15.02.2021, 11:14

Cveće na spomenik Proti Mateji Nenadoviću

Povodom Dana državnosti, gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković i predstavnici Vojske Srbije u Valjevu položili su cveće na spomenik Proti Mateji Nenadoviću. Spomenik se nalazi kod Privrednog suda u centru Valjeva, delo je akademskog vajara Mila Jevtića.

 

Nakon polaganja cveća, gradonačelnik je obišao novu postavku u Narodnom muzeju posvećenu Drugom svetskom ratu, koja je od danas otvorena za posetioce.

 

Delegacija Vojske Srbije polaže cveće na spomenik proti Mateji Nenadoviću (Foto: Đorđe Đoković)

Dan državnosti je praznik, kojim se obeležava početak Prvog srpskog ustanka kojim je počelo oslobađanje našeg naroda od turske vladavine. Na Sretenje 1804. je održan zbor u Orašcu, a na ovaj dan je u Kragujevcu 1835. godine izdat i zakletvom potvrđen prvi Ustav Knjaževstva Srbije – Sretenjski ustav. Ovaj datum je najbitniji datum u političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru Srbije.

 

Lazar Gojković polaže cveće na spomenik proti Mateji Nenadoviću (Foto: Đorđe Đoković)

Pored toga što je Dan državnosti, on je i Dan ustavnosti Srbije, kao i dan sećanja na početak Srpske revolucije. Dan državnosti Srbije se slavio do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut, da bi u Srbiji ponovo počeo da se slavi od 2002. godine.

 

Lazar Gojković polaže cveće na spomenik proti Mateji Nenadoviću (Foto: Đorđe Đoković)

O proti Mateji Nenadoviću

 

Prota Mateja Nenadović je rođen 26. februara 1777. u Brankovini. Bio je vojvoda u Prvom srpskom ustanku, ali i osnivač i predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta, što je prva srpska Vlada. Potom je kao diplomata uspostavljao prve kontakte sa stranim državama i silama tog vremena- Rusijom i Turskom.

Spomenik proti Mateji Nenadoviću (Foto: Đorđe Đoković)

 

Prota Mateja je nakon Seče knezova, Ilije Birčanina i njegovog oca Alekse Nenadovića, sa stricem Jakovom pokrenuo Prvi srpski ustanak u valjevskoj i šabačkoj nahiji.

 

Pored ratničkog i političkog značaja, ostavio je traga i kao pisac, a njegovi "Memoari" su dragocen dokument tog vremena.

 

Svoju buntovnu prirodu je osim u Prvom srpskom ustanku iskazao i u više navrata u periodima vladavine kneza Miloša i kneza Mihaila, kada je zbog neslaganja sa njihovim načinom vladavine, najpre bio penzionisan, a potom je morao da napusti Srbiju. Dolaskom Aleksandra Karađorđevića, postao je državni savetnik. Umro je u Valjevu 11. decembra 1854. godine.