31.12.2021, 08:02

Na putu od Konradovog do Eurolitijumskog budžeta Valjeva

Bio jednom jedan Grad. On je svake godine donosio i izvršavao budžet. Njegovi budžeti su u narodu bili slavljeni kao "Konradov", "Debela Berta", "Tvigi" ili "Eurilitijumski" budžet. Na putu od "Konradovog" do "Eurolitijumskog" (ako neko više voli – Riotintoisanog) budžeta, Grad je nestajao dok se, vremenom, nije potpuno ugasio. Mnogi žitelji Grada su ružičastim naočarima, nemo, posmatrali njegovo nestajanje, verujući da doneti budžeti Grada služe za rešavanje njihovih ključnih problema i prioritetnih potreba. Ovo nije bajka sa srećnim krajem. Kao što vidite, ovo je tužna priča.

 

Da li bi ovakva tužna priča mogla da se nađe u nekom istorijskom dokumentu o našem Gradu? Možda! Da li će? Odgovor na ovo pitanje u velikoj meri zavisi od nas, žitelja ovog Grada, i našeg izbora između uloge nemog posmatrača ili aktivnog učesnika otpora takvoj budućnosti.

 

Možda suočavanje sa brojnim činjenicama može da pomogne u pravljenju izbora. Evo, njih nekoliko.

 

U Gradu u kojem je gradonačelnik lično "garantovao" da će, poverena mu sredstva Valjevki i Valjevaca, biti racionalno trošena, uveren da će, zbog toga, naši sugrađani biti ponosni na njega, izvršavan je ovogodišnji i donet je budžet za narednu godinu. Dok on "garantuje" i očekuje odgovor sugrađana, gradski budžet se troši kao da je bure bez dna. Teško je reći da li je više prisutan javašluk ili lopovluk u trošenju naših sredstava.

 

Tako možemo da vidimo da se budžetske rezerve rebalansiraju, kad i kome se svidi, i bahato troše u velikim iznosima, svakako, ne na građanima koristan način (npr. Apotekarska ustanova). Za iste "kapitalne" projekte se plaćaju više puta nove izrade ili preprojektovanje, dopune, izmene (stara zgrada Šeste škole, sportska hala). Na raspisanim tenderima se teledirigovano određuju njihovi pobednici, koji ne poštuju rokove, ne plaćaju penale zbog kašnjenja, a naplaćuju naknadne iznose preko ugovorene cene, da bi dostigli "pravu" cenu (razne gradske ulice i saobraćajnice). Ne smeju se zaboraviti ni pojedini "kapitalni" projekti, koji ne samo da se ne završavaju, već predstavljaju ruglo u centru Grada, za koje se, od naših para, plaćaju penali tužiteljima (npr. nekadašnja zgrada Napreda i Radio Valjeva).

 

U Gradu u kojem se, malo-malo, za svaki postojeći problem i nesposobnost aktuelnih vlastodržaca da ih reše, optužuje bivša vlast, zaboravlja se da kada je neko deset godina na vlasti onda je ta VLAST, u demokratskim državama gde se izbori održavaju najmanje svake četvrte godine, ISTA samo u drugom pakovanju, dakle, i bivša i sadašnja. Da ponovim, za one koji bi da stvari predstave drugačije, "BIVŠA" VLAST JE SADAŠNJA VLAST!

 

U lutanju od "Konradovog" do "Eurolitijumskog" budžeta Valjeva, u novu korona godinu ulazimo bez krovnog dokumenta našeg Grada, Plana razvoja Valjeva, nastavljajući da kršimo Zakon o planskom sistemu. Bez jasnog orijentira, bez jasne vizije Grada kojoj težimo, bez svetla na kraju tunela, polako ali sigurno postajemo sve stariji, a oni koji odlaze, ne vraćaju se. Dobili su ili kupili kartu u jednom smeru bez obzira da li odlaze Bogu na istinu ili beže iz ovog zlatnog doba, ove divote od koje sve boli, u neke druge države u kojima nije brže, bolje, jače. Za to vreme nam "bivša" – sadašnja vlast, slavodobitno, spočitava ode o najboljem budžetu i zlatnom dobu. Valjda će, ako će uopšte, otrežnjenje doći sa saopštavanjem rezultata narednog popisa stanovništva.

 

Dok Grad nastavlja da luta na sve uzburkanijem moru, "bivša" – sadašnja vlast se u razvoju, budžetiranju i izvršenju budžeta pridržava "hoće-neće" principa. Tako ne treba da nas čudi to što stara zgrada Šeste škole, "hoće-neće" biti vrtić, to što Tehnička škola "hoće-neće" biti TIC ili embrion budućeg Univerzitetskog centra, zgrade hotela Jablanice i Narcisa "hoće-neće" biti Učenički dom, zgrada na Trgu Desanke Maksimović "hoće-neće" biti Muzej fantastike ili Gradska kuća, temelji sa  betonskom pločom "hoće-neće" biti Hala sportova sa deset ili pet hiljada gledalaca, zgrada Doma vojske "hoće-neće" biti multifunkcionalni kulturni centar, gradska biblioteka… Aman, ljudi sve to "hoću-neću" ponašanje "bivše" – sadašnje vlasti plaćamo mi, našim parama. Prosto se svako dobronameran pita, kakvo je to upravljanje imovinom, i kada će bar nekog od ovih "mrtvaca" lokalni vlastodršci "oživeti"?!?

