"Nevidljiva deca" - vidljive zloupotrebe: retroaktivni ugovori i isplate bez ugovora

Nevidljiva deca

29.01.2021, 10:03

"Nevidljiva deca" - vidljive zloupotrebe: retroaktivni ugovori i isplate bez ugovora

Nijedan projekat u Valjevu nije izazvao toliko pažnje i polemike, pa čak i sumnje na zloupotrebu, kršenje zakona i nenamensko trošenje sredstava dobijenih iz evropskih fondova, kao što je to projekat "Nevidljiva deca".

Projekat "Nevidljiva deca" vredan skoro 186.000 evra ili 21,8 miliona dinara, od čega donacija Evropske unije iznosi skoro 164.000 evra, koji su zajednički realizovali Centar za socijalni rad "Kolubara", (nosilac projekta), grad Valjevo i valjevski Dom zdravlja, trajao je 22 meseca od 5. juna 2017. do 5. aprila 2019. godine.

Pohvale i podrška jednom humanom projektu važnom, ne samo za pojedinca i njegovu porodicu, nego i za zajednicu, vrlo brzo su zamenile kritike i sumnje da je bilo zloupotreba, da novac nije namenski trošen, kao i sumnja da se oko projekta okupila, kako su govorili odbornici opozicije u Skupštini grada, "interesna grupa".

Odbornici opozicione Demokratske stranke su 2018. godine, još dok je trajao projekat, tražili da se obelodane ugovori i novčane isplate u vezi projekta "Nevidljiva deca", i da se javno prezentuju dotadašnje aktivnosti kako bi se odagnale sve sumnje na eventualne zloupotrebe, kao i na spekulacije da nije uključeno šezdesetoro dece, koliko je naznačeno u projektu, nego da je taj broj duplo manji.

Odbornicima opozicije, uz tvrdnju da je sve "čisto kao suza", odgovorio je PR projekta Radoica Rstić, odbornik SNS, koji je rekao da će sve biti obelodanjeno na kraju projekta kada će biti održana završna konferencija. Međutim na završnoj konferenciji projekta "Nevidljiva deca" nisu saopšteni detalji.

S obzirom na to da javnost ni nakon završne konferencije nije saznala detalje o projektu, niti su odbornici Skupštine grada informisani o tome kako je utrošeno 186.000 evra, odbornička grupa SPS-JS je, nakon što je izašla iz vasti, u oktobru 2020. godine predložila da se formira Anketni odbor koji bi ispitao projekat "Nevidljiva deca".

Šef odborničke grupe Đorđe Pavlović je, obrazlažući taj predlog, rekao da se u javnosti još uvek govori o "zakulisnim radnjama".

"Lično ne verujem spekulacijama i više sam za to da sve bude javno, transparentno i da počiva na činjenicama. Zato odbornička grupa SPS-JS podnosi predlog da se osnuje Anketni odbor koji će ispitati radnje vezane za projekat Nevidljiva deca", rekao je Pavlović.

Međutim vladajuća većina u Skupštini grada, koju čine partije okupljne oko Srpske napredne stranke (SNS), je taj predlog bez obrazloženja odbila.

Da nešto nije uredu u vezi projekta "Nevidljiva deca" ukazalo je, već u decembru 2017. godine, to što niko od angažovanih lica nije potpisao ugovor, a realizacija projekta i isplata novca je počela u junu 2017. godine. Tadašnja direktorka Centra za socijalni rad "Kolubara" Katarina Vlajković početkom septembra iste godine je otišla na porodiljsko bolovanje, a ugovore je potpisala njena naslednica Katarina Milićević i to sa retroaktivnim dejstvom.

Šta je projekat "Nevidljiva deca"?

Nakon završetka projekta čiji je pun naziv "Nevidljiva deca – Uspostavljanje nove socijalne usluge za decu u ruralnim područjima", javnosti su saopšteni rezultati, ali bez mnogo objašnjenja i odgovora.

