03.04.2021, 07:45

Pružimo otpor, zaštitimo svoje zdravlje i okolinu, jer sutra može biti kasno

Povodom informacije da je kanadska korporacija "Juro litijum" (Euro Lithium) radila istraživanje ležišta litijuma i bora u okolini Valjeva, i da je, navodno, u planu eksploatacija te rude, oglasile su se valjevske demokrate. 

 

Predsednik Gradskog odbora DS Zoran Jakovljević je rekao da u moru bombastičnih najava, kojima ovih dana najviši predstavnici vlasti obasipaju naš kraj, nekako je upadljivo izostala jedna, ona koja je čak možda i najvažnija i koja najdalekosežnije može da utiče na živote svih ljudi u valjevskom kraju, ali i šire, a to je mogućnost da u neposrednoj blizini Valjeva bude otvoren rudnik litijum-borata.  

 

Informacija je uznemirila građane koji su se organizovali i pokrenuli inicijativu protiv otvaranja ovog rudnika.

 

Neverovatno je, smatra Jakovljević, da vlast koja se stalno hvali ogromnim uspesima i koja nam stalno najvaljuje zlatno doba, nije iskoristila priliku da nam najavi i litijumsko doba. Tim pre što je za obavljanje istražnih radnji potrebno imati dozvolu od zvaničnih organa Republike Srbije.

 

Jakovljević je naveo da je, prema do sada raspoloživim informacijama, privatna kanadska kompanija Euro Lithium svoja istraživanja obavila na 32 lokacije u valjevskom kraju. Radi se o području površine oko 16 kvadratnih kilometara, u blizini puta Valjevo-Lajkovac, duž reke Kolubare, gde je pronađeno oko sedam miliona tona litijum karbonata i 60 miliona tona rude iz koje je moguće izdvojiti bor.

 

- Ako je suditi po aktuelnim cenama ovih ruda na svetskom tržištu, radi se o zalihama vrednim više milijardi dolara. Euro Lithium planira eksploataciju otvaranjem površinskog kopa, a procene ove komapanije su da bi eksploatacija mogla da počne već 2025. godine. U ovom trenutku kompanija Euro Lithium širom sveta aktivno traži investitore, koji bi finansirali nastavak istraživanja, otvaranje rudnika i eksploataciju rude u našem kraju. Iako ovi podaci na prvi pogled mogu zvučati afirmativno za naš kraj, ova litijumsko-borna medalja ima i svoju drugu stranu, a to je cena koju ćemo svi zajedno morati da platimo ako ovaj rudnik bude otvoren u našem kraju - rekao je Jakovljević uz pitanje koliko će, zapravo, potencijalni rudnik uticati na našu životnu sredinu?

Zoran Jakovljević (Foto: Đorđe Đoković)

  

Predsednik valjevskih demokrata je poručio sugrađanima da treba da vide tu drugu stranu medalje, onu zbog koje se naše komšije iz Loznice i Jadra već duže vreme bune protiv kompanije koja planira da otvori sličan rudnik u njihovom kraju.

 

- Ako je cena otvaranja rudnika prevelika, onda građani za to moraju da znaju i moraju da se pitaju. Ne smemo da dozvolimo da se sve svede samo na priču o milijardama dolara vrednosti rude koje će zapravo da budu profit neke velike svetske kompanije, rudnoj renti koju država može da ubira od ovog rudnika i nekom broju radnih mesta koje bi taj rudnik mogao da otvori. Važno je da znamo i kako će taj rudnik uticati na prirodu našeg kraja, na poljoprivredno zemljište, na podzemne i nadzemne vode, na vazduh koji udišemo, a koji je već i sada previše zatrovan. Istina, mi se ovde nalazimo u nešto boljoj poziciji od naših komšija iz Jadra, jer moguće otvaranje rudnika u našem kraju još uvek nije odmaklo tako daleko kao kod njih – rekao je Jakovljević.

 

Prema njegovim rečima, s obzirom na to da je kompanija Euro lithium još uvek u procesu traženja investitora za dalje aktivnosti na otvaranju rudnika, od velike je važnosti podići nivo zainteresovanosti javnosti za ovaj potencijalni projekat. Jakovljević je poručio da upravo pritisak javnosti može dovesti da se taj projekat zaustavi ako on našem kraju donosi budućnost ispunjenu zebnjom za zdravlje i kvalitet života.

 

Upitan da li je, dok je bio gradonačelnik od 2008. do 2012. godine, bio informisan o istraživanjima koja se rade u okolini Valjeva, Jakovljević je odgovorio odrečno, naglasivši da lokalnu samoupravu niko nije obavestio o bilo kakvim istražnim radnjama.

 

- Upravo su u periodu od 2010. do 2012. godine date prve dozvole za istražne bušotine i, čini mi se, najnormalnije je bilo da se o tome obavesti lokalna samouprava. Međutim nismo bili, a i da jesmo, u principu, treba dati šansu istraživanjima. Mi nismo apriori protiv davanja dozvole da se vrše istraživanja i da se nešto pronađe. Ja sam kasnije video u Prostornom planu grada Valjeva, koji je usvojen 2013. godine, da su neka područja predviđena kao istražna područja. To su jedina saznanja koja sam imao - odgovorio je predsednik valjevskih demokrata Zoran Jakovljević.

