03.09.2014, 11:43

Opasnost vreba i u poljima

Više ne važi pravilo da se ljudi najčešće povređuju u zimskom periodu, jer je u ambulanti i na odeljenju Službe ortopedije i traumatologije Valjevske bolnice veliki broj pacijenata tokom leta i jeseni, naročito u sezoni radova u poljima. Načenik te službe dr Miloš Stefanović kaže da zimska klizavica nije jedini razlog povređivanja, na koncentraciju utiču i visoke temperature i nagle vremenske promene, ali naglašava da je najteže u sezoni poljskih radova, jer se svake godine teško povredi po desetak ljudi.

Doktor Miloš Stefanović (Foto: Đorđe Đoković)

- To su povrede koje nastaju zbog nepravilnog rukovanja poljoprivrednom mehanizacijom, ali i starosti mašina, naročito traktora. Ljudi moraju znati da koliko su mašine pomoć, toliko su i opasnost koja može da dovede do trajnog invaliditeta, nekada i gubitka glave. Povrede koje nanose ljuštači, berači, freze, motorke, izuzetno su dramatične. Svake godine beležimo po desetak teških otvorenih povreda sa masivnim oštećenjima mekih tkiva, često i sa gubitkom jednog od ekstremiteta, uglavnom šake ili noge ispod potkolenice. Ove godine smo već imali tri teške povrede šake, a povreda jednog čoveka od oko 65 godina je završena amputacijom noge iznad kolena. Imamo i veliki broj zatvorenih povreda ekstremiteta, kičme, karlice, koje uglavnom nastaju prilikom prevrtanja, najčešće traktora. Mi smo brdsko-planinski kraj, ove godine je bilo puno kiša pa su šume i pašnjaci klizavi, tako da uvek vreba opasnost od prevrtanja. Naši ljudi smatraju da traktor svuda može da stigne i spremni su na svakakve vratolomije, ali kada se desi nesreća doktori mogu samo da pomognu da se spasi život, a posledice ostaju trajne – kaže dr Miloš Stefanović, načelnik Službe ortopedije i traumatologije.

Povrede poljoprivrednika i starih osoba

Dr Stefanović opominje zemljoradnike da budu pažljiviji, da shvate da sve poslove ne moraju završiti istog dana, jer „mnoge povrede nastaju zbog toga što su ljudi umorni, rade i po mraku, ne razmišljajući o posledicama, koje su prilikom ovakvih nesreća nenadoknadive“. Teške povrede se dešavaju i u radionicama koje koriste oštre predmete i mašine, poput stolarskih. Padovi su uzrok brojnih povreda, naročito kod starih.

- Stariji ljudi se uglavnom povređuju prilikom pada i to su tipične povrede, prelomi ručnog zgloba, podlaktice, nadlaktice, ramena, potkolenice, kuka, povrede kičmenog stuba. Nažalost, mnogo je staračkih domaćinstava, ljudi su sami i ne mogu da brinu o sebi, pa se često povređuju u kući. Kada je u pitanju saobraćajni traumatizam, moram da naglasim da smo nedavno imali dve teške povrede kod starijih ljudi, koji su vozili bicikl sa osamdeset godina. U gradu koji nema biciklističke staze, bicikle bi možda trebalo i zabraniti, a naročito starijim ljudima. Neka se ljuti ko god hoće, ali ta dva čoveka su završila sa oduzetošću donjih ekstremiteta – opominje dr Stefanović i dodaje da je uprkos merama koje se preduzimaju, procenat povređivanja u saobraćajnim udesima i dalje visok.

Doktor Miloš Stefanović pregleda pacijenta (Foto: Đorđe Đoković)

Neophodno je pratiti razvoj dece!

- Kada su u pitanju mladi i sportske povrede, ima ih, ali sa dobrim treningom, pripremom i zagrevanjem, povrede se svode na manju meru. Povređuju se i rekreativci, mada veliki broj njih ne dolazi odmah kod nas, jer još uvek po našim mestima postoje ti „narodni nameštači“. Oni obično odluče da prvo idu kod njih, a posle kod nas dolaze „na kontrolu“. Ko je punoletan i hoće da se leči kod „narodnih majstora“ nemamo ništa protiv, ali decu voditi kod takvih ljudi je stvarno greh, a i to se događa. Inače je neophodna budna pažnja roditelja u razvoju njihove dece. I pored sistematskih pregleda, roditelji moraju pratiti svoju decu, naročito ukoliko primete da naglo rastu. Tu najčešće stradaju kičma i kolena, pa je bitno da na vreme počnu da vežbaju. Vežbe mogu naučiti u našem Centru za fizikalnu medicinu, a posle ih raditi kod kuće. Jako je važno da roditelji podstiču decu da se bave fizičkim aktivnostima, ali bi i odrasli mogli makar po petnaestak minuta svakog dana da odvoje za vežbe – poručuje dr Stefanović.

Veliki broj pregleda ortopedi obavljaju u ambulanti i Urgentnom centru, a na odeljenju godišnje zbrinu oko 1.500 pacijenata. Dr Miloš Stefanović kaže da neophodnog materijala ima dovoljno, kada su u pitanju implantati situacija je stabilizovana poslednjih godinu dana, tako da se sve hitne operacije kuka i kolena obavljaju odmah, dok za tzv. „hladne intervencije“ postoji lista čekanja, najduže mesec do dva.