25.10.2015, 09:42

Granica koja dodiruje nebo

Zahvaljujem se mojim prijateljima iz Kolubarskih.rs, koji su mi dali priliku da iznesem neka svoja zapažanja o košarci u Nemačkoj, kao i da se osvrnem na ABA ligu i naravno na naš dragi (možda se naivno nadam, večni), Metalac.

O Frankfurtu na Majni ljudi uglavom znaju zahvaljujući megalomanskom aerdromu, ili ga se  mnogi sećaju po legendarnoj pesmi Bore “Čorbe” - "Gastarbajterska" omiljenoj svima u Baustelle. Oni koji vole opštu kulturu sigurno znaju da je tu rođen Gete (Göthe, prim.aut), a ljubitelji sporta će kao iz topa pomenuti Ajntraht (Eintracht) i njihovog legendarnog igrača i trenera Dragoslava Stepanovića.

Stariji se secaju i Vald (Wald, org) stadiona na kojem smo u fudbalskom baražu pobedili Špance 1974-te (to sada deluje kao naučna fantastika), golom Katalinskog i otišli na SP,  koje je održano upravo u Nemačkoj. Naravno, stadion sada ima novo ime Komercbank Arena (Comerzbank) po prestižnom sponzoru, ali kad god Ajntraht (Eintracht) igra kod kuće, u gradu je opsadno stanje.

Ono što još treba znati je, da je Frankfurt peti grad po veličini u Nemačkoj, da je sedište i centar skoro svih velikih svetskih banaka, pa ga u šali zovu i Bankfurt, te da život u ovoj metropoli nije nimalo jeftin. Za razliku od Berlina, koji jeste prestonica, a gde se može mnogo lagodnije i jeftinije živeti. Dugo je ovo mesto bilo pod ingerencijom Amerikanaca, koje i dan danas ovde jako cene, pa vam snalaženje neće biti problem ukoliko iole znate engleski s obzirom na to da ga ovde svi govore, što se kod nas kaže “od 7 do 77 godina”.

Tu sam u privatnoj režiji neko vreme, i kada upoznate grad i par ljudi shvatite da vam još nešto nedostaje. Pošto sam dugo vremena imao sreće da se bavim sportskim novinarstvom, a naročito košarkom, morala se naći adekvatna zamena (ako uopšte postoji) za Metalac.

U Frankfurtu egzistira košarkaski tim Skyliners, koji se takmiči u Bundesligi. Pretpostavljam da će mnogi pitati, kao i moj drug Cica, šta znači njihovo ime. U slobodnom prevodu to je granica koja dodiruje nebo. Naziv nije slučajno izabran jer je grad na Majni čuven po svojim oblakoderima u američkom stilu te ga od milja zovu Mainhattan.

Tim je prosečan, nakon četri kola, imao je skor 2-2. Prva zvezda je reprezentativac Johanes Vojtman (Johannes Voightmann), koji je trenutno povređen, a većina igrača su Ameri, dok je trener Kanađanin, pa vam je odmah jasno da se forsira američki stil košarke sa dosta izolacije i igre “jedan na jedan”.

Gledao sam dve utakmice - prvo lokalni derbi protiv Virzburga (Würzburg). Za one koji ne znaju iz tog Bavarskog grada je Dirk Novicki, i ostao zapanjen, kako se u jednom gradu gde je košarka sport broj jedan (samo su tu Bundesligaši),voli i poštuje svoj tim. Vircburg je udaljen od Frankfurta 119 km, u dvorani je bilo oko 3.000 navijača iz tog mesta, a u gostima su stvorili atmosferu kao da se igra u Bavarskoj, a ne u Hesenu (Hessen, jedna od Bundesrepublika). Na utakmicu se ide porodično, sa sve malom decom i ženama, može se popiti i bezalkoholno pivo i navijati svih 40 minuta za svoj tim, a sve to bez ijednog incidenta. .Frankfurtska publika je salonska i razmažena, kao nažalost u poslednje vreme valjevska - kad se vodi, super je, a kad se gubi k‘o da nema nikoga.Vircburg je na oduševljenje svojih navijača, lagano stizao prednost i na kraju sasvim zasluženo trijumfovao. Zanimljiv je i podatak da je vođa navijača gostiju čovek u invalidskim kolicima, koji je imao svoje mesto u dvorani neposredno ispod nas, kao i sve ostale osobe sa posebnim potrebama.

