Uspesi iznad očekivanih

Košarkaši Metalca (foto: Đorđe Đoković)

08.06.2015, 16:58

Uspesi iznad očekivanih

U prostorijama KK Metalac, u Tešnjaru – Birčaninova 34, danas je, na predlog novinara, upriličeno druženje valjevskih košarkaša i medijskih poslenika, čiji je domaćin bio klupski portparol Nebojša Bojanić. Te prostorije svojevremeno je SO Valjevo dodelila Metalcu, a sredio ih tadašnji predsednik, pok. dr Aleksa Đurović. Sada su oplemenjene klubom u prizemlju zgrade sa svojevrsnim „muzejom uspomena“ - mnogobrojnim fotografijama svih generacija, osvojenim trofejima, zastavicama ekipa sa kojima je Metalac igrao. U toj zgradi, na spratu, trenutno stanuje osam igrača, seniora i juniora, dok su ostali smešteni u stanovima, koje je klub zakupio.

I ranije no što je zakazano, momci koji igraju u Metalcu okupili su se u novim klupskim prostorijama: Otašević, Protić, Majstorović, Jevtović, Malešević, Jeremić, Ljubičić, Kutlešić, Rakićević, Vuksanović, Janković, Jošilo, Todorović...

Mada skup, što se bar novinara koji su ga inicirali, nije bio zamišljen kao „saslušavanje“ igrača Metalca, TV ekipe su nametnule intervuje, što su i ostali, hteli – ne hteli, prihvatili.

Valjevski košarkaši su zadovoljni učinjenim u sezoni kojoj se bliži kraj. Ostvareni rezultati nisu očekivani, a dobar rad se isplatio. „Želeli smo da opstanom u ABA ligi, razmišljali eventualno o desetom mestu, ispalo je mnogo bolje na radost i nas, ljudi u klubu, navijača...“, rekao je Kolubarskim.rs krilni igrač Nikola Malešević, momak koji je igrao i u SAD „koledž košarku“.

„Prijaju komplimenti da nisam ’industrijski igrač’, mnogo toga zavisi i od individualnog rada. To sam poneo iz SAD, gde se, doduše, igra mnogo drugačije, kako bi to neko rekao „divlje“ – sa puno trčanja i često nerezonskih šuteva, jer to vole gledaoci, ali se puno dodatno radi na pojedinim elementima, koji nisu isti za sve“, kaže momak, koji u nekim elementima igre podseća na Zorana Kovačevića. Pritom priznaje da se „švercovao“ kada je rad u teretani bio u pitanju, pa se iz Amerike nije vratio „prebildovan“.

„I u Metalcu smo radili individualno na prepodnedvnim treninzima, ali trener Đokić i njegovi saradnici nisu imali dovoljno vremena pritisnuti rezultatskim imperativom i čestim igranjem utakmica, Sada će mnogi (od nas) imati reprezentativne obaveze, gde je rezultat opet u prvom planu, pa se ne može dovoljno raditi na individualnom planu“, dodao je Malešević.

On ne ume da objasni kako je povredio skočni zglob u Nišu, a povredu obnovio i sinoć protiv Partizana u Beogradu, ali uverava kako je „sve u redu“. Voleo bi da ostane u Valjevu i Metalcu, o tome će sa ljudima u klubu razgovarati kada se sezona završi.

Najmlađi, bek Petar Rakićević kaže da dosta uči i od starijih drugova, zadovoljan je minutažom koju je imao, a na naše pitanje, postavljeno ne bez razloga, nasmejan, ali ne i iznenađen, odgovara: „Zaljubljen? Prezaljubljen!“. Njemu već od srede predstoje pripreme mlade slekcije Srbije (U-20) za EP u Italiji, gde će mu trener takođe biti Vlada Đokić.

Plej Nemanja Protić, Čačanin, veli kako se dobro uklopio, da su ga saigrači prihvatili. „Mesec dana je optimum da se igrač snađe u novoj sredini, da pohvata ono što trener od njega traži“, smatra Protić, koji nerado govorio o čačanskom Borcu i problemima, koji su taj klub, kao i većinu „gradskih“ klubova u Srbiji stigli u tranzicionim vremenima. Ne bi imao ništa protiv da ostane u Metalcu, ali će odluka o tome biti doneta posle razgovora sa trenerom Đokićem i klupskim čelnicima Metalca.