Kao najbitnije je izdvojeno to što je "identifikovano 60 siromašne i socijalno isključene (nevidljive) dece sa smetnjama u razvoju u selima valjevskog kraja". Uspostavljen je registar dece i baza podataka o socijalnom statusu porodica, organizovane su edukativne posete, obezbeđene zdravstvene usluge, organizovane predstave za decu…, samo su neke od aktivnosti koje su bile realizovane, a saopštene na završnoj konferenciji projekta.

Radoica Rstić, PR projekta je odbio da govori za Kolubarske.rs o projektu "Nevidljiva deca". "Taj projekat je završen, tako da ja ne želim ništa da kažem u vezi toga. Pozovite druge ljude koji su za to nadležni, ja nisam nadležan. Ja nisa imao nikakav dodir sa dokumentacijom", kratko je rekao Rstić.

Na razgovor je pristala direktorka Centra za socjalni rad Katarina Milićević. Zamoljena da nam opiše sve aktivnosti navedene u projektu na primeru jednog deteta, kaže da je bilo "mnogo toga" i da se kroz projekat "toj deci i njihovoj porodici na mnoge načine pomoglo".

"Prvih meseci, dakle od juna do decembra, rađeno je mapiranje i tada smo mapirali veći deo dece. Trebalo je da bude uključeno šezdesetoro dece, a mi smo na početku mapirali njih četrdeset. Taj posao je trajao malo duže zbog nepristupačnih terena, zbog nemogućnosti da dođemo do pravih informacija, zbog odbijanja pojedinih porodica da sarađuju. Tek nakon završetka mapiranja počela je realizacija projekta, a to je bilo početkom 2018. godine. Socijalni radnik i stručnjak u zajednici su radili plan i program rada da se vidi koje dete se u koji program uključuje. U početku je bilo 40-oro, međutim do kraja projekta je uključeno pedeset i osmoro dece. Praktična realizacija i pružanje usluge je počelo 2018. godine kada je angažovan mobilni tim – lekar, zubar, medicinska sestra, fizioterapeut, socijalni radnik, i svi oni su posećivali decu, ili su deca dovožena u Valjevo u zavisnosti od potreba i organizovanih programa, kao što su pozorišne predstave", navela je Milićević.

Međutim direktorka Centra za socijalni rad nije znala odgovore na pitanja koliko sela valjevskog kraja je obuhvaćeno projektom, koliko dece je, na primer, pregledao zubar jer, kako reče, "tu evidenciju nismo vodili jer to od nas niko nije tražio". Navodi da je na pozorišnoj predstavi bilo dvadesetak dece i njihovih roditelja ili pratilaca.

Sporne isplate

Prema dokumentaciji, koju je Centar za socijalni rad "Kolubara" dostavio Kolubarskim.rs, na projektu je bilo angažovano 19 lica, od toga 11 zdravstvene struke, sa kojima je potpisan ugovor o delu ili ugovor o radu.

Ugovori za petoro angažovanih na projektu "Nevidljiva deca" su potpisani sa retroaktivnim dejstvom ili važenjem unazad. Naime, u ugovoru o delu menadžera projekta Jelene Kalat, finansijskog asistenta Snežene Vićentijević, PR projekta Radoice Rstića i administrativnog asistenta Nikole Đurovića, piše da se izvršilac obavezuje da posao obavi u periodu od 22 meseca odnosno od 05.06.2017. do 05.04.2019. godine, a ugovor je potpisan tek 06.12.2017. godine. Takođe, ugovor eksperta u zajednici Suzane Momčilović odnosi se na period od 01.08. 2017. godine, a potpisan je 06.12.2017. godine.

Još pet ugovora o delu je potpisano sa retroaktivnim dejstvom. Na ugovorima je naznačeno da se izvršilac obavezuje da posao obavi od 05.12.2017. godine, dok je ugovor potpisan nakon 13 dana, među njima je i ugovor dr Zavena der Hazarjana, koji je bio direktor Doma zdravlja u vreme realizacije projekta.