Sa utakmice protiv Vircburga (Foto: Marija Janković)

O meču protiv Tibingena (Tübingen) ne bih dužio, od početka do kraja bila je to jednosmerna ulica  u korist Frankfurta. Goste sa klupe vodi bivsi igrač Beopertola i Crvene zvezde  Igor Perović, a najbolji igrač ubedljivo je Vladimir Mihajlović, ex prvotimac Moranara iz Bara i podgoričke Budućnosti.

Sedma sila

Ono što je mene fasciniralo je i poenta ove priče i mnogo puta izraubovani story -organizacija prosečnog tima u Nemačkoj, koja nije zemlja košarke.Ukoliko zatražite akreditaciju iako ste stranac, niko neće proveravati ni za koga pišete, ako to dostavite naravno, ni koja ste krvna grupa, ni da li imate mesto ili ne, a ne kao kod nas gde stručnjaci opšte prakse više vode računa o tome ko, gde i za koga radi iako ni sami ne znaju ni sta rade, ni šta traže u klubu. Ako ste novinar, onda ste “sedma sila” u pravom smislu te reči. Imate mesto na parkingu, u dvorani, osveženje na poluvremenu i svi od igrača do trenera vam stoje na usluzi 15 minuta nakon utakmice. Nema famoznih sastanaka, niti izbegavanja odgovora na bilo koje pitanje.

Sajt možete i sami pogledati, grupa ljudi radi na njemu, a ne kao kod nas oni koji pre podne kritukuju klub, a popodne rade za njega. Portparol zna šta mu je posao, sekretar nije institucija kluba i ne pita se za sve i svašta, ima preko desetak zaposlenih ljudi sa svojim pravima,obavezama i platom.

Naravno, VIP mesta postoje i papreno se plaćaju, ne falsifikuju se karte od strane “prijatelja” kluba, cheerleader devojke na svakom tajm-autu zabavljaju publiku, a na poluvremenu je nagradna igra za gledaoce. Mnogo suvenira, od lopti, oficijalnih majica kluba po ceni od 16 eura, torbice za fitnes 4 eura, bezalkoholno pivo 4 eura, čips 4 eura pola kilograma (jede se sedam dana, provereno).

Upravo u gore navedenom pasusu se vidi razlika između klubova iz Evrope iABAlige. Mislim da više uopšte nije validna ocena da je Jadranska liga u tri najjače na Starom konitinentu. Kvalitet utakmica govori više od 1.000 reči, o organizaciji i finansijskim problemima klubova je iluzorno trošiti tastaturu. Nisam mislio da ću to napisati, ali staru kamarilu sa Bilićem, Liscem i Lorbekom na čelu tražiće svećom! Naravno, da su pomenuti imali milion mana i greški. Za ovu novokomponovanu „FIBA plus klubovi“ ligu preduzeće Sidro je NBA organizacija.

Prošto će vam zvučati neverovatno da u Nemačkoj igrači imaju platu od 1.500 eura (koja je doduše redovna i na vreme), u poređenju sa nekim ABA ligašima oni su jednostavno sirotinja. Ovde je fudbal iznad svega, sto praznih mesta pa rukomet, a između hokeja i košarke je mrtva trka za treće mesto.

O Metalcu, što bi kod nas rekli, neću mnogo palamuditi. Šta sam imao da kažem odavno sam rekao. Nisam instant opozicija da jedno pričam, a drugo radim, niti se slažem sa tim kako je klub organizovan i ko se za sve pita. U međuvremenu, dok ovo pišem, proverio sam da je u Frankfurtu, 15 ljudi zaposleno u klubu, što možete proveriti i na oficijelnom sajtu, a kod nas jedna osoba menja njih petnaest. Svaka čast, skidam kapu. Navijač ostajem do kraja, momcima i stručnom štabu  želim sve najbolje. U razgovoru sa svojim prijateljima sam rekao kako sumnjam da će se ponoviti prošla sezona, a da za opstanak ne treba brinuti. Sve ostalo je bingo.

Sve utakmice ovde možete pratiti putem interneta, nekad doduše uz lošiju sliku, ali bitno je da ste uz svoj tim. Jedino čime sam razočaran je poseta publike u Valjevu, koji za sebe tvrdi kako je grad kosarke?!