Reciklažni centar u Goriću (foto: Đorđe Đoković)
10.09.2014, 15:01
Vlada Srbije – Kalenić je državni projekat
Vlada Srbije je na svojoj sednici od 21. avgusta usvojila zaključak, kojim se projekat Regionalne deponije komunalnog otpada "Kalenić" utvrđuje kao projekat od značaja za Srbiju (državni projekat). U obrazloženju se, između ostalog, kaže kako je izgradnja deponije u Kaleniću neophodna s obzirom na to da zainteresovani gradovi i opštine “nemaju adekvatma smetlišta” ili je njihovim “deponijama odavno istekao rok trajanja”.
Sličan status, uslovno rečeno, u Srbiji trenutno imaju još “Koridor 11” i Gasovod "Južni tok". Uz to, deponija u Kaleniću je prvi projekat iz oblasti zaštite životne sredine, koji je dobio taj status.
Podsećanja radi, dugo su se lomila (politička) koplja o tome ko će voditi poslove projektovanja i izgradnje regionalne deponije. Ideja da Okružna direkcija, zadužena za poslove obnove šteta pričinjenih “mioničkim zemljotresom” 1998, nije dobila većinsku podršku 11 zainteresovanih opština Kolubarskog i Mačvanskog okruga, te pojedinih obodnih opština Grada Beograda, pa je na Ubu formirano preduzeće “Eko Tamnava”, kojem su povereni ti poslovi.
Potom su gotovo sve opštine kasnile u izmirivanju svojih finansijskih obaveza utvrđenih osnivačkim dokumentima nove firme, što, između ostaloga, uz trapavost u realizaciji pojedinih poslova, dovodi do toga da RB “Kolubara”, čije se zemljište koristi u Kaleniću, ne poštuje dogovore, pa se lokacija prinudno deponije pomera, a neki poslovi opet rade iz početka.
Sve opštine ni sada nisu izmirile obaveze, tvrde u “Eko Tamnava”. Valjevo je, po njihovoj evidenciji, u zaostatku od oko četiri miliona dinara, što je otežalo izmirivanje obaveza Institutu “Kirilo Savić” za već urađene projekte, a zbog blokade računa zaposleni u Institutu su štrajkovali. Valjevo bi zbog toga, navodno, moglo biti izopšteno iz daljeg učešća u projektu o čemu bi, dakako, morala da se izjasni i Vlada Srbije.
“Obaveza Valjeva za 2014. bila je 2,1 milion dinara i ona je nedavno izmirena. Moguće je da ima starih dugova, najviše do milion dinara. “Eko Tamnava” sada dodatno potražuje novac zarad plaćanja izrade nove hidrogeološke studije. Taj novac teško da možemo uplatititi jer nije planiran budžetom. Rebalansa će biti ali ne verujem da će novca biti i za deponiju”, rekao je Kolubarskim.rs zamenik gradonačelnika Žarko Kovač.
Kovač je takođe istakao kako je deponija u Kaleniću apsolutni prioritet Valjeva, koje se ni jednog trenutka nije kolebalo u tom stavu. Međutim, ni onima koji vode taj projekat ne može da bude svejedno da li će tu biti i Valjeva, ili neće, jer bi odavde dolazilo najviše komunalnog otpada, što je, valjda, bio jedan od bitnih parametara za opravdanost čitave investicije.
Pojedini valjevski mediji, bliski pojedincima u aktuelnoj gradskoj vlasti su priču o zastojima u izgradnji deponije u Kaleniću prebacivali na teren politike i višemesečnih nesporazuma socijalista (SPS) i naprednjaka (SNS). Poslednji od tih tekstova, koji je “Eko Tamnavu” direktno dovodio u vezu sa SNS i prvim čovekom Ubske opštine Darkom Glišićem, brzo je povučen, a novi, potpuno drugačije koncipiran, osvanuo je sutradan.
“Nisam, se mnogo mešao u rad “Eko Tamnave” i ljudi koji je vode. Tačno je, predsedavao sam pojedinim sastancima ovlašćenih predstavnika 11 opština, ako su bivali na Ubu, i umeo da oduzmem reč Draganu Jeremiću, direktoru Direkcije, koji je bivao potpuno disonantan u odnosu na sada pokojnog Selimira Manojlovića, ovlašćenog da prenese stav Valjeva”, kazao je Glišić za Kolubarske.rs.
Deponija je locirana na 75 hektara devastiranih kopova RB "Kolubara", a zajednički je grade Valjevo, Ub, Lajkovac, Ljig, Mionica, Osečina, Vladimirci, Koceljeva, Barajevo, Lazarevac i Obrenovac. Valjevo je izgradilo i reciklažni centar i transfer stanicu u Goriću. Za izgradnju regionalne deponije iz evropskih namenskih fondova biće iskorišćeno oko 17 miliona evra. Ranije je saopštavano kako Srbija obezbeđuje 2,7 miliona, a opštine osnivači izdvajaju preostalih 1,3 miliona evra.
Njen kapacitet je 5,8 miliona kubika smeća, pokrivaće područje od 4.070 kvadratnih kilometara sa 383.000 stanovnika, uz procenu stručnjaka da bi se tu dnevno odlagalo 330 tona komunalnog otpada. Postojaće i četiri centra za prikupljanje otpada pre odvoženja u Kalenić - u Valjevu, Obrenovcu, Lazarevcu i Koceljevi. U Valjevu bi se prikupljao otpad i iz Mionice i Osečine, u Lazarevcu još iz Ljiga, u Koceljevi i iz Vladimiraca, u Obrenovcu samo otpad iz te opštine, dok bi Barajevo i Ub svoj komunalni otpad vozili direktno u Kalenić.
U “Eko Tamnava” tvrde da dinamika nastavka aktivnosti direktno zavisi od spremnosti Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije da sprovede procedure međunarodnog tendera i izvrši izbor izvođača. Okvirni rok za završetak radova na izgradnji deponije u Kaleniću, kao i na opremanju postrojenja i obuci kadrova, je oko dve godine od potpisivanja ugovora, što se planira u toku 2015. godine.