12.09.2014, 19:35

Istine i zablude o notarima

Od 1. septembra počeli su da rade javni beležnici ili notari, koji su zaduženi za sastavljanje i overu ugovora i obavljenje drugih pravnih poslova. Kao razlozi za uvođenje notara u pravni sistem Srbije najčešće navođeni su - stvaranje pravne sigurnosti, rasterećenje javnih instituscija, ali i to da će usluge notara biti jeftinije, pa će građani overu potpisa, umesto 390 dinara koliko su plaćali u Sudu, kod notara to platiti manje za 30 dinara. Međutim, retko se u javnosti čuo primer da će, na primer, overa punomoćja kod javnog beležnika koštati 4.500, dok su overu u Sudu građani plaćali 650 dinara. Takođe overu založne izjave građani su u Sudu plaćali 560 dinara, dok će kod javnog beležnika biti nekoliko desetina puta veća, zavisno od vrednosti, pa cifra može biti i preko 25.000 dinara.  

Javni beležnici monopolisti?

O uvođenju javnih beležnika koji imaju ekskluzivno pravo sačinjavanja ugovora, o monoplu, o tome da li su javni beležnici uvedeni u pravni sistem Srbije da bi pomogli građanima, razgovaramo sa advokatom Stevom Pajićem, koji je više od dve decenije radio u Australiji, gde je bio i javni beležnik. Pajić pojašnjava na koji način je država uvele javne beležnike i dala im isključiva prava.

- Izmenama Zakona o prometu nepokretnosti, koje su donete po hitnom postupku, regulisano je da ugovore može sačinjavati samo javni beležnik. Ovom izmenom zakona, koja je doneta 31.avgusta, a stupila na snagu 1. septembra, (kada su počeli sa radom i javni beležnici) dobili su  isključivo - ekskluzivno pravo da sklapaju ugovore, što je jedinstven slučaj u svetu. Takođe, jedinstveno je i to da javni beležnici sačinjavaju ugovor, a potom taj ugovor i overavaju, što može da bude sukob interesa. I ono što je, možda, i najvažnije, jeste da se limitiranjem broja javnih beležnika građanima uskraćuje osnovno pravo da biraju, dok se istovremeno notarima daje pravo da budu monopolisti - objašnjava Pajić.

Službene novine Kraljevine Jugoslavije o notarima

- Javni beležnici nisu novina za Srbiju, ali Srbija svakako jeste poslednja zemlja u Evropi koja je uvela javnog beležnika u pravni život države. Sve zemlje bivše Jugoslavije odavno su uvele javnog beležnika. Pre svih Slovenija, potom Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Republika Srpska, Crna Gora i Makedonija. Ali, važno je znati da su javni beležnici postojali u Kraljevini Jugoslaviji od 1930. godine i funkcionisali su sve do 1941.godine. Javni beležnici ili notari postojali su u Engleskoj pre 800 godina, a u Rimskom carstvu notari su sedeli na trgu i overavali dokumenta - kaže advokat.

Uvođenjem javnih beležnika trebalo je rastereti javni sektor od pravnih poslova verifikacije, overavanja dokumenata i izjava, utvrđivanja identiteta, što su radili organi države. Čekalo se dugo i u redovima da se uradi ovlašćenje i overi ugovor, testament…To su poslovi koje je trebalo dislocirati iz javnog u privatni sektor pod kontrolom državnog ministarstva, saglasni su pravnici.

Stevo Pajić se slaže da će javni beležnici doprineti bržem odvijanju pravnog prometa, ali ne i sa, u javnosti sve prisutnijom, tezom “da će građani tek sa uvođenjem beležnika sigurno ostvariti zaštitu svojih prava i da se tek sada štiti interes građana”.

- To je vulgarno tumačenje i vulgarno shvatanje javnog beležništva. Prava građana se štite Ustavom i zakonom, Javni beležnik je lice, koje po pravilu samo olakšava rad suda, odnosno javnih službi, olakšava rad advokatima i građanima. Sklapanje ugovora podrazumeva saglasnost stranaka, bez njihove saglasnosti javni beležnik ne može da sklopi ugovor. Problem nastaje kada stranke imaju različite interese, a moraju da sklope neki pravni dokument. Postavlja se pitanje za javnog beležnika – na čijoj strani će biti i koga će da savetuje? Po meni, ako bi se javni beležnik upustio u tako nešto, to bio bio sukob interesa - tvrdi sagovornik Kolubarskih.rs.

Sklapanje i overu ugovora o prometu nepokretnosti mogu da rade samo javni beležnici?

-Država je uskratila pravo građanima da mogu da zatraže pravnu pomoć i savet od bilo koga, da im neko drugi, osim javnog beležnika, sačini ugovor - pravni instrument. Dakle,  isključivo ili ekskluzivno pravo za sačinjavanje ugovora o prometu nepokretnosti imaju javni beležnici. Prednacrt zkona o javnim beležnicima iz 2005, 2008, i 2011. godine sadržao je član po kome javni beležnici to mogu da čine, imaju ovlašćenje, ali ne i da moraju, niti dobijaju ekskluzivno pravo - kaže Stevo Pajić.

