04.12.2015, 21:37

Pokrenut postupak za promenu imena

U svečanoj sali Valjevske gimnazije večeras je održana, moglo bi se reći, istorijska sednica Skupštine KK Metalac. Istorijska ponajpre zbog toga što je valjda prvi put od 2001. godine da neko javno, pred novinarima, položi račune o poslovanju. Istorijska bi, takođe, mogla biti i ukoliko dođe do promene imena Metalca u KK Valjevo s obzirom na to da je večeras prihvaćena inicijativa za pokretanje postupka za tu promenu. U komisiji, koja će pripremiti predlog za promenu imena ili protiv, uz konsultacije sa osnivačem (Grad Valjevo), su Tomislav Živković, predsednik Nadzornog odbora Metalca, Mihailo Jokić, predsednik Skupštine grada (u pravnom vakuumu) i Vojislav Kecojević, igrač trofejne generacije, koja je 1972-73. ušla u Prvu saveznu ligu SFRJ, sada trener mlađih selekcija.

Skupština KK Metalac (Foto: Đorđe Đoković)

Ideju o promeni imena KK Metalac kratko je obrazložio njen idejni tvorac, dr Boško Đukanović, član klupskog Upravnog odbora, koji smatra da će na taj način Valjevo biti još bolje promovisano. Protiv tog predloga izjasnio se bivši igrač i aktuelni trener mlađih selekcija Dragan Gale Simeunović, koji je, za naš ukus, načinio pomalo trapavo poređenje tvrdnjom kako bi to bilo isto kao i kada bi se Valjevu menjalo ime (a da to, recimo, ne bude Nikolajevgrad, po vladiki Nikolaju Velimiroviću).

Postaknut ovom diskusijom, kraću tiradu imao je Aleksandar Milovanović, novoizabrani član Upravnog odbora (!), koju je začinio tvrdnjom da je Metalac kroz istoriju najmanje pet – šest puta menjao ime. Tačno je da Metalac baštini ime Budućnosti, sekcije Fudbalskog kluba iz 1948, te da je potom bivao i Mladost i najduže Omladinac, ali da se klub zvao i Big Eneks, Femili Lajn, Vujić, pa opet Budućnost, jednostavno ne odgovara istini. Sponozori su bili Big Eneks (posle fuzije dva kluba), Femili Lajn i Vujić, dok je ime Budućnost u jednom trenutku rezultatskog posrnuća bilo ime Budućnost iz Peći, koja nije mogla da se takmiči u Prvoj B ligi, pa se miljenik valjevskih ljubitelja košarke sezonu-dve tako zvao.

Utisak je kako je većinsko raspoloženje među istinskim ljubiteljima košarke i Metalčevim veteranima da ime kluba ne treba menjati. Pitanje je, međutim, ko je od njih u poziciji da se tako i izjasni, a od onih koji imaju tu privilegiju, ko će smeti da „stisne petlju“ i usprotivi se. Ključ je, čini se, u rukama gradskih otaca, koji izdvajaju budžetski dinar u sveopštoj besparici.

Na predlog Voje Jovanovića odato je priznanje igračima i stručnom štabu na uspehu u debitantskoj sezoni ABA lige, kada je osvojeno šesto mesto, a na predlog predsednika Skupštine Zorana Vraneša iz Beograda i dr Đukanoviću za „danonoćnu posvećenost Metalcu“ i doprinosu koji daje. Jer, smatra Vraneš, da nije dr Đukanovića (bezmalo) ne bi bilo ni Metalca.

Boško Đukanović (Foto: Đorđe Đoković)

Dugovi

Konačno je obelodanjeno da Metalac, sa 30. novembrom, ima dugova, koji su oko 25 miliona dinara, što je manje od onoga čime je baratala „sportska čaršija“. Tako se ABA ligi za „vajld kard“ u prošloj sezoni duguje 40.000 evra, a preduzeću Ingrap Omni preko 2,2 miliona dinara za radove u Hali sportova pred debitantsku sezonu (Gradska uprava još nije odgovorila na zahtev Metalca da preuzme te dugove s obzirom na to da Metalac nije vlasnik Hale sportova, njenih svlačionica....). U sređivanje klupskih prostorija u Tešnjaru, gde spava osam igrača, a uređena je i reprezentativna trofejna sala, utrošeno je 13.000 evra.

Duguje se i igračima, trenerima, zaposlenima i honorarcima, duguje se i dobavljačima (troškovi prevoza na utakmice ABA lige i zakup stanova za igrače i ponekog trenera koji nije iz Valjeva verovatno su najveće stavke)... Apelovano je na neophodno strpljenje (pretpostavljamo pre svih igrača, koji od košarke žive), a za funkcionisanje Metalca mesečno je potrebno milion do milion i po dinara. Uz zahvalnost Gradskoj upravi na razumevanju i pomoći, koja je u 2014. iznosila preko 12, a u ovoj preko 14 miliona dinara budžetskih sredstava, ukazano je na podatak da je to tek 11 odsto novca potrebnog Metalcu za učešće u ABA ligi, rad i takmičenje mlađih selekcija i Škole košarke.

Pojačanja

Otuda je u novi Upravni odbor, uz postojećih sedam, izabrano još sedam članova, među njima ima i preduzetnika. Doduše, neki od njih bavili su se u mladosti fudbalom, ali Bože moj, bitno je da (eventualno) mogu da pomognu. Uz braću Đukanović, Duška i Boška, Vojislava Kecojevića, Teodosija Krstića, Voju Jovanovića, Srđana Žujovića i Zorana Vraneša, u Upravnom odboru od večeras su i Mihailo Jokić, dr Miša Ilić, Zoran Jevremović Vartex, Ljuba Radić, Aleksandar Milovanović Čokanj , Mladen Petković (direktor Krušika) i Mirko Cvetinović.

Miki Manojlović, Boško Đukanović i Radmilo Mišović (Foto: Đorđe Đoković)

Za počasne članove Skupštine kluba izabrani su bivši gradonačelnik Milorad Ilić, pa Zaga Žeravica, glumac Miki Manojlović (jedini je bio na večerašnjoj sednici), prof. dr Vladimir Kostić (predsednik SANU), slikar Ljuba Popović Pence, Radmilo Mišović i Zoran Biorac (nekadašnji igrači čačanskih klubova Borac i Železničar), beogradski košarkaški menadžer Goran Ristanović, Rajko Marković (nekadašnji „tehniko“ prvoligaškog Metalca), bivši igrač i trener Voja Cerović, Aleksandar Rajevac (direktor Pivare) i Radomir Mladenović Burek.

Skupštinarima se obratio i Miki Manojlović, koji je rekao kako je „po dedi (šumaru sa Divčibara, prim. BV) vezan za Valjevo“, te da neobično ceni to što se mali klub poput Metalca, vođen entuzijazmom, nosi sa jačima iz većih centara poput Zagreba, Ljubljane, Beograda... Apelovao je na to da novac ne bude u prvom planu već ljubav i posevećenost poslu koji se voli, što će doneti uspeh. Obećao je i pomoć, odnosno da „neće biti počasno odsutan“.

Nismo baš sigruni u to da su igrači Metalca, koji su po slovu (nakaradnih) zakonskih rešenja, shodno tome i klupskog statuta, članovi Skupštine uslišili Manojlovićev apel. Disciplinovano su sedeli i slušali, po potrebi eventualno i glasali, a oni đavolastiji  među njima (iz razumljivih razloga nećemo ih imenovati) prevrtali su očima (samo što se nisu krstili).