Tek u 5. kolu srpskoligaškog Zapada valjevski fudbaleri su zabeležili prvu pobedu. Na gostovanju u Priboju savladan je FAP sa 1:0 (0:0) golom Gavrovića na centaršut Igora Vićentijevića. Prethodno je golman Mitar Pejović odbranio jedanaesterac golegi Trifunoviću, a do kraja utakmice viđena je velika borba u kojoj su Valjevci imali igrača manje jer je Martinović morao u svlačionicu zbog dva žuta kartona.

 

 

Posle startnih 0:0 sa Mladim radnikom u Požarevcu, te 0:1 protiv Ublajana na Krušikovom stadionu, Budućnost Krušik je poražena 1:3 u Smederevu ikao je prva povela, a protiv Mokre Gore iz Zubinog Potoka na Kosovu, koju vodi ubski trener Žarko Jovanović, koji je ranio radio i u rodnom gradu i u Valjevu i Mionici, bilo je 1:1. Valjevci sada imaju pet bodova, na redu je gostovanje Loznice, koja takođe tavori u Srpskoj ligi i već je promenila trenera.

 

 

U poslednjem broj nedeljnika Napred, u Forumu javnosti, oglasila se grupa "od preko stotinu veterana i navijača", nezadovoljna stanjem u klubu i "tavorenjem" u poslednjih šest godina. Potpisnik je Vladimir Ladavec, golman iz drugoligaških dana Budućnosti, docnije uspešan tehniko, trener i rukovodilac u klubu. Traže se promene ljudi koji vode klub, a posebno se zamera stalno angažovanje trenera van Valjeva, te puštanje najboljih igrača u klubove nižeg takmičarskog ranga (apostrofira se odlazak kapitena i "najboljeg igrača Srpske lige Miloša Raševića na Peti puk). 

 

 

Istine radi, Milanu Milinoviću se ne može prećutati da je klub preuzeo kada su svi bili digli ruke od njega i sanirao nemale dugove za neplaćene poreze, struju... Rezultatski, međutim, ostala su neispunjena obećanja o plasmanu u Prvu ligu Srbije uz prošlosezonski plasman na sedmo mesto i gotovo borbu za opstanak! Ekvilibristička objašnjena od hoćemo tim od Valjevaca do toga da se pokazalo kako u Valjevu nema igrača, neutemeljena su. 

 

 

Red bio bio da se Milinović povuče (i ne samo on) e da bi klub preuzeli fudbalski pedigrirani ljudi poput Ace Rajevca i Raše Terzića, koji su sada u rukovodstvu, kao i iz redova potpisnika svojevrsnog apela javnosti za spas Budućnost-Krušika. Ali, bez uplitanja dnevne politike i kvota stranaka na vlasti u gradskom parlamentu ili tutorstva Darka Glišića sa Uba, koga pojedini novinari uporno prizivaju u pomoć, zaboravljajući pritom da je Glišić probleme Jedinstva rešio na taj način što je klub "utrapio" reprezentativcu Nemanji Matiću, rođenom u Vrelu, koji sada igra u Mančester junajtedu (Engleska).

 

 

Saglasni smo sa tvrdnjom da u Valjevu ima trenera kadrih da vode Budućnost-Krušik i opet ćemo pomenuti Srđana Jovanovića Čobanju, koji je Krušik uveo u Srpsku ligu Zapad i taj "kapital" sada koristi Budućnost-Krušik. Jovanović je potom bezrazložno smenjen, a sada vodi Radnički s Petog puka, koji godinama "proizvodi" igrače, a radio je i na Ubu, u Mionici... 

 

 

Takođe smo protivnici stalnog dovođena sumnjivih "pojačanja" uz odlaske Raševića, Čočovića, Stevanovića, "Drnde" Ilića, Stanojevića, Spasojevića... (pre njih i sada pok. Zorana Baljka). 

 

 

FK Budućnost-Krušik, svidelo se to nekom ili ne, nije klub. Nema organizacije, posebno je deficitaran sportski deo, pa ispada da su trener i ekonom sve i svja! Kako drugačije objasniti da gosti na utakmice u Valjevu stižu pre domaćina, da ih gotovo niko ne dočekuje, da se ne prati šta radi konkurencija...

 

 

Nije normalno da klub dovodi i "bonus" igrače (do 20 godina) a ne stvara ih u svojoj Školi fudbala. "Objašnjenja" poput najčešćih da je "dečko lud" ili "lud mu otac" teško drže vodu. Peđa Starčević dobro radi sa kadetima, dok se Žika Janković izgleda povukao sa mesta trenera omladinaca zbog toga što nema elementarne uslove za rad iako teren na Pećini zvrji prazan! Zašto se ne sarađuje sa Školom fudbala "Senjak" Milana Jovića i Peđe Simića i ne selektiraju najtalentovaniji nego se čeka da oni odu u Beograd, kao svojevremeno Nastasić u Partizan, pa da se onda hvalimo kako je "dečko naš, Valjevac".

 

 

Pitanja je mnogo, odgovori na njih nisu ni teški, ni komplikovani. Možda bi neka vanredna Skupština kluba mogla da razmrsi ovaj Gordijev čvor e da se Budućnost-Krušik ne bi našao u situaciji da se bori za opstanak. Nije tajna da se u našem fudbalu, posebno na srpskoligaškom Zapadu, žešće "igra" van terena nego li na njemu.