30.09.2021, 07:02

Divčibare su mogle imati fabriku otpadnih voda da dokumentacija nije završila u fioci!

Ukoliko na Divčibarama bude nastavljena gradnja hotela i apartmanskih objekata, bez rešenog velikog problema nepostojanje kanalizacione mreže i postrojenja za preradu otpadnih voda, ovom turističkom centru preti ekološka katastrofa.

 

Pre dve godine sredstvima Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima izgrađen je primarni kolektor, ali ne i sekundarna kanalizaciona mreža i postrojenje za prečešćavanje otpadnih voda, tako da se iz većine postojećih objekata sve fekalne i otpadne vode izlivaju u divčibarske vododerine, potoke i reke, a skoro svakodnevno se otvaraju nova gradilišta.

Otpadne vode u divčibarskom potoku (Foto: Kolubarske.rs)

Trenutno se na Divčibarama gradi ili se privodi kraju izgradnja dva hotela i čak 21 apartmanski objekat. Prema urbanističkim uslovima, do pre nekoliko meseci, bilo je moguće izgraditi turistički objekat bez priključka na kanalizacionu mrežu uz obavezu izgradnje septičke jame za odvod otpadnih i fekalnih voda.

 

Grad Valjevo je pre nekoliko meseci pribegao novom rešenju, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, po kome investitori mogu da zaključe ugovor sa javnim preduzećem o izgradnji nedostajuće infrastrukture i na taj način obezbede da se objekat koji grade priključi na kanalizacionu mrežu.

 

Tako je doneta odluka da se građevinske dozvole za Divčibare izdaju samo onim investitorima koji potpišu ugovor sa JKP Vodovod o zajedničkoj izgradnji nedostajuće kanalizacione mreže.

 

Gradilište na Divčibarama (Foto: Kolubarske.rs)

Prema rečima nekoliko graditelja apartmana na Divčibarama, naših sagovornika, ta odluka je dobra, ali biće dosta teškoća da se realizuje i naglašavaju da je to samo jedan korak ka rešavanju problema otpadnih voda na Divčibarama.

 

"Time je Grad deo tereta prebacio na investitore, naravno u dogovoru sa JKP Vodovod. Ali problem je u tome što po ugovoru o zajedničkoj izgradnji, koji potpišemo sa komunalnim preduzećem, mi treba da rešimo imovinsko-pravne odnose. Možda je to logično, ali je teško, jer kada sa vlasnicima parcela pregovara država mnogo je drugačije nego kada to čini privatni investitor", saglasni su.

 

Naši sagovornici navode da nedostaju još tri do četiri primarna kolektora; od česme kod zelene pijace do objekta Preduzeća za puteve, zatim deo ispod ugostiteljskog objekta "Zamak", prema hotelu "Pepa i "Divčibarskim vajatima", kao i prema hotelu "Maljen" i naselju Ljuti krš.

 

"Da su urađena i ta četiri kraka primarnog kolektora investitorima bi bilo daleko lakše da grade sekundarne ili tercijarne priključke. Jer pojedini vlasnici novih objekata treba da izgrade i po nekoliko kilometara kanalizacione mreže, da bi se priključili, što ne predstavlja veliki finansijski problem koliki mogu da budu nerešeni imovinsko-pravni odnosi", smatraju investitori.

 

Naglašavaju da je odlukom o zajedničkoj izgradnji nedostajuće kanalizacije rešen samo jedan deo problema - biće ukinute septičke jame i objekti će biti priključeni na primarni kolektor, ali i dalje ostaje pitanje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, a bez toga fekalije će i dalje završavati u potocima i vododerinama. 

Oprema za primorsko, a ne za planinsko mesto

 

Prvo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda na Divčibarama izgrađeno je pre 45 godina, ali je radilo manje od godinu dana. Danas se taj objekat koristi za potrebe ski staze "Crni vrh", koja se nalazi u neposrednoj blizini.

 

I pored naše upornosti i truda nismo uspeli da dođemo do dokumentacije o izgradnji tog postrojenja, jer je nema ni u Gradskoj upravi ni u JKP Vodovod. Prema dokumentaciji u Istorijskom arhivu Valjeva, izgradnja fabrike je počela 1976. godine.

Prvo postrojenje otpadnih voda (Foto: Kolubarske.rs)

 

Nekadašnji tehnički direktor JKP Vodovod Miodrag Protić Kale priča da je "fabrika kratko trajala" jer je oprema bila za primorska, a ne za planinska mesta te nije izdržala prvu zimu. Kaže da je u Vodovod došao nekoliko godina nakon izgradnje, ali zna šta se desilo sa postrojenjem.

 

"Prema mojim saznanjima bila je to skupocena, moderna, slovenačka oprema, ali nije mogla da funkcioniše u zimskim uslovima, tačnije na temperaturi ispod nule. Koliko se sećam na gornji deo objekta, ispod krova, bile su postavljene rešetke, što je bio dodatni problem jer tu stalno duva i još više snižava temperaturu. Prve zime fekalne vode, koje su ušle u kružne cevi postrojenja, su se smrzle, tako da ti točkovi nisu mogli da se pokrećeu, pa su elektromotori pregoreli. To nije moglo da se popravi, a para za novu opremu tada nije bilo", priča bivši tehnički direktor JKP Vodovd.

 

Verovatno je svih ovih godina najveći problem novac, ali čini se i to što nema odlučnosti i spremnosti rukovodstva Valjeva da ulaže u infrastrukturu Divčibara. Problemi kanalizacije, vode, saobraćajnice, smeća... ostavljeni su po strani, uvek za "neka druga vremena".

 

Tehnička dokumentacija završila u fioci

 

Nakon havarije, Divčibare su još pre deset i više godina mogle imati novo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i kanalizacionu mrežu, čime bi trajno bio rešen problem, da tehnička dokumentacija izgradnje kanalizacije i postrojenja nije završila u fioci jedne gradske službe.

 

Prema saznanjima Kolubarskih.rs, Ministarstvo trgovine, turizma i usluga je 2006. godine, u okviru programa korišćenja sredstava namenjenih za razvoj infrastrukture u turizmu, platilo oko 11,3 miliona dinara izradu "tehničke dokumentacije kanalizacije sanitarnih otpadnih voda i novog postrojenja za prečišćavanje sanitarnih otpadnih voda za Divčibare".

 

Tehničku dokumentaciju, koja predstavlja skup svih dokumenata, projekata, elaborata, finansijskih analiza, pre 15 godina uradio je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, a Ministarstvo je poklonilo Valjevu sa ciljem da se do 2010. godine investicioni projekat realizuje. Međutim, umesto realizacije tehnička dokumentacija završila je u fioci gradske službe gde se i danas nalazi.

 

I dok na tu tehničku dokumentaciju pada prašina, gradsko rukovodstvo ove godine raspisuje javnu nabvaku Izrada tehničke dokumentacije za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda za pripadajućom kanalizacionom mrežom na Divčibarama. Posao vredan oko 17,6 miliona dinara sa PDV dobila je grupa ponuđača na čijem je čelu ponovo Saobraćajni institut CIP.

 

Pitanjima zbog čega pre 15 godina valjevska vlast nije realizovala investiciju za koju je dobila na poklon tehničku dokumentaciju i zbog čega aktuelno rukovodstvo nije iskoristilo bar deo te tehničke dokumentacije, bavićemo se u jednom od narednih tekstova projekta "Postrojenje otpadnih voda na Divčibarama svake godine na novom početku – nenamensko trošenje eko fonda".

 

CRTA projekat #GrađaniImajuMoć