"Svaki pravni akt, pojedinačan ili opšti, važi od dana donošenja ili stupanja na snagu, a dan može biti samo ubuduće, ne unazad. Zabrana retroaktivnosti pravnih akata je ustavni princip u cilju pravne sigurnosti. Tako da ugovori mogu da važe samo profuturo, nikako unazad. Od juna do decembra mogao je biti postignut usmeni ugovor, ali ako po aktima mora imati pisanu formu, kao što je to u slučaju projekta Nevidljiva deca, taj usmeni ugovor je ništav i ne proizvodi dejstvo, i sve što je po njemu primenjeno mora se vratiti", kaže advokat Nevena Mićić, naš pravni savetnik.

Na osnovu takvih ugovora, koji su potpisani sa važenjem unazad, licima angažovanim na projektu "Nevidljiva deca", i to pretežno na administrativnim, a ne na zdravstvenim poslovima, isplaćeno je 13.500 evra više ili blizu 1,6 miliona dinara.

Direktorka Centra za socijalni rad Katarina Milićević tvrdi da su menadžer projekta Jelena Kalat, finansijski asistent Snežena Vićentijević, PR projketa Radoica Rstić, administrativni asistent Nikola Đurović i ekspert u zajednici Suzana Momčilović bili angažovani na realizaciji projekta od juna odnosno od avgusta 2017. godine kao što piše u njihovim ugovorima.

Na naše pitanje zbog čega ugovori nisu potpisani u junu, odnosno avgustu, nego je to učinjeno tek nakon šest meseci, Milićević kaže da "ne zna jer u to vreme nije bila direktor", podsećajući da je ona imenovana za v.d. direktora Centra za socijalni rad u oktobru 2017. godine, a da je do tada direktor bila Katarina Vlajković.

Menadžer projekta "Nevidljiva deca" bila je Jelena Kalat, u vreme realizacije projekta zaposlena u valjevskom Domu zdravlja na mestu koordinatora službe za pravne i ekonomsko-finansijske poslove. Mesečna naknada za njen rad iznosila je 900 evra ili 19.800 evra za 22 meseca, koliko je trajao projekat.

Kalat je deset meseci pre završetka projekta napustila Dom zdravlja koji je, zajedno sa Centrom za socijalni rad i Gradom, realizovao projekat. Ona je u junu 2018. godine imenovana za v.d. direktora JKP Vidrak, ali je nastavila da radi i na poslovima menadžera projekta "Nevidljiva deca" sve do aprila 2019. godine. Treba reći da Jelena Kalat nije angažovana za menadžera projekta kao spoljni sardnik nego kao zaposleno lice Doma zdravlja.

U budžetu za projekat, najviše novca 25.200 evra za 18 meseci rada bilo je planirano za četiri negovateljice. Međutim, prema dokumentaciji koja je dostavljna Kolubarskim.rs, na projektu je bila angažovana samo jedna negovateljica i to 15 meseci, uz mesečna primanja od 35.699 dinara što je oko 4.500 evra.

Nosilac projekta Centar za socijalni rad "Kolubara" je, u budžetu za projekat u delu ljudski resursi, naznačio da će biti angažovan lekar pedijatar. Međutim umesto dečjeg lekara decu su pregladali direktori Doma zdravlja, koji nisu pedijatri. Prvo je ugovor vredan 560 evra mesečno potpisao dr Zaven der Hazarjan, a kada je on podneo ostavku na mesto direktora, posao je preuzela takođe za 560 evra mesečno, novoizabrana direktorka dr Branka Antić, koja takođe nije pedijatar. U ugovoru o delu koji su potpisali piše, pored ostalog, da će obavljati opšti pedijatrijski pregled, posmatrati odnos majka-dete, razgovaraće sa majkom i drugim članovima porodice.

Umesto stručnjaka za zdravlje u zajednici, kako je naznačeno u budžetu za projekat, angažovana je Suzana Momčilović kao ekspert u zajednici, ali ne za zdravlje. Njena mesečna primanja iznosila su 388,88 evra.

