15.09.2021, 07:01

Otpadne vode završavaju u reci umesto u fabrici

Planinski muzički festival - Mountain music festival (MMF), jedan od najboljih festivala u Srbiji, nakon pet godina održavanja u "čarobnoj šumi" pored reke Crna Kamenica u neposrednoj blizini ski staze "Crni vrh" na Divčibarama, ove godine je morao da bude izmešten na brdo iznad "šumarka" što dalje od, kako je mnogi danas nazivaju, "smrdljive Kamenice".

 

"Morali smo da menjamo lokaciju zbog neprjatnog mirisa koji se širi iz reke Crna Kamenica, ali i zbog nehigijenskih uslova s obzirom na to da se u reku izlivaju skoro sve fekalne i otpadne vode Divčibara", objašnjasnili su organizatori razloge za promenu lokalciju.

MMF (Foto: Kolubarske.rs)

 

Gosti, koji su šesti put došli na MMF, kažu da je prostor u šumi uz reku bio mnogo bolji, autentičniji, pravi planinski. Jovana i Dragan iz Beograda došli su sa decom, i ovo im je treći MMF. Kažu da rado dolaze na Divčibare, naročito na ovaj muzički festival, ali žale zbog nebrige i "urbanističkog haosa".

 

"Ne smrdi samo uz reku, smrde cele Divčibare, svuda se oseća kanalizacija. Prosto je neverovatno da to ne može da se reši i da niko ništa ne preduzima. Ovo je ipak turisičko mesto. Mnogo se govori o ekoligiji i o zaštiti životne sredine, a malo se o tome vodi računa", kaže Dragan i dodaje da to nije slučaj samo sa Divčibarama.

 

Zbog graditeljskog buma, velikog broja novih hotela i apartmana, pritom nerešene infrastrukture i problema sa kanalizacijom, otpadnim i fekalnim vodama, Divčibare su postale prava ekološka crna tačka. O tome su Kolubarske.rs pisale u prvom tekstu "Divčibarske reke i potoci bez života", u okviru CRTA projekta "Postrojenje otpadnih voda na Divčibarama svake godine na novom početku – nenamensko trošenje eko fonda".

 

(Ne)Popravljiva šteta

 

Vladimir Tešić Parfem, na Divčibarama ima vikendicu preko 40 godina, za koga kažu da poznaje "u dušu svaki bor, svaki proplanak, svaki potok" i koji se bori za "lepe i zdrave" Divčibare, žali što su "postale Kaluđerica".

 

Da bi mi pokazao "divčibarski smrad", vodi me na mesto gde se talože fekalne i otpadne vode iz novoizgrađenih hotela i apartmana, odakle se slivaju u reku Crna Kamanica. "Eto, to su Divčibare. A ovako nešto na početku značajnije urbnizacije Divčibara sedamdesetih i osamdesetih godina, bilo je nezamislivo", kaže Tešić.

Vladimir Tešić (Foto: Kolubarske.rs)

Priča da pedesetih godina na Divčibarama nije bilo kanalizacije te su bile obavezne septičke jame, koje su morale biti izgrađene po standardima, bile su propisane dimenzije jame zavisino od veličine ugostiteljskog objekta.

 

"Poslednje dve godine imamo ekspanziju gradnje apatmana, stambeno-poslovnih objekata i vikendica. Investitori dobiju uslov za priključenje na elektro i vodovodnu mrežu, ali niko ne dobija uslove za izgradnju septičke jame, koliko treba da je duboka, široka, da li je obložena kamenom... Ali niko i ne kontroliše da li objekti imaju septičke jame, da li su izgrađene po standardima, da li je septička jama za vikendicu ili apartmanski objekat, a ne kontroliše se ni gde odlaze fekalne vode, gde završavaju. Evo u naselju Ljuti krš se pre neki dan izlila kanalizacija", priča naš sagovornik.

Crna Kamenica (Foto: Kolubarske.rs)

Dodaje da je problem to što otpadne i fekalne vode iz većine apartmanskih objekata, pa čak i onih koji imaju izgrađene kolektore, odlaze direktno u reku Crna Kamenica jer ne postoji postrojenje za preradu otpadnih voda. Većina objekata nije priključena na kanalizacionu mrežu, nego fekalne i otpadne vode idu direktno u potoke i reke, a ima objekata iz kojih kanalizaciona cev izlazi direkto na livadu.

 

Nekada je bio uslov: prvo kanalizacija pa hotel

 

U javnoj nabavci "Izrada projektno-tehničke dokumentacije za postrojenje za preradu otpadnih voda sa pripadajućom kanalizacionom mrežom na Divčibarama", koja je raspisana u aprilu ove godine, u tenderskoj dokumentaciji piše da "postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda izgrađeno u dolini reke Crna Kamenica nikada od svoje izgradnje nije bilo u funkciji". Međutim Vladimir Tešić "pouzdano" zna da je postrojenje za preradu otpadnih voda bilo u funkciji oko godinu dana. Navodi da je izgrađeno 1971. godine, u vreme kada je otvoren hotel Balkanija, tada najveći turistički objekat na Divčibarama.

