28.12.2021, 08:00

Uloga medija, kako je vide građani, a kako vlast

O medijima svako ima mišljenje i očekivanje. Vlast od medija očekuje da podržavaju njihovu politiku jer to je jedina prava i ispravna politika, dok građani očekuju da mediji rade u njihovom interesu da im pomažu u rešavanju njihovih problema i da budu spona između njih i vlasti i institucija.

 

Vlast medije označava kao protivnike, pa čak i kao mrzitelje i neprijatelje grada ili države, ukoliko istinto, ali kritički izveštavaju o pojedinim temama ili događajima. Građani, za sve ono što nije po njihovom ukusu, medije označavaju kao plaćenike određenih interesnih grupa. A objektivni mediji i oni koji ne krše novinarski kodeks, pre svega i sve vreme, samo pokušavaju pošteno da rade svoj posao.

 

Prava, obaveze i odgovornost

 

Položaj medija je uređen Zakonom o javnom informisanju i medijima prema kome mediji nisu pravni subjekt te nemaju prava i obaveze, odnosno odgovornost. To imaju osnivači medija, odgovorni urednik i novinar i njihova odgovornost je takođe regulisana zakonom i odnosi se na objektivno, pravovremeno i istinito informisanje, i ukoliko nije u skladu sa zakonom biće sankcionisano.

 

Osnivač medija ima obavezu da registruje medij, da plaća poreze i druge  zakonske obaveze, kao i zarade zaposlenima, dok oni koji plasiraju informacije i oni kojima su te informacije namenjene – gledaoci, slušaoci, čitaoci, nemaju obavezu da ih plaćaju. Većina medija u Srbiji su privatni mediji, izuzetak su javni servisi, koji se finansiraju iz budžeta i preplate, i za razliku od njih privatni mediji se finansiraju na tržištu.

 

Osnivač ima pravo da prodaje usluge oglašavanja i reklamiranja posredstvom medija, da ih naplaćuje i da se na taj način jednim delom finansira. Drugi izvor finansiranja prema Zakonu o javnom informisnaju i medijima jeste preko konkursa za sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa. Međutim ta vrsta finansiranja je krajnje neizvesna i izvesno je da neće biti finansirani projekti svih medija koji učestvuju na konkursu nego samo pojedini, o čemu ćemo detaljnije pisati u našem narednom tekstu.

 

Pored ova dva izvora postoji i treći neformalni koji se odnosi na donacije ili priloge građana - korisnika medijskih sadržaja. Ali taj način finansiranja je još uvek nedovoljno zastupljen u srpskim medijima.

 

Mediji kroz svoju delatnosti kreiraju i plasiraju sadržaje, prenose informacije od javnog značaja, što iziskuje finansijske troškove, ali taj svoj proizvod ne prodaju na tržištu. Jedina roba koju mediji mogu da prodaju je praktično reklama. Izuzetak su štampani mediji koji prodaju svoje tiraže, ali ni ti prihodi nisu dovoljni da bi obezbedili egzistenciju.

 

Kako korisnici medijskih usluga – građani doživljavaju medije?

 

Građani medije doživljavaju kao delatnike koji obavljaju posao od javnog interesa. I tu su u pravu. Mediji svojim sadržajima prevashodno treba da štite javni interes. Ali većina građana smatra da su mediji i plaćeni javnim novcem, i da je njihova obaveza da se bave onim pitanjima za koje građani smatraju da su javni interes.

 

Takođe građani u Sbrbiji, zemlji slabih institucija, za pomoć se često obraćaju medijima očekujući, pa i zahtevajući, da mediji vode bitke za ostvarivanje njihovih prava ili da će kroz pritisak javnosti pomoći da njihovi problemi budu rešeni. Mediji bi to svakako trebalo da rade, ali je problem u tome što građani to ne doživljavaju kao mogućnost, nego kao obavezu medija smatrajući da su finansirani javnim novcem, te da oni na to imaju pravo. Međutim, istina je suprotna. Privatni mediji nisu finansirani javnim novcem, a prihodima ostvarenim na tržištu jedva da pokrivaju troškove tako da nisu u mogućnosti da odgovore svim zahtevima građana. I tu nastaje nerazumevanje. Takođe nerazumevanje nastaje kada mediji zastupaju stavove i podržavaju vrednosti koje su u skladu sa njihovom uređivačkom politikom, tada se najčešće postvalja pitanje "ko vas plaća" i bivaju optuženi da su plćenici i da rade u nečijem interesu, a zapravo rade u javnom interesu i to što rade pretežno sami finansiraju.

 

Kako vlast i stranački akteri doživljavaju medije?

 

Vlast i stranački akteri se prema medijima određuju kao prema političkom subjektu u zavisnosti od uređivačke politike i prirode sadržaja koje plasiraju; odnosno od uticaja tih sadržaja na njihov položaj zavisi i njihov odnos prema medijima. Tako ih potpuno pogrešno dele na političke protivnike i na saborce. Od te podele, u osnovi, najviše zavisi položaj medija, i to ne samo finansijski nego i društveni položaj uopšte.

 

Mediji i njihovi novinari su legitimne mete u političkim obračunima u javnom prostoru, napadani i progonjeni, trpe uvrede i diskriminaciju, pre svega od vlasti, a od opozicije dobijaju tihu podršku poput priznanja da su objektivni, sve dok se oni ne nađu u ulozi vlasti. U Srbiji, koja je duboko polarizovana kao društvo, mediji se dele na "naše" i "njihove" bez prava da budu svoji što bi trebalo da bude osnovna karakteristika dobrog medija. Takve okolnosti kreiraju jednu deformisanu ili iskrivljenu medijsku sliku u kojoj se loši mediji na sve moguće načine podržavaju, a dobri mediji su izloženi pritisku.

 

I da zaključimo, pored medija najveći gubitnicu su građani. U nedostatku istinitih, proverenih i objektinih informacija, nisu u mogućnosti da stvore objektivnu sliku o svom položaju i mogućnostima koje bi u budućnosti mogle da dovedu do pozitivnih promena, pa i promena u odnosu prema medijima.