10.05.2021, 07:10

Lokalni odgovor predlaže da se produži rok za javni uvid u Nacrt Prostornog plana Srbije

Udruženje "Lokalni odgovor" predlaže nadležnim organima da se produži rok za javni uvid u Nacrt Prostornog plana Republike Srbije (PPRS) do kraja 2021. godine, uz organizovanje javne debate.

 

Obrazlažući predlog za produžetak roka, Udruženje Loklani odgovor navodi da nadležni organ nije javnosti omogućio dovoljno vremena da bi se ostvario javni uvid koji bi ispunjavao standarde obaveštavanja i aktivnog učešća zainteresovane javnosti.

 

Predlog sa obrazloženjem udruženja "Lokalni odgovor" prenosimo u celini

 

Dokument je vrlo obiman i složen, tako da nije moguće za kratko vreme upoznati se sa sadržajem. Posebno nije moguće razumeti jasno šta su namere izrađivača plana, kao i na čemu zasniva svoje projekcije. Prostorni plan Republike  Srbije od 2021. do 2035. godine se zasniva na strateškim dokumentima koji ne postoje (NIP 2025). Dokument nije snabdeven nikakvim sažetkom, ne postoje jednostavni prikazi i prezentacije ključnih ideja plana koje bi trebalo da doprinesu da javnost u Srbiji bude saglasna.

 

Dokument i prateća akta su objavljeni na zvaničnoj prezentaciji Grada Valjeva, ali u Valjevu nije zabeležena nijedna aktivnost nadležnih organa koja bi olakšala učešće javnosti: nije bilo objavljenih saopštenja niti analiza u medijima, nije održan ni jedan sastananak ili rasprava na kojoj bi zainteresovanoj javnosti bile predstavljen sadržaj, značaj i ideje PPRS. Jedina inicijativa koja je pomogla zainteresovanoj javnosti da razume o čemu se radi je poduhvat civilnog sektora okupljen oko Beogradske otvorene škole koja poziva građane Republike Srbije da se uključe.

 

Valjevo je središte zajednice lokalnih samouprava u dolini reke Кolubare: Osečina, Mionica, Ub, Ljig i Lajkovac. Valjevo, kao i sve opštine su pogođene intenzivnim demografskim zaostajanjem. Dugogodišnje opadanje broja stanovnika, rast prosečne starosti stanovništva, migracije ka velikim urbanim centrima su pokazatelji zaostajanja koje je dugoročno. Sa druge strane, iako najmnogoljudnija samouprava, Valjevo je pogođeno ekonomskim i kulturnim zaostajanjem.

 

Posebna odlika Valjeva je neprihvatljivo višedecenijsko zaostajanje u prostornom i urbanom razvoju koji je doveo do potpune depopulacije najvećeg dela teritorije i neprihvatljivu koncentraciju ljudi i ljudskih aktivnosti u centralnoj zoni grada. Кao rezultat takvog zaostajanja Valjevo godinama ima vazduh 3. katetogije, sa prevelikim brojem dana godišnje koji su opterećeni prisustvom suspendovanih PM-10 čestica, što je zabeleženo u godišnjim izveštajima o kvalitetu vazduha Agencije za zaštitu životne sredine. Zbog toga u Valjevu, po izveštaju Svetske zdravstvene organizacije i proceni Evropske agencije za zaštitu životne sredine, najmanje 220 ljudi godišnje prerano izgubi život zbog aerozagađenja.

 

Valjevo je dobilo status grada 2007. godine. Od tada do danas u Valjevu je smanjen broj stanovnika, na oko 84 hiljade žitelja. Dve trećine teritorije Valjeva je ruralno, brdsko i planinsko područje na kome živi jedva četvrtina ukupnog broja  stanovnika. Dve trećine stanovnika na selu je starije od 65 godina. Prosečna starost jednog Valjevca ili Valjevke je 44 godine. Valjevo i ostale opštine u okruženju nemaju, srazmerno broju stanovnika, svoje predstavnike u Narodnoj Skupštini Republike Srbije.