 

"Paralelno su građeni hotel i postojenje za preradu otpadnih voda. Tada je izgrađena i kanalizaciona mreža u centru Divčibara, na koju je priključena Balkanija, a fekalne i otpadne vode su završavale u postrojenju za preradu otpadnih voda koje je izgrađeno na levoj obali Crne Kamenice. Pored Balkanije na primarnu kanalizacionu mrežu bili su uključeni hotel Maljen i odmaralište Zmaj. Postrojenje je završeno, opremljeno i radilo je godinu dana, ali ne znam zbog čega je zatvoreno. Valjevsko GP Jablanica je izgradilo to postrojenje, a prema nekim nezvaničnim pričama, problem je, navodno, nastao zbog toga što se nije znalo ko će gazdovati postrojenjem, ko će ga održavati, finansirati...", priča Tešić.

 

Danas se sve fekalne vode izlivaju u reku Crna Kamenica, u njoj više nema ni žaba. To je ekološka katastrofa. U toj reci smo se nekada kupali.

 

Tešić nam prenosi nezvanična saznanja da će kod Čalačkog potoka biti izgrađeno novo postrojenje za preradu otpadih voda ili nekoliko stotina metara dalje od starog postrojenja.

 

Čalački potok, pisao je Zoran Tripković pre skoro dve decenije u Reviji Kolubara, izvire ispod Kraljevog stola i nakon kratkog toka, branom je pretvoren u akumulaciono jezero, koje se koristi za snabdevanje Divčibara pitkom vodom. Ona je, istina, nekada imala braonkastu boju, ali nije bila štetna po zdravlje! Nedavno su u vodovodnoj stanici ugrađeni najsavremeniji uređaji i filteri iz američke donacije koji garantuju besprekorno biološko i bakterijski čistu vodu. I Čalački potok suvišnu vodu iz jezera daruje Crnoj Kamenici preko propusne brane.

Pre Drugog svetskog rata na Divčibarama je Crna Kamenica važila za najčistiju reku, a sada je u punoj letnjoj ili zimskoj sezoni, u samom centru, ispod Hotela "Maljen", na otvorenom prostoru deponija kanalizacije užasnog smrada. Bilo je pokušaja, pre desetinu godina, da se kanalizacija reši bez narušavanja prirodnog ambijenta planine. Urađen je projekat, čak ozidana i stanica za prečišćavanje na levoj obali Crne Kamenice, ispod imanja Radisava Raše Jeftovića, ali je sve propalo, posebno zgrada stanice! Divčibare i njene vode plaćaju danak urbanizmu, ekologija nije zaživela, a prelepe prirodne vrednosti polako odumiru", napisao je Zoran Tripković 2003. godina.

Crna Kamenica (Foto: Kolubarske.rs)

Reč stručnjaka

 

"Nema sumnje da otpadne vode i fekalije negativno utiču na biljni i životinjski svet", kaže za Kolubarske.rs profesorka Biološkog fakulteta u Beogradu dr Ljiljana Tomović.

 

Prema njenim rečima u najvećoj meri ti uticaji su negativni, jer dovode do poremećaja prirodne ravnoteže u ekosistemima, ponekada i trajno u zavisnosti od toga koje materije u sebi sadrže. "Nisam lekar, te ne mogu kompetentno odgovoriti na pitanje o zdravlju ljudi, ali nema razloga verovati da bi se negativni uticaji na čoveka mogli značajno razlikovati od onoga na druga živa bića", kaže profesorka.

 

Ljiljana Tomović (Foto: Kolubarske.rs)

Svakako je zbog višedecenijskog izlivanja otpadnih voda i fekalija u potoke i reke, pa i zemlju, na Divčibarama priroda trajno oštećena.

   

"Nemam podatke o stanju prirode konkretno na Divčibarama, ali za sva područja u brdsko-planinskim turističkim centrima, dokazano je trajno uništavanje prirodnih dobara, biodiverziteta, voda i zemljišta pod uticajem prekomernih aktivnosti čoveka", navodi dr Tomović.

 

Na pitanje da li je potrebno, posle izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda na Divčibarama, preduzeti još neke mere kako bismo pomogli prirodi, kaže da je na prvm mestu neophodno uticati na svest ljudi putem obrazovanja o značaju zagađenja svih medijuma životne sredine (vazduha, vode, zemljišta), kao i njegovom smanjenju. Dodaje da je, pre svega, potrebno uticati na decu školskog uzrasta, s obzirom na to da se jedino dugoročno mogu postići značajni rezultati. "Isto tako, neophodno je dosledno sprovoditi kaznenu politiku prema zagađivačima na području Divčibara, kao i šire", smatra profesorka.

 

Dr Ljiljana Tomović kaže da je svakako prerada otpadnih voda jedno od najvažnijih pitanja sa kojima se danas suočava naše društvo.

 

"Vodena bogatstva se smatraju obnovljivim resursima, ali samo pod uslovom da je njihov kvalitet zadovoljavajući. Pitanje pitke, zdrave vode jedno je od suštinskih za opstanak biljaka, životinja i ljudi na nekom području. Rešavanje problema svih oblika zagađenja životne sredine, pa i vode, predstavlja veoma značajan izazov za budućnost čovečanstva", poručila je profesorka Biološkog fakulteta u Beogradu dr Ljiljana Tomović.

 

CRTA projekat #GrađaniImajuMoć