Zanimljiv na svoj način svakako je plej Nikola Otašević, Užičanin, koji je najiskusniji, sa nekoliko sezona u ABA ligi. Igrao je u Podgorici, bio u Poljskoj...

„Partizan nam ne leži! Igraju agresivno, oštro, ne dozvoljavaju da razvijemo akcije. Ono što se dogovorimo na terenu ne uspevamo da spovedemo“, smatra Otašević.

„Igrač mora da ima gen za ’sportsku drskost’, mora da na oštru igru odgovori istom merom. Ako su samo dva – tri igrača na tom nivou igre u odbrani arbitri će ih lako izopštiti. Ako cela ekipa igra tako, kao što to čine Partizan, Zvezda ili Podgoričani, onda je to druga priča“, pojašnjava Otašević tezu zbog čega crno-beli ne odgovaraju Metalcu.

I on smatra da je dobro primljen u klubu i gradu, ali smatra da je Metalac, posebno u Superligi Srbije, zaslužio veću posetu gledalaca. „Na utakmicama ABA lige je manje-više podrška bila OK, ali smo itekako bitne utakmice za ponovni plasman u regionalno takmičenje igrali pred malim brojem gldalaca!“, začuđeno će Otašević.

„Užičanin sam, kada smo u Slobodi igrali Superligu, dvorana je uvek bila puna, a veća je od valjevske. Tamo je bilo nezamislivo da publika navija za Zvezdu ili Partizan, što se u Valjevu dešava! Doduše, večiti rivali u Užicu, iako imaju svoje navijačke klubove, ne mogu da dobiju ovoliko ulaznica kao u Valjevu“, u dahu će Otašević.

Ne priznaje ni našu opasku da su Užičani, ipak, bili gladniji dobre košarke... „Pa ni Valjevo nije imalo ABA ligu do ove sezone, imalo je dobar tima li nije uspealo da se plasira u taj rang. Ne razumem šta se tu dešava“, iskren je bio Otašević.

Nudimo pojašnjenje kako su Valjevci „razmaženi“, odnosno da su navijači podeljeni na povlašćene sa propusnicama, koji dolaze da bi „bili viđeni“, odnosno one koji ne mogu da dođu do ulaznica iako bi hteli da ih kupe, a redovnije su pratili Metalac svih ovih godina „pre Jadrana“. „Ne znam, moguće je i to, kao što je moguće da su ulaznice od 300 dinara, ipak, preskupe“, kaže Otašević.

Ostali momci, bar što se Kolubarskih.rs tiče, ostali su danas uskraćeni za priliku da se pojave u novinama. Ako je verovati ljudima iz Metalca, biće novih susreta, a do sada ih nije bilo, kako reče portparol Bojanić, zbog brojnih obaveza igrača ali i zbog toga što klub nije imao adekvatan prostor.

Polazimo iz Metalčevog kluba u Tešnjaru, partiju šaha igraju Nikola Jevtović i Nemanja Todorović. Koliko smo videli, u varijanti „dvojnog fijanketa“, Užičanin je bolje stajao od Čačanina...

Još jedan pogled mame fotografije svih generacija, od one prve u kojoj su bili Crni Jovanović, Bibe Srećković, Bata Pavlović, Ljuba Branković, Braca Budimirović, Bata Nikolajević, braća Orlović – Mića i Dragan, Boža Krković, Pulika, „Majken“ Višić, preko one iz 1960-tih (Luka, Purke, Kasa, Panta, Pita, Cerkan, Ćane, Džimi, Kića, Lale, Ikica, pa Bangea, Kecoje...), do „prvoligaške“ (1973-79) Brankove, Zoćine, Vojicine, Rajkove, Genijeve, Mićine, Medanove, Maconjine, Kolove, Kebčeve, Gogine.... docnije pojačavane Mecom, Koskom, Đurom, Marjanom, Ljupčetom, Alagom.... Potom su stigli Poček, Šuška, Rogi, Dragi, a onda i ostale generacije „ovekovečene u boji i koloru“...

Košarkaši Metalca (foto: Đorđe Đoković)

08.06.2015, 16:58