Braća Stefanović (foto: Politika 1914. god)
12.06.2014, 14:10
Vek od pobede Moravca na Beogradskom derbiju
Prošao je čitav vek od 8. juna 1914, kada je pastuv Moravac, vlasništvo Milana Stefanovića iz Šušeoke (kod Valjeva, a u Mioničkoj opštini), pobedio na Derbiju galopera trčanom na hipodromu, na Carevoj ćupriji, u Beogradu. „Iako je pre trka bila prava provala oblaka i kiša raskvasila stazu, to ništa nije smetalo Moravcu da u velikoj borbi sa Curom, svojina g. Krstića iz Beograda, bude prvi za pola konjske glave, ili 15 santimetara prednosti, kako je glasila odluka sudije na vizirskoj liniji“, napisao je tada Vladislav Ribnikar u izveštaju za Politiku, a istoričar valjevskog sporta, novinar Zoran Tripković (1933-2002) preneo u Velikom narodnom kalendaru Valjevac za prostu 1993. godinu.
Dodaje se kako je to bio prvi slučaj, posle 1909, da Beogradski derbi (galopera) dobije seljačko grlo. Posle proglašenja Moravca za pobednika, Milan Stefanović ga je poljubio u čelo pred celim gledalištem, a prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević pozvao je tada Moravčevog gazdu k sebi na verandu Kraljevog paviljona i rukujući se s njim čestitao mu na pobedi. To su uradili i prisutni ministri , gg. Pašić, Paču i Velizar Janković, kao i ceo diplomatski kor, svi su se čudili kako da jedan seljak dobije Derbi. Međutim, Stefanović, pravi tip našeg seljaka, nije se dao zbuniti ni najmanje, ni pred Prestolonaslednikom, ni pred ostalom gospodom, nego im je jasno i otresito odgovarao na svako pitanje. Sve je to posmatrao ceo elegantan i otmen beogradski svet koji se tog popodneva našao tu, a jedan od prisutnih diplomata je tada rekao: „Beograd je ušao u red velikih varoši!“
„Ergela Šušeoke“
Dva dana kasnije, 10. juna 1914, Politika je na prvoj strani objavila veliku reportažu „Ergela Šušeoke“ u kojoj nepoznati autor na veoma slikovit i topao način piše o Milanu Stefanoviću, njegovoj zadruzi – jednom starinskom srpskom domu u kome gajenje rasnih konja predstavlja više od ljubavi.
„Na jedan čas niže Valjeva, pod samom Belom Stenom, gde je nekad u starini bio vlastelinski grad, nalazi se selo Šušeoka i u tome selu najuglednija je, najveća i najimućnija zadruga Stefanovića. Preko 40 duša je u toj zadruzi i u njihovim dvorištima ima kuća kojima bi se Beograd mogao podičiti. Starešina zadruge je gazda Milan Stefanović, jedan vedar i trezven čiča, pravi tip srpskog seljaka, koji je od svojih starih nasledio osobine da može lako i gotovo pevajući upravljati tolikom čeljadi i koji je tako isto nasledio još jednu osobinu karakterističnu za naš narod. Kao ono u pričama Janka Veselinovića, tako je i kuća Stefanovića otvorena i danju i noću za goste i putnike namernike. Ima u njihovim zgradama odaja za sirotinju i prosjake, ima za najveću bogaštinu i najuglednije putnike. Njihova je trpeza u svako doba spremna i za žedne i za gladne“, preneo je svoje utiske reporter Politike.
Pa nastavlja: „Mnogi naši seljaci misle da je konj silan i valjan onda kada je halovit, kad bije i ujeda i kad mu čeljad s tavana mora spuštati sena i vode... Stefanovići ne misle tako. Njihovi konji su milošta cele zadruge. Oko Moravčevih nogu provlače se njihova trogodišnja deca. Ždralina maze i miluju njihove devojčice. Njihova i sva ostala grla su tako pitoma da je to prava retkost u selu“.
Moravac je te 1914. pobedio na nekoliko trka, među njima i na Derbiju, što je njegovom vlasniku donelo lep novčani prihod. Bio je to poslednji derbi četvorogodih pastuva u onovremenoj Srbiji. Prvi derbi trogodaca, 29. juna 1914, dobio je takođe pastuv iz Stefanovića štale, Ždralin. Bila je to njegova četvrta pobeda na trkama u Beogradu, koje su te sezone počele 27. maja. Uskoro je , 28. jula 1914, Austro-Ugarska objavila rat Srbiji, a zatim je počeo Prvi svetski rat...
Sećanje praunuka dr Miloša Stefanovića
Praunuk Milana Stefanovića, valjevski ortoped dr Miloš Č. Stefanović kaže za Kolubarske.rs kako su njegovi preci rasne konje držali u Šušeoci do 1960-tih godina, otprilike dok je u Valjevu postojao hipodrom na Dabića polju (deo sadašnjeg Bolničkog kruga kod Centra za fizikalnu medicinu i kotlarnice, ZSK-ovog igrališta, kao i deo oko nekadašnjeg samačkog hotela Jablanice).
On tvrdi da je, delom zahvaljujući i konjičkom sportu, dr Radomir Raca Stefanović, posle prelaska Albanije sa 1.300 kaplara, dobio priliku da medicinu studira u Parizu. Usput, gotovo svi Stefanovići, kao i njihovi rođaci čije su majke iz Stefanovića, po pravilu studiraju medicinu, stomatologiju i farmaciju (ako su devojke u pitanju). Pomenućemo samo najpoznatije od njih – prof. Dr Ranko Stefanović, dr Aca Obradović, prof. dr Branislav Puša Dragićević, dr Miroslav Mirković Merfi, dr Milan Selenić...
Dr Miloš Stefanović nastoji da sa upravom Beogradskog hipodroma ustanovi trku, koja bi podsećala na uspehe Stefanovića pastuva iz 1914 – Moravca i Ždralina. Ako u tome uspe, zabeležićemo.