29.04.2021, 06:54

Skupština formalizuje odluke za dolazak nemačkih investitora

Na današnjoj sednici Skupštine grada naćiće se odluke koje po hitnom postupku treba doneti zbog stranih, u ovom slučaju, nemačkih investitora koji treba da dođu u Valjevo. Jedan je poznat, to je kompanija "Bizerba", proizvođač vaga, dok je ime druge nemačke kompanije za sada tajna, jedino je poznato da je to proizvođač sanitarija koji tek treba da odluči da li će proizvodni pogon otvoriti u Srbiji.

 

Odbornici će razmatati Odluku o izradi izmena i dopuna Generalnog urbanističkog plana Valjeva (GUP) i Odluku o izradi izmena i dopuna plana generalne regulacije Privredna zona. Suština izmena ovih odluka jeste da se poljoprivredno zemljište, koje se nalaze uz Privrednu zonu u Popučkama, prevede u građevinsko zemljište, kako bi za potencijalnog nemačkog investitora bila obezbeđena parcela, u komadu, od 13 hektara pravougaonog oblika.

 

Odluka o otuđenju neizgrađenog građevinskog zemljišta iz javne svojine grada Valjeva u javnu svojinu Republike Srbije bez naknade, takođe će se naći pred odbornicima Skupštine grada.

 

Kako je obrazloženo u ovoj Odluci, Valjevo će u "cilju realizacije projekta za izgradnju objekata od značaja za Republiku Srbiju i grad pokloniti državi svoje zemljište površine 11,8 hektara u Privrednoj zoni u Popučkama". Nakon što Republika Srbija dobije zemljište na poklon od Valjeva i postane vlasnik, tu parcelu će pokloniti investitoru, odnosno privrednom društvu "Bizerba SE &Co. KG". Inače, zemljište u Popučkama za Privrednu zonu, ukupne površine oko 24 hektara, Grad je 2017. i 2018. godine kupio za oko 234 miliona dinara.

 

Pored toga što će nemačka kompanija na poklon dobiti parcele u Privrendoj zoni u Popučkama, koje će infrastrukturno opremiti Grad i država novcem građana Srbije, i subvencije za svako novo radno mesto, nezvanično saznajemo da će biti oslobođena plaćanja svih gradskih dažbina.

 

Gorenje platilo zakup i nije dobilo subvencije za radnike

 

Odluke, koje će danas usvojiti Odbornici Skupštine grada, su prilika da se podsetimo pod kojim uslovima i kako je kompanija "Gorenje" došla u Valjevo 2004. godine. Ali i da se podsetimo "političkog projekta" Mlađana Dinkića, o plaćanju stranim moćnim kompanijama da zaposle srpske radnike, projekta koji se poslednjih nekoliko godina još snažnije koristi.

 

Između opštine Valjevo i "Gorenje gospodinski aparati" 16. marta 2004. godine potpisan je ugovor kojim valjevska opština daje u zakup na 99 godina 5,5 hektara zemljišta, koje se nalazi u blizini naselja Kolubara 2 i železničke stanice. "Gorenje" je za to platilo oko 50 miliona dinara što je tada iznosilo oko 719.000 evra. Ugovorom je bilo predviđeno da Opština omogući priključak na postojeću putnu i železničku infrastrukturu, a da "Gorenje" investira u potrebne radove na priključcima do javnih komunikacija. Takođe su investirali u izgradnju trafo stanice i priključke za vodovodnu i kanalizacionu mrežu.

 

Prema ugovoru, u prvoj fazi planirana je izgradnja proizvodnog pogona od najmanje 13.000 kvadrata i da, u roku od dve godine od potpisa ugovora o zakupu zemljišta, Gorenje zaposli najmanje 250 radnika. U ugovru je pisalo da će u drugoj fazi slovenačka kompanija proširiti proizvodne pogone i zaposliti još radnika, nije bilo predviđeno da će država Gorenju davati subvencije za svako novo radno mesto.

 

Šest godina kasnije to je lansirao tadašnji ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić da bogatim stranim investitorima iz državne kase plaća otvaranje novih radnih mesta.

 

Tako je 2012. godine, kada je u Valjevu počela izgradnja nove fabrike "Gorenje" u kojoj će biti otvoreno 400 novih radnih mesta, potpisan ugovor o investiciji "Gorenja" u Valjevu, po kome je država obezbedila podsticaje u iznosu od 10.000 evra po svakom novootvorenom radnom mestu. Tada je Mlađan Dinkić pozvao sve lokalne samopurave, koje žele da slede primer Valjeva, da oslobode investitore plaćanja određenih taksi i naknada, jer će im se to višestruko vratiti kroz budžet.

Gorenje (Foto: Đorđe Đoković)

I još jedno podsećanje.

 

Početak izgradnja fabrike rashladnih uređaja "Gorenje", u martu 2006. godine, novinari i javnost pamtiće po tome što nije bilo svečanosti ni "zlatnih lopata" prilikom polaganja kamena temeljca, niti je bilo "prigodnih" govora, predsednika, premijera, ministara… Jednostavno, "samo su došle" građevinske mašine, i radovi su počeli, trajali su do 16. oktobra 2006. godine kada su crvenu traku nove fabrike presekli tadašnji predsednik uprave "Gorenja" Franjo Bobinac i srpski ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, Milan Parivodić.