 

Više informacija o tome šta zapravo podrazumeva otvaranje rudnika litijuma i bora, i eksploatacija ovih ruda, na konfernciji za novinare, organizovanoj ispred Gradske uprave, ponudili su stručnjaci iz Resornog odbora Demokratske stranke za ekologiju i zaštitu životne sredine.

Branimir Jovančićević (Foto: Đorđe Đoković)

Predsednik tog Resinog odbora dr Branimir Jovančićević, naglasio je da je neplansko i netransparentno planiranje otvaranja novih rudnika jedan novi fenomen koji je zadesio Srbiju, koji utiče na kvalitet životne sredine.

 

Objasnio je da, što se tiče rudnih istraživanja na teritoriji Valjeva, Mionice, Lajkovca i Ljiga, pronađene rezerve nisu u tolikoj meri obećavajuće, što uliva nadu da rudnik neće biti otvoren, posebno kada je u pitanju litijum jer su rezerve te rude vrlo male, dok su bora nešto veće, s tim što je bor manje značajan od litijuma.

 

- Možda opasnost u ovom trenutku i nije tolika, koliko nam se učinila u prvi mah, i sa te strane ulažemo nadu da se to neće desiti. Ali, zbog tolike netransparentnosti i što se ništa ne zna o tim projektima, budi se velika sumnja. Iza te netrasparentnosti mogla bi da se krije opasna radnja, koja može da nanese veliku štetu životnoj sredini ovog regiona. Ne znamo tehnologije koje će se koristiti, kolika količina vode će se potrošiti, ne znamo količinu otpadnih voda, ni jalovine, niti koliko će se infrastruktura narušiti. Da li je to sve vredno onih četiri posto rudne rente? Po mom mišljenju nije. Ko bi ubirao prihode, kolika bi bila zarada? To su sve parametri koje mi u ovom trenutku ne znamo i samim tim ne možemo eksplicitno ni da se izjasnimo da li smo za ili protiv – rekao je Jovančićević.

 

Dodao je da čak i kada bismo sprečili izgradnju rudnika u Loznici, eventualno i ovde u valjevskom kraju, a Srbiju ostavili na ovom nivou kvaliteta životne sredine, ne bismo postigli neki naročit rezultat, jer je životna sredina u Srbiji već i bez toga narušena.

Vesna Petković (Foto: Đorđe Đoković)

 

Članica Resornog odbora Demokratske stranke za ekologiju i zaštitu životne sredine Vesna Petković rekla je da je netransparentnost reč koja veoma dobro opisuje režim Aleksandra Vučića i upućuje nas na to da se brojne odluke donose iza zatvorenih vrata, a da cenu plaćaju svi građani.

 

- Slučaj Valjeva i okoline, gde se obavljaju ozbiljna geološka istraživanja i odlučuje o sudbini velikog broja ljudi, najnoviji je primer nedopustive prakse netransparentnosti. Zato je ovo ujedno i poziv za sve stanovnike Kolubarskog okruga da danas pokažu svoju hrabrost i moć, da pruže otpor i da zaštite svoje zdravlje i svoju okolinu, jer će sutra, bojim se, biti već kasno - rekla je Vesna Petković.

 

Ona je navela da bi potencijalni rudnik i pogon za eksploataciju radili samo dok imaju ekonomski interes.

 

- Procenjujem da Rio Tinto planira da vrši eksploataciju u dolini Jadra tokom narednih 20 do 25 godina, a nakon toga da ostavi iza sebe samo u potpunosti uništenu prirodu i teritoriju koja će imati izgled tzv. površine Meseca. I, šta ćemo onda? - upitala je Petković.

 

Ona je navela da će predstavnici režima reći da je ovo važna investicija koja će da omogući preko potrebne poslove od kojih ćemo da izdržavamo svoje porodice i da je to napredak ne samo Valjeva, već i cele Srbije, i da Srbija kao mala zemlja mora da bude spremna na kompromise.  

 

- Baš zato što smo mala zemlja, mi moramo da izradimo i sprovedemo pametnu strategiju razvoja, a to znači da razvijamo i subvencionišemo poljoprivredu, turizam, grane industrije koje koriste savremene tehnologije i one koje ne zagađuju životnu sredinu. Moramo da se posvetimo resursima strateški važnim za budućnost naše zemlje, koji će usled klimatskih promena da postaju sve bitniji i bitniji. Ne smemo da zbog obećanja da ćemo živeti lepo za dve, do tri godine koje nikako ne dolaze, zaboravimo da mi nemamo dobra administrativna, ni kadrovska rešenja, da se ne možemo pohvaliti ni upotrebom savremenih tehnologija, ni zakonima, ni borbom protiv korupcije. Hoćemo li takvom režimu da dozvolimo da odluči kakvu ćemo zemlju da ostavimo budućim generacijama? Hoćemo li posle njih imati išta da im ostavimo? - upitala je Vesna Petković.