U budžetu za projekat nije bio planiran defektolog, ali uprkos tome Centar za socijalni rad je angažovao defektologa Nemanju Aćimovića sa kojim je potpisan ugovor o radu na 16 meseci uz mesečna primanja od 57.583 dinara, što je ukupno oko 7.800 evra. Direktorka Centra za socijalni rad Katarina Milićević objašnjava da je Aćimović angažovan kao stručni radnik, a ne kao defektolog.

Međutim, u budžetu za projekat planirana su sredstva za jednog stručnog radnika, a ugovor za poslove stručnog radnika je potpisan sa njih dvoje: Aćimovićem, koji je defektolog, i Ivanom Ristivojević, koja je socijalni radnik. Direktorka i za to ima objašnjenje, kaže da "nisu bili istovremeno angažovani". Međutim, u ugovru Nemanje Aćimovća piše da je angažovan u periodu od 05.12.2017. do 05.04.2019. godine, a u ugovru Ivane Ristivojević naznačen je period od 01.09.2018. do 05.04.2019. godine.

Novac uplaćen na račun deset firmi, ugovor potpisan sa četiri

Prema dokumentaciji, koju je Centar za socijalni rad dostavio Kolubarskim.rs, za razne usluge, poput izrada sajta, štampanje propagandnog materijala, prevođenje, ketering, iznajmljivanje prostora i smeštaj, kupovina fascikli i papira…, na račune deset firmi uplaćeno je blizu 1,9 miliona dinara ili preko 16.000 evra, a ugovori su potpisani sa četiri firme.

Na pitanje zbog čega nisu potpisani ugovori sa svim firmama kojima su uplaćena sredstva, direktorka Centra za socijalni rad Katarina Milićević je bila iznenađena kada je čula da nam je dostavila ugovore samo četiri firme, uz tvrdnju da "ugovori postoje i može nam ih dati na uvid". Naknadno nam je dostavljen samo jedan ugovor i to sa Naftnom industrijom Srbije (NIS).

Za usluge prevođenja uplaćeno je 152.000 dinara na račun firme koja je registrovana za usluge pripreme štampe, dok je 131.500 dinara uplaćeno za dizajniranje i priprema za štampu lifleta, plakata i banera, Studiju za ples i zabavu, koji je registrovan za umetničko obrazovanje.

Zbog sumnje na zloupotrebe podnete krivične prijave

U realizaciju projekta bili su uključeni čalnovi vladajuće Srpske napredne stranke, popout odbornika u Skupštini grada Radoice Rstića i Gorice Božić, kao i ljudi bliski tadašnjoj vladajućoj garnituri poput Jelene Kalat, dr Branke Antić, Ljubiše Milutinovića, dr Zavena Der Hazarjana, koji je u srodstvu sa tadašnjim gradonačelnikom Slobodanom Gvozdenovićem.

Zbog sumnje da je nenamenski potrošeno oko 21.000 evra ili oko 2,5 miliona dinara, 2018. i 2019. godine podneto je više anonimnih, ali i potpisanih, krivičnih prijava, te su u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu formirana dva predmeta protiv lica uključenih u projekat "Nevidljiva deca". To je potvrđeno Kolubarskim.rs iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu u odgovoru na naše pitanje da li su zbog sumnje na zloupotrebe i nenamensko trošenje novca podnete krivične prijave protiv lica angažovanih na projektu "Nevidljiva deca". Među njima je i njih petoro sa kojima je potpisan ugovor 6.12.2017. godine, a novac im je uplaćen za period od 05.06.2017. godine ili za šet meseci rada bez ugovora.

Kolubarske.rs su 16. aprila 2019. godine, pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, uputile Centru za socijalni rad zahtev da nam se dostave sva dokumenta, ugovori, računi i isplate u vezi projekta "Nevidljiva deca". Tek nakon 15 meseci od podnošenja zahteva i nakon intervencije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, i prekršajne prijave koju smo podneli protiv direktorke Centra za socijalni rad, dokumenta su nam dostavljena 3. jula 2020. godine.

Nevidljiva deca

29.01.2021, 10:03