31.08.2014, 17:49

Valjevo će imati superligaša u odbojci

Odbojkašice OK „Valjevo“ uspešnom sezonom u Prvoj ligi Srbije, drugom rangu po važnosti posle Superlige, pokazale su da taj klub i ženska odbojka imaju perspektivu. Trener Miroslav Aksentijević, gost Kolubarskih.rs,  smatra - superligašku perspektivu. Štaviše, ni titula prvaka Srbije, tvrdi, ne bi bila nedostižna!

„Dovoljan je jedan sms upućen devojkama koje su igrale u našem klubu da se okupimo i formiramo ekipu kadru da u Superligi osvoje titulu. To je zajednička želja, neki naš dogovor. Pitanje je, uslovno rečeno, trenutka kada ćemo snove pretvoriti u javu!“, uveren je Aksentijević.

Pritom misli na Lazarević, Savić ili Ranković, koje igraju u ozbiljnim klubovima, u zemlji i inostranstvu, kao i Grbić i Puzović, zašto ne i Tamaru Rakić, pa sadašnju ekipu, ali i na one najmlađe sa Janom Ćuk, od milošte „Ćukalicom“, unukom pokojnog košarkaškog trenera Luke Stančića (1939-1990), sestrama Čelić, Oliverom Molerović, Aleksandrom Radovanović i Sarom Savić na čelu.

„Nadam se da će ljudi koji vode Grad i sport u Valjevu to prepoznati i pomoći da se ta ideja i realizuje. Ne treba mnogo novca, odbojka je još uvek ’najjeftiniji’ sport u Srbiji“, kaže Aksentijević.

Ostvarenje tih snova bio bi kruna uspeha valjevske ženske odbojke, koju su afirmisale četiri generacije. 

Prva generacija Partizana sa trenerom Filipovićem

Najpre ona „Partizana“, osnovanog 1975, iz 1979, u kojoj su igrale Duška Pantić, Vida Jokić, sestre Gordana i Ljiljana Bojanić, sada pokojne Slavka Stojanović i Ljilja Majstorović, Ljilja Obradović, Tanja Popović (majka Matije Nastasića)... izborila plasman u Jedinstvenu srpsku ligu SFRJ u konkurenciji Obilića i Poštara iz Beograda, šabačke Mačve, Ribnikara iz Pecke sa Ljubinkom Tripković i sestrama Popović. Trener je bio Ljuba Filipović Fića, a predsednik Steva Plećić, koji takođe više nisu živi.

Potom je Milan Korać, nastavnik fizičkog vaspitanja u OŠ „Sestre Ilić“ okupio generaciju svojih učenica, koju su predvodile „dizač“ Marija Ilić i Tamara Pelivanović, a igrale su i sestre Vučićević iz Lazarevca, pa Kaća Krstajić, Mira Obradović, Sanja Stojanović, Gojković, Gajić, Tankosić... Plasman u tadašnju Drugu ligu izboren je u „mrtvoj trci“ sa Sremom (Sremska Mitrovica) i Požarevljankama.

Levo: Marija Ilić, desno: Smeč sa utakmice KOlubare (Foto: Miroslav Jeremić)

ŽOK „Srbijanka“, za čije je osnivanje zaslužan tandem (pašenoga) Stojanović - Gajić, docnije je klub gašenja spasao Duško Krsmanović, preuzima mladi trener Aksentijević (1973). Unapređen je i rad Škole odbojke, pa su Ana Vićentić, Milica Branković, Kaća Paunović, Marija Jovanović, Cana Maletić, Danka Daničić, Dagana Todorović, Ivana Popović  i drugarice, docnije pojačane „tehničarkom“ Lelom Kijac iz Zrenjanina, na putu do Prve lige redom rušile protivnice uz punu afirmaciju valjevske ženske odbojke.

Pozdrav ekipa Srbijanka i Stara Pazova

Iz tih generacija odbojkašica mnoge devojke završile su fakultete – Duška, Vida, Slavka i Dragica mašinstvo, starija Bojanićka medicinu (danas je anesteziolog u Valjevskoj bolnici), a mlađa geodeziju; ima i elektroinženjerki, difovki...

Iskustva iz Hrvatske

Miroslav Aksentijević potom odlazi u Hrvatsku, gde najpre trenira mušku ekipu Varteksa iz Varaždina, sa kojom postaje državni prvak, što ga preporučuje da od 2007. vodi i žensku reprezentaciju te zemlje. Njegovi naslednici u Valjevu nisu uspeli da nastave put uspeha...

„U reprezentaciji Hrvatske tada si igrale ćerke proslavljenih košarkaških asova Jerkova, Ušića, Poljaka... Talentovane i radne ’garantovale’ su uspeh. Ipak, za sve treba vremena, pa će ono što je tada postavljeno, ubeđen sam, pravi rezultat dati sada sa izvanrednim brazilskim trenerom, koji je u međuvremenu angažovan“, kaže Aksentijević.