 

Iako ima ogromnu površinu od 904 kilometra kvadratna, Valjevo nije uspelo da razvije dodatno mesnu samoupravu, niti da organizuje svoju teritoriju u okviru gradskih opština. Opštine koje su u susedstvu Valjeva ne mogu, takođe, osigurati svoj razvoj bez razvoja velikog urbanog centra, koji bi prirodno trebalo da se nalazi u Valjevu. Međutim, u nacrtu PPRS se ne vidi na koji način će se podstaći ili omogućiti ublažavanja uticaja Beograda kao megalopolisa i središta nekontrolisane centralne vlasti.

 

Na poslednjim lokalnim izborima, koji su održani prošle godine u jeku pandemije, više od polovine glasača u Valjevu nije izašlo na izbore. To je između ostalog posledica nepoverenja u insituticiju izbora, posebno u preteću i sveopštu centralizaciju koja se ogledala i u tome što je ime Predsednika Republike bilo navedeno kao ime nosioca jedne lokalne izborne liste. Što zbog aerozagađenja, što zbog negativnog prirodnog priraštaja i migracija, u Valjevu je svake godine približno 600 stanovnika manje.

 

Ovlaš uvidom u sadržaj preobimnog dokumenta i priloge može se zaključiti da se gotovo 200 hiljada žitelja Valjeva, Lajkovca, Ljiga, Mionice, Uba i Osečine ne mogu nadati da će u budućnosti doživeti sopstveni razvoj zasnovan na lokalnom ekonomskom i demografskom razvoju uz podršku centralne vlasti. Valjevo sa svojim susedima se očigledno ne mogu nadati ni da će biti svedoci i baštinici preko potrebnog političkog, socijalnog i kulturnog razvoja, budući da su tako grubo uskraćeni i ograničeni da uopšte učestvuju u donošenju ove veoma važne odluke.

 

Valjevo, iako središte opština u dolini Кolubare i Drine, zajedno sa Šapcem i okolnim opštinama je uskraćeno za dostupnost strateške infrastrukture koja se tiče javnog saobraćaja, energetike, raspolaganja i upravljanja prostorom, organizovanja pružanja lokalnih javnih usluga, itd. Procedura izrade i usvajanja PPRS umesto da doprinosi jačanju poverenja javnosti u državu, umesto da podstiče učešće javnost, te da podstiče debatu, nastoji da izbegne ili minimizira svaki uticaj javnosti. Takva situacija ne samo da neće doprineti dugoročnom i održivom razvoju Republike Srbije, naprotiv. Ojačaće njeno zaostajanje i pojačati moć političkog i ekonomskog centra u Beogradu na štetu "periferije". To će stvoriti uslove za dugoročno nezadovoljstvo građana i građanki, doprineti neželjenim i prekomernim migracijama iz sredina van Beograda. Ili će doprineti jačanju lokalnih ili regionalnih separatizama.

 

U želji da doprinese razvoju Republike Srbije i razvoju Valjeva, udruženje "Lokalni odgovor" iz Valjeva predlaže nadležnom organu i izrađivaču plana da stvore uslove da se javnost na suštinski, kvalitetetan i temeljan način uključi u rani javni u uvid koji treba da omogući da se usvoji Prostorni plan Republike Srbije. To podrazumeva najpre izradu odgovarajućeg propagandnog materijala i prezentacija koje će biti dostupne javnosti i organizovanje javne debate širom Republike Srbije.  U ovom procesu naše udruženje smatra da je za interes ovog kraja presudno pitanje prostorno preoblikovanje zemlje koje omogućava decentralizaciju na kojoj treba da počiva lokalni održivi razvoj.

 

Očekivano je da se javna rasprava za ovako važan dokument mora voditi intenzivno do kraja ove godine. Ukoliko bi se javna rasprava tako organizovala, naše udruženje bi u takvom okruženju i demokratskoj atmosferi nastojalo da da svoj doprinos, navodi u saopštenju za javnost udruženje Lokalni odgovor.

 

Podsećamo, 5. maja je  istekao rok od 30 dana u kojem je zainteresovana javnost mogla poslati svoje predloge i komentare Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture na nacrt Prostornog plana Republike Srbije.