 

Živimo u Gradu u kojem "bivša" – sadašnja vlast nikada nije javno, u institucijama ili u okviru javnih debata, razmatrala problem višegodišnjeg lošeg izvršenja budžeta, a pogotovu (ne)odgovornosti za to, svih imenovanih lica "zaduženih" u programskom delu budžeta Valjeva. U Gradu u kojem se godinama donosi budžet čije je izvršenje nezadovoljavajuće, a građevinska sezona po valjevskom kalendaru počinje u septembru dok ona, kod drugih-odgovornih, počinje u martu. U Gradu u kojem poslednjih deset godina, doneti lokalni budžeti nisu rešili nijedan ključni problem našeg Grada, niti su zadovoljili bilo koju prioritetnu potrebu naših sugrađana. Ako grešim, ispravite me!

 

Živimo u Gradu u kojem nam "bivša" – sadašnja vlast malo-malo pa eksluzivno saopšti kako imamo "najbolji budžet", dal' u Srbiji dal' u istoriji, vrag bi ga znao. Uglavnom ne mogu (ili neće) da shvate da prošli, sadašnji i svaki budući budžet Grada zavisi, bazično, od platežnih mogućnosti lokalnih poreskih obveznika (građana i preduzeća)! Da zavisi od broja primalaca i "debljine" plata naših sugrađana, vrednosti imovine koju imamo i profita koje generiše održivi, a ne svaki, biznis.

 

Živimo u Gradu u kojem nam "bivša" – sadašnja vlast govori stalno u futuru – obaveštavajući nas o tome "šta će da rade", a nikada "šta su URADILI", pa bi bilo dobro da nauče da se budžet realno može značajno povećati, stvaranjem ambijenta koji će omogućiti podizanje prosečnih plata Valjevki i Valjevaca, bar do nivoa republičkog proseka.

 

I kada se priča o realnosti ovogodišnjeg lokalnog budžeta, valjevski vlastodršci bi trebalo da znaju da postoji nešto što se u ekonomskoj teoriji zove punjenje budžeta "inflatornim porezom", što naši sugrađani, svakodnevno vide na svakom koraku, u prodavnicama, na benziskim pumpama, i praktično osećaju po onome šta i koliko mogu da kupe sada u odnosu na pre.

Eurolitijumska budućnost Valjeva: naravno – veliko NE

 

Našim vlastodršcima nije dovoljno to što u deset godina vršenja vlasti, dakle ne danas, ne odmah, ne u jednoj godini, kako često vole da kažu, nisu sveli aerozagađenje u Valjevu na dozvoljen nivo, trošeći naše pare iz budžeta, već su uspeli da se naš Grad svrsta u prvu grupu kao područje zagađene i degradirane životne sredine.

Pokret Marš s Kolubare (Foto: Đorđe Đoković)

 

I ako ste pomislili da im je to dovoljno, prevarili ste se. Centralno navođeni, rešili su da naš Grad definitvno dotuku Eurolitijumom. Zato ne treba da ste iznenađeni, već ozbiljno zabrinuti zbog toga što "bivša" – sadašnja vlast ne odgovara na odbrnička pitanja u vezi sa poslovima Eurolitijuma u Valjevu i našim lepim selima. I nadam se, ma šta se nadam, verujem da nećemo dopustiti da se u Popučkama, Šušeoci, Lukavcu, Divcima i drugim selima našeg kraja, pa samim tim i u Valjevu, u budućnosti, snima neki novi film kao što je "Lepa sela, lepo gore", ovog puta pod nazivom npr. "Lepa sela, lepo zatrovana- opustošena… (sami izaberite pravu reč)".

     

Za one koji planiraju koliko strana čitulja naših sugrađana u Napredu je neophodni minimum, cena "uživanja blagostanja" od prihoda, rente i ostalih primanja za dozvolu da nam neko truje zemlju, vodu i vazduh, za one koji planiraju koliko će biti raseljenih, "živih, a mrtvih" sugrađana, poruka svake razumne i odgovorne osobe je: Hvala lepo, Valjevu ne treba "Eurolitijumski" budžet!    

 

Ukoliko dopustimo eurolitijumsku budućnost našeg Grada, plašim se da će na kraju ostati samo da se raspiše tender, tada nevažno da li je teledirigovan, za izbor onoga ko će da ugasi svetlo.

 

I dok razmišljate šta ćete odgovoriti gradonačelniku, kao garantu, da li ste ponosni na njega kako troši naše pare i kakav ćete izbor napraviti (nemi posmatrač ili aktivni učesnik otpora eurolitijumskoj budućnosti), koristim priliku da vam u dolazećoj godini poželim sve zdravlje ovog sveta, i fizičko i mentalno. Samo fizičko nam ne znači mnogo!

Srećna vam Nova (nelitijumska) budžetska godina!