 

Kancelarija javnog beležnika (Foto: Đorđe Đoković)

U javnosti je prisutna ili plasirana priča da su javni beležnici državni službenici i da primaju budžetsku platu.

-Javni beležnici nisu državni službenici koji primaju fiksnu platu iz budžeta. Oni obavljaju privatnu praksu, s tim što ih postavlja i njihov rad kontroliše Ministarstvo pravde, koje određuje i tarifu usluga javnih beležnika. Dakle, notari jesu pod kontrolom izvršne vlasti, ali imaju svoju firmu preko koje obavljaju privatni posao.

Ako je već reč o privatnoj firmi zbog čega je na ulazu u kancelariju javnog beležnika postavljena tabla na kojoj piše – Republika Srbija i na kojoj je grb Republike? To građane može da zavara i da ih navede na zaključak da država štiti njihove interese.

-Pretpostavljam da  su na tabli državna obeležja jer javne beležnike postavlja Ministarstvo. Međutim, slažem se da to može da implicira da su postavljeni pod autoritetom države koja štiti njihove interese - kaže Pajić.

Milionska zarada

Zarada javnih beležnika nije fiksna. U Zakonu o javnom beležništvu je napisano da javnim beležnicima pripada nagrada za rad i naknada troškova za usluge. Koliko novca može da zaradi zavisi od broja i vrednosti sklopljenih i overenih ugovora (pravni instrument), po tarifi koju je odredilo Ministarstvo. Stevo Pajić nije želeo da licitira visinom mesečne zarade javnog beležnika. Nije želeo ni da potvrdi računicu pojedinih kolega po kojoj notari za mesec dana mogu da zarade nekoliko desetina hiljada evra. On je naveo primer notara u Republici Spskoj

 - Prve godine rada javni beležnici u Republici Srpskoj su ostvarili enorman prihod, koji se kretao od pola miliona do million evra za godinu dana. Verovatno se pitate, kako. Tako što je država ograničila broj javnih beležnika na svojj teritoriji. Isto je uradila i Srbija – ograničila je broj notara. Svaka opština ili grad u obavezi su da imaju najmanje jednog javnog beležnika, a po Zakonu, na svakih 25.000 stanovnika dolazi po jedan javni beležnik. U konkretnom slučaju u Valjevu, gradu sa 80.000 stanovnika, rade samo dva javna beležnika i samo ona mogu da sačinjavaju i overavaju ugovore. To je taj monopol o kom sam govorio, koji je u direktnoj koliziji sa osnovnim građanskim pravima i građanskim slobodama – da birate kod koga ćete da odete. To je neshvatljiv postupak Države, i to države koja je po stepenu korupcije sa 4,2 na zadnjem mestu u Evropi – najkorumpiranija zemlja! - smatra Stevo Pajić, advokat koji se nakon dve decenije rada iz Australije vratio u Valjevo i ne krije iznenađenje zbog nekih zakonskih propisa, ali pre svega načina donošenja akata.

Odbrana Ustavom zagarantovanih prava

Zbog uvođenja javnih beležnika na ovakav način glas su podigli advokati i za sutra najavili jedan vid protesta. Neko može da zaključi da je osnovni razlog pobune to što će advokati sada manje zarađivati, jer će sačinjavanje ugovora raditi isključivo beležnici. Advokat Stevo Pajić kaže da nije reč o zaradi ili podeli “slatkog kolača”.

- Branimo osnovno i Ustavno pravo - a to je sloboda i pravo na rad. Ustavom je regulisano da advokati pružaju pravnu pomoć. Zašto menjati nešto što postoji hiljadu godina. Ograničiti pravo jednoj brojnoj profesiji i to isto pravo dati jednom uskom broju ljudi, nije dobro i to je, ponavljam, čist monoplizam. Moram da naglasim, advokati se ne bave samo sačinjavanjem ugovora, to je manji deo posla kojim se mi bavimo. Ovde je problem to što država jednu kvalitetnu industriju, slobodnomisleće ljude, kao što su advokati, koji godinama rade, koji imaju veliko znanje i iskustvo, uskraćuje za osnovno pravo da savetuju svoje klijente i da im sačinjavaju ugovore. Javni beležnik treba da bude ono što mu samo ime kaže – da zabeleži saglasnost izjave volja, bez obzira na to ko je taj instrument napisao! 

Javni beležnici treba da postoje jer olakšavaju građanima i rasterećuju javne institucije. Ali ne treba da imaju ekskluzivno pravo da sačinjavaju ugovore. U nemačkom Zakonu o notarima piše – ugovore koji zahtevaju overu notara mogu napisati: notari, stranke ili advokati. To je ključna stvar! – poručio je u razgovoru za Kolubarske,rs advokat sa višedecenijskim iskustvom Stevo Pajić.