25.10.2021, 06:57

Bez traga potrošeno 58,3 miliona dinara iz eko fonda

Postrojenje za preradu otpadnih voda na Divčibarama, sudeći prema Programu korišećenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine, trebalo je da bude izgrađeno još pre tri godine.

 

U Programu, koji su usvojili odbornici Skupštine grada 2018. godine, za pripremu tehničke dokumentacije za izradu Studije i za izradu projektne dokumentacije namenjeno je 7,5 miliona dinara, dok je za izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda opredeljeno 24 miliona dinara.

 

Međutim nijedan od tri planirana projekta vezana za postrojenje, za koja je bilo opredeljeno ukupno 31,5 miliona dinara u eko-fondu, nije realizovan, a nije poznato gde ili na koga je potrošen taj novac.

 

Na pitanje Kolubarskih.rs za koje druge namene ili u koje svrhe su potrošena sredstva i na osnovu koje odluke, iz Gradske uprave su nam odgovorili da se "sredstva mogu trošiti samo u skladu sa Programom, tako da je nerazumljivo pitanje i ne odnosi se na Odeljenje za urbanizam, građevinarstvo, saobraćaj i zaštitu životne sredine".

 

S obzirom na to da sredstva, suprotno odgovoru iz Gradske uprave, nisu potrošena "u skladu sa Programom", jer da jesu postrojenje za preradu otpadnih voda na Divčibaraa bi bilo izgrađeno, ponovili smo pitanje sa zahtvom da nam se dostavi informacija na koje konkretno aktivnosti je potrošeno 31,5 miliona dinara.

 

Umesto tražene informacije, rukovodilac Odeljenja za finansije Željko Tabašević nam je odgovorio da se "sredstva ostvarena od naknade za unapređenje i zaštitu životne sredine troše namenski na osnovu Programa korišćenja sredstava Fonda za zaštitu životne sredine koji donosi Gradsko veće". U sledećoj rečenici  navodi da se "prema Zakonu o budžetskom sistemu, naknada za zaštitu životne sredne može koristiti i za druge namene u skladu sa Odlukom o budžetu grada Valjeva". To nam je poznato, ali ono što nije poznato i nije nam odgovoreno u koje druge svrhe je potrošeno 31,5 miliona dinara opredeljenih za postrojenje za preradu otpadnih voda na Divčibarama.

Otuda, opravdano sumnjamo da su sredstva eko fonda nenamenski potrošena na recimo reprezentaciju, novogodišnje partijske koktele, finansiranje vladajućih stranaka, asfaltiranje puteva pojedinim zaslužnim članovima ili na neke druge aktivnosti koje nisu u vezi sa zaštitom životne sredine.

 

Od 36,4 miliona prihoda od eko naknade u 2018. potrošeno tek 10,7 miliona na eko projekte

 

U skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine, sredstva od eko naknada su namenska i moraju se trošiti kroz Program korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu žiotne sredine. Ukoliko se u jednoj godini ne realizuju sve planirane aktivnosti i projekti, neutrošen iznos se, u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, prenosi u narednu godinu i čine prenete prihode Fonda.

 

Tako je bilo sve do pre šest godina, a onda se neko dosetio da je "bolje" novac iz eko fonda trošiti na neke druge aktivnosti nego na zaštitu i unapređenje životne sredine. Naime, izmenama Zakona o budžetskom sistemu u decembru 2015. godine, sredstva od eko naknada prestala su da budu namenska, tako da je to omogućilo organima vlasti da bez ograničenja, i sada ne kršeći zakon, nastave da prenamenuju sredstva i troše ih u druge svrhe. Tu "pogodnost" obilato koristi i valjevska vlast, koja svake godine usvaja Program korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine, ali se tog Programa ne pridržava.

 

Najočigledniji primer toga je Program koji su odbornici Skupštine grada usvojili 2018. godine. Prvobitno je za realizaciju 12 projekata i aktivnosti bilo planirano 48,6 miliona dinara. Pošto je od eko naknada ostvaren prihod od oko 36,4 miliona dinara, program je izmenjen, te je odlučeno da će osam projekata biti finansirano, ali samo sa 18,7 miliona dinara. Međutim ni taj umanjeni iznos nije potrošen, nego je na realizaciju sedam eko projekata i aktivnosti potrošeno oko 10,7 miliona dinara. Gde je završilo preko 25,6 miliona dinara iz budžetskog fonda za zaštitu životne sredine, nije poznato.