Prisećamo se našeg ranijeg razgovora u kojem „Kremić“ nije krio veliku zahvalnost iskusnom odbojkaškom vuku Ljubi Travici, reprezentativcu Jugoslavije, docnije uspešnom treneru u Italiji i selektoru SCG (Srbije) - posle Zorana Gajića, a pre Igora Kolakovića.

„Ljuba mi je mnogo pomogao, od njega sam dobio kompletan program rada kakav je tada bio u vrhunskim italijanskiom klubovima. Bez toga ne bih ’preživeo’ jer su vodeće reprezentativke Hrvatske već igrale u Italiji“, iskren je bio Aksentijević.

Njegova iskustva iz Hrvatske zanimljiva su u (bar) još jednom detalju. Tamo su, naime, zaživela pravila Evropske unije u finansiranju sporta, pa se budžetski dinar može trošiti samo na školski i omladinski sport. Ne i na profesionalni. Otuda je, recimo, Varaždin od nekoliko vrhunskih prvoligaških ekipa u nekoliko sportova, od fudbala do odbojke, sada ostao bez i jedne!

„To će se, moguće, desiti i u Srbiji, koliko u 2015. koja je ključna godina za implementaciju evropskih propisa u naše sportsko zakonodavstvo“, prognozira Aksentijević. Dodaje, međutim, kako je to prednost malih sportova poput odbojke i siromašnih klubova kakav je ŽOK „Valjevo“.

„Imali smo sreću da je Željko Tatalović, vlasnik privatne kompanije ’Samedi’, nekada i sam odbojkaš, koji je živeo u Holandiji, prepoznao potencijal našeg kluba i rad sa devojkama. Sam je došao, ponudio da bude generalni sponzor, i to nas je spaslo“, kaže Aksentijević.

Tajmaut OK Valjevo u prošloj sezoni (Foto: Dragan Krunić)

Trener u najboljim godinama, koji desetak godina živi od odbojke, a na godišnji odmor nosi i punu putnu torbu stručne literature zarad dodatnog usavršavanja, odlazi u Rumuniju, gde će dve godine voditi ambicioznu ekipu Bukurešta, nastalu od nekadašnje Steaue, klub sa evropskim ambicijama. Aksentijević se ne plaši izazova, formirao je respektabilan sastav sa po dve sjajne odbojkašice iz Srbije, Hrvatske i sa Kube.

U ŽOK „Valjevo“ naslediće ga mladi stručnjak Danilo Pejović (24), Nišlija, koji je zbog studija došao u Valjevo i zamolio za šansu da u klubu „uči trenerski posao“ radeći sa mlađim slekcijama.

„Može li Pejović da nastavi nit uspeha? Može, radan je i ambiciozan. Klub će mu pomoći anagažovanjem dve – tri iskusnije odbojkašice, moguć je povratak Ane Vićentić i Cane Maletić. Mora, međutim, da shvati da se postojeći sistem menja samo u situaciji kada si kadar da ga unaprediš. U suprotnom, padaš na ispitu jer ’sistem bez sistema’ ne donosi rezultat, vodi u haos“, isključiv je Aksentijević.

Branko Vićentijević i Miroslav Aksentijević (Foto: Đorđe Đoković)

Ključ sistema, koji donosi uspeh, na šta je Aksentijević s razlogom ponosan, je Škola odbojke sa stotine talentovanih devojčica. Tu rastu nove „Ćukalice“... A ni roditelji se mnogo ne mešaju, u odbojci nema velikog novca, čak ni u inostranstvu (osim za „vedete“), pa im je od eventualne zarade više stalo do toga da im deca sutra budu dobri ljudi. Da se pojave nove Milke Mirić, ili Marke Tomić, koje su „otkinule“ fakultet – Milka ETF, a Marka je zaposlena u Balkanološkom institutu SANU kao doktorant na istoriji umetnosti, koje su takođe bile talentovane odbojkašice.

Planovi o valjevskom ženskom odbojkaškom superligašu i „napadu“ na titulu državnog prvaka „miruju“ do „Kremićevog“ povratka iz Bukurešta i „dogovorene sms poruke“ igračicama poniklim u Valjevu... Tako bi na najbolji način bio obeležen jubilej, 40 godina ženske odbojke u Valjevu, gradu čija publika u najvećem broju u Srbiji prati prvoligaške utakmice svojih ljubimica.

Istorijat

U leto 1975. godine formiran je ŽOK “Partizan”, a ekipa se uključila u Beogradsku zonu. Klub se pod imenom “Partizan” takmičio do 1996, kada menja ime u “Kolubara” i uspešno se takmiči do 1998. godine. Tada ga preuzima IPK “Srbijanka”. Za kratko vreme ulazi u Prvu saveznu ligu, a u to vreme počela je sa radom Škola odbojke u skoro svim valjevskim osnovnim školama.

Posle tih uspeha dolazi do krize i klub prelazi u niži rang takmičenja, a 2008. godine klub ponovo menja ime i sponzora i nosi ime “Bravo”. A 2011. godine novo ime kluba je ŽOK “Valjevo”.