Kancelarija javnog beležnika (foto: Đorđe Đoković)
01.09.2014, 15:33
Prvog dana gužve kod notara
Danas su u Srbiji počeli da rade javni beležnici ili notari, koji su zaduženi za sastavljanje i overu ugovora i obavljanje drugih pravnih poslova. Za nešto više od tri sata dvadesetak sugrađana se obratilo Biljani Janjušević, jednom od dva javna beležnika u Valjevu.
- Zaista sam prijatno iznenađena, građani su dosta informisani o našem radu i počeli su da dolaze već od 9 časova prvog radnog dana. Dosta njih se tek raspituje o tome šta i kako radimo, šta bi mogli ovde da urade, da li moraju ovde ili u sudu… Bilo je i dosta overa potpisa, a bilo je i građana koji žele da zaključe kupoprodajne ugovore, za šta se, naravno, tek sada prikuplja dokumentacija i to se ne završava istog dana – kaže Biljana Janjušević.
Javnom beležniku se mogu obratiti svi koji treba da sastave ili overe ugovor o raspolaganju nepokretnostima – prodaji stana, poklonu nepokretnosti, o razmeni nepokretnosti, ugovor o hipoteci, ugovor o doživotnom izdržavanju, ugovor o raspodeli imovine za života, bračni ugovor i sporazum supružnika o deobi njihove zajedničke imovine. Za ove poslove građani više ne treba da odlaze u sud ili organe uprave, već isključivo kod javnog beležnika. Za overu potpisa i izdavanje potvrda građani će do 1. marta 2015. moći da biraju da li će ići kod javnog beležnika ili u sud ili organ uprave. Međunarodna pravna pomoć ostala je isključiva nadležnost sudova, dok će notarima sudovi moći da povere vođenje vanparničnih postupaka, ostavine, uređenje međa i slično. Za građane je prvenstevno značajno to što im javni beležnik može dati prave savete.
- Javni beležnik je dužan da štiti obe ugovorne strane. Konkretno, kod ugovora o prometu nepokretnosti dužan je da i kupca i prodavca upozori na eventualne manjkavosti nekog njihovog internog dogovora, on savetuje stranke kako da na najbolji način sastave ugovor, da budu zaštićeni i da se taj ugovor može izvršiti bez ikakvih problema, da ne dođe do nekog spora. Beležnik prvenstveno ima ulogu savetodavca, dužan je da sasluša i jednu i drugu stranu, da im ukaže na to šta je protivzakonito, a šta ne, šta mogu da stave u ugovor, šta ne mogu, i tek kad se svi saglase onda se sastavlja taj zapis – objašnjava Biljana Janjušević.
Zakon o javnom beležništvu Kraljevina Jugoslavija je donela 1930. godine. Međutim, ta profesija nije bila dugog veka i ukinuta je već 1944. U svim zemljama u regionu danas postoji notarstvo, a Srbija je poslednja koja uvodi ovu delatnost.
Kancelarija Biljane Janjuševićse nalazi u Karađorđevoj 44, a druga u Pantićevoj 66 u kojoj radi javni beležnik Anđelka Pavlović. Građani im se mogu obratiti svakog radnog dana od 9 do 17 časova.
Na sajtu Ministarstva pravde (www.mpravde.gov.rs) objavljen je spisak kancelarija javnih beležnika, kao i njihov tarifnik, a informacije o kancelarijama notara se mogu pronaći i sajtu Komore javnih beležnika (www.beleznik.org).
Predviđeno je da u Srbiji radi ukupno 371 javni beležnik, a za sada su imenovana 94 za teritoriju 32 osnovna suda. Svaka opština je u obavezi da ima najmanje jednog javnog beležnika, po Zakonu, na svakih 25.000 stanovnika dolazi po jedan javni beležnik.