promeniti na bolje. Od te utakmice, mnogo toga će zavisiti u rejtingu Metalca kod menadžmenta ABA lige ako je verovatni onoj da se „po jutru dan poznaje“...