Parking iza "Limenke" (foto: Đorđe Đoković)
30.08.2014, 12:55
Divlji parking
Između reke Kolubare i Karađorđeve ulice, u centru Valjeva, nalaze se tri, pola veka stare, zgrade na istom broju – 84. Treća, poslednja, nekada je bila vojna. Stariji se sećaju kako je u zgradi i oko nje bilo sve pod konac, počev od protivpožarnih aparata pa do dvorišta zgrade. Vremena su se brzo menjala, sve se okrenulo tržištu i trci za novcem. U Valjevu se sada naplaćuju obeležana mesta za parkiranje automobila u tri zone. Međutim, naš čovek je naučio da uvek nađe načina da izbegne plaćanje, kad god je to moguće (kada ne postoje jasna pravila i sankcije). To se desilo i vlasnicima auta u centru grada. Veći broj njih poče da plaća parking ali se nađoše oni „pametni“ i „sposobni“, koji „provališe“ da postoje javni prostori na kojima oni mogu parkirati svoje ljubimce, bez ikakve nadoknade.
Prvo su bili stidljivi i parkirali se krišom, noću. Vremenom su se osilili i počeli da parkiraju svoja auta kao da su na svom imanju ili očevini. Inkasatni iz „Vidraka“ počeli su da ih zaobilaze. Jurili su one „mučenike“, koji su slučajno zaboravili da produže vreme parkiranja, ili onog seljaka što je sišao u grad da kupi lek detetu, pa se nehotice parkirao na zemljanom trotoaru. Za njih su sankcije, uvek, ekspeditivne i bez odlaganja. Ali zato ovi „ naši divljajci“ u međuvremenu počeše da oru zemlju i da prave rupe, koje su u ovim kišnim danima postale bare. Nije im to smetalo, niti su ih primećivali. Iznenađuje da je pored starih jugića i golfića ne mali broj vlasnika skupih i novih „nabudženih“ automobila našao mesto na divljem parkingu.
Nisu urodila plodom ni mnoga pismena obaveštanja - kako Gradskoj upravi, koja je donela Odluku o korišćenju zalenih površina, tako i u J.K.P. zaduženom za naplatu parkinga. Pojedinci su me savetovali da gledam svoja posla i da ne čačakam jer neki jaki ljudi stoje iza toga. I taman kada sam odlučio da se „smirim“, jako se beli gof pojavi na divljem parkingu. Vlasnik ga je turirao petnaestak minuta, zagrevajući auto. Niko nije viknuo na njega iako je prošla ponoć. Svi su ćutali...
Jedino ne ćute vlasnici automobila kad ih pitate zbog čega se tu parkiraju. Njihov lakonski odgovor je da je to privatno vlasništvo. Međutim, između tri pomenute zgrade s početka teksta nalazi se ogromna kat. parcela br. 7422/9, površine od skoro šest hektara (5.605 m2), koja je pred poslednje izbore kultivisana sa zatravnjivanjem, regulacijom javnog osvetljenja i asfatriranjem. Kada je došao red da se asfaltira prolaz između naše i susedne zgrade rečeno je da su po sredi tzv. nerešeni imovinsko-pravni odnosi. Ti „odnosi„ su, ustvari, bili izgovor za nastanak DIVLJEG PARKINGA.
Ulaskom na sajt Geodestkog zavoda Srbije (Katastar nepokretnosti) lako se može videti da se oko naše zgrade, koja se nalazi na kat. parceli br. 7420, nalaze dve katastarske parcele - katastarska parcela br. 7419, na kojoj ima 11 vlasnika (fizičkih lica) i kat. parcela 7422/9, koja se graniči sa njom i koja je definisana kao javna površina (na sajtu Grada Beograda se navodi da je Javna površina izgrađeno gradskograđevinsko zemljište, koje je u opštoj upotrebi). U svemu tome neko je granicu, između te dve katastarske parcele, koja se nalazi iza naše zgrade pomerio tako što je između privatnog i javnog prostora napravio „tampon zonu“, koja je pretvorena u Divlji parking.
Rešenje je prosto! Trebalo bi zaleđe naše zgrade pretvoriti u kultivisanu zelenu površinu ili igralište kako bi deca dobila svije mesto u ovom kvartu, koje godinama nemaju.