 

Kako je navedeno u izveštaju utrošenih strdstava eko fonda, koji je Kolubarskim.rs dostavila Gradska uprava, najviše novca blizu 3,7 miliona dinara, koliko je bilo i planirano, potrošeno je za "kapitalne subvencije nefinansijskim preduzećima i organizacijama". Nije precizirano koje su to "kapitalne subvencije", niti koja su to "nefinansijska preduzeća i organizacije".

 

Za kontrolu kvaliteta vazduha i merenje nivoa komunalne buke u gradu, od planiranih milion dinara potrošeno je tek 96.000, dok je za uklanjanje divljih deponija od planirana dva miliona dinara potrošeno samo oko 133.000 dinara. Manje od polovine planiranog novca, oko 1,3 miliona dinara, potrošeno je za nabavku opreme za crpne stanice i postrojenje za preradu otpadnih voda.

 

Gradska uprava ne mari za Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja

 

Kolubarske.rs su, pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Gradskoj upravi uputile dopis 20. septembra sa tri pitanja u vezi trošenja novca eko fonda. Na odgovor smo čekali duže od zakonom propisanog roka od 15 dana, ali umesto da nam dostavi tražene informacije Gradska uprava nas upućuje na "javno dostupna dokumenta na sajtu Grada", te da Program korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine, potražimo u službenim glasnicima. Međutim, i pored toga što smo tražili da nam se dostave Programi za 2017, 2018, 2019. i 2020. godinu, u odgovoru je označen samo jedan Službeni glasnik i to iz 2019. godine.

 

U članu 10 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja piše da "organ vlasti ne mora tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja, ako se radi o informaciji koja je već objavljena i dostupna u zemlji ili na internetu. U slučaju iz stava 1. ovog člana, organ vlasti će u odgovoru na zahtev označiti nosač informacije (broj službenog glasila, naziv publikacije i sl.), gde je i kada tražena informacija objavljena, osim ako je to opšte poznato.

 

U odgovoru na naš zahtev da nam se dostave i izveštaji o korišćenju sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine, Gradska uprava je navela da su i ta dokumenta "javno dostupna", odnosno da su objavljena u Službenom glasniku, ali nisu napisali brojeve službenih glasnika u kojima su objavljeni izveštaji.

 

Ispostavilo se da izveštaji o trošenju eko fonda nisu ni objavljeni u službenim glasnicima. Na naše insistiranje da dobijemo tražena dokumenta, reagovao je načelnik Gradske uprave Nebojša Petronić, koji je "naložio" nadležnim odeljenjima da nam, u skladu sa zahtevom i zakonom, dostave tražene informacije. Uprkos i tom nalogu, nismo dobili sve odgovore na naša pitanja i sva tražena dokumenta.

 

Rukovodilac Odeljenja za finansije Gradske uprave Željko Tabašević je dostavio podatke o prihodima od eko naknade u prethodne četiri godine, spisak projekata i aktivnosti, zatim koliko je planirano, a koliko je potrošeno novca za realizaciju tih projekata, a potrošeno je značajno manje nego što je planirano. Međutim, nije nam dostavljena informacija o tome za koje druge namene su potrošena sredstva koja su Programom bila opredeljena za projekte zaštite životne sredine, odnosno gde je za četiri godine potrošeno 58,3 miliona dinara iz eko fonda?

 

Postrojenje za preradu otpadnih voda bilo i lane u Programu eko fonda

 

U 2020. godini u Fondu za zaštitu životne sredine opredeljeno je 12 miliona dinara za Postrojenje za preradu otpadnih voda na Divčibarama. Ništa nije urađeno, novac ponovo potrošen za druge, nije poznato, koje namene. Jedino je raspisana, pa obustavljena javna nabavka Izrada tehičko-projektne dokumentacije za Postrojenje za preradu otpadnih voda na Divčibarama. Obustavljena jer je traženo mišljenje Građevinskog fakulteta u Beogradu o Studiji izvodljivosti "Tehnologija prerade otpadnih voda na Divčibarama", koja je urađena 2018. godine.

Fekalije u potoku (Foto: Kolubarske.rs)

Ove godine u budžetskom fondu za zaštitu životne sredine opredeljeno je 20 miliona dinara za projektovanje i izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda na Divčibarama. Raspisana je, i u junu okončana, javna nabavka vredna 17,6 miliona dinara sa PDV-om Izrada tehničke dokumentacije za izgradnju postrojenja za preradu otpdnih voda na Divčibarama. Rok za završetak projektne dokumentacije je 31. decembar 2021. godine.

 

CRTA projekat #GrađaniImajuMoć