12.03.2022, 11:56

Parastos za Zorana Đinđića u valjevskoj crkvi

U hramu Pokrova presvete Bogorodice danas je održan parastos za Zorana Đinđića, premijera Srbije i predsednika DS-a, koji je pred zgradom Vlade Srbije u atentatu ubijen 12. marta 2003. godine.

 

I ove godine u hramu Pokrova presvete Bogorodice u Valjevu u 11 časova održan je parastos za Zorana Đinđića, kome su prisustvovali članovi i građani – poštovaoci Điniđićevog dela.

  

Đinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije (DOS), a za vreme njegovog mandata pokrenut je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi. Njegovim ubistvom mnoge od tih reformi su zaustavljene ili usporene, a posledice toga građani Srbije osećaju i danas 19 godina kasnije. 

Zoran Jakovljević (Foto: Đorđe Đoković)

 

Predsednik valjevskih demokrata Zoran Jakovljević kaže da je on, kao i mnogi, upravo zbog Zorana Đinđića postao član Demokratske stranke i počeo da se bavi politikom.

 

"I danas nakon 19 godina vidimo kakav je to veliki čovek bio, svaka njegova rečenica je bila životno iskustvo, koje je trebalo slušati. Nažalost, te promene i reforme koje je on hteo da sprovede su prekinute i mislim da se obistinilo upravo ono što je Zoran Đinđić govorio – ako Srbija stane pa se ponovo pokrene trebaće nam bar deset godina da opet bude na pravom putu", rekao je Jakovljević.

 

Odgovarajući na pitanje novinara kako bi Zoran Đinđić danas komentariosao društvene i političke prilike u Srbiji, Zoran Jakovljević kaže da je to pitanje koje mu se postavlja svake godine i svaki put je odgovor isti.

 

"Mislim da bi bio razočran time dokle smo stigli, danas 2022. godine. Mnogo toga nije urađeno, ponovo smo na početku reformi, borimo se za donošenje nekih antikorupcijskih zakona, lustracije..., svega za šta se Đinđić borio", rekao je predsednik valjevskih demokrata.  

 

Na pitanje šta bi Zoran Đinđić predložio u kampanji za predstojeće izbore 3. aprila na koje će demokrate ove godine učestvovati, za razliku od prethodnih koje su bojkotovali, Jakovljević je podsetio na jednu svoju izjavu za godišnjicu petooktobarske revolucije.

 

"Đinđićev stav je bio da se obavezno izađe na izbore, ali da se tim izborima pristupi na nešto drugačiji način, da više bude zastupljen terenski rad i obavezna kontrola izbornog procesa. Kada građani vide da postoji kontrola i kada vide da je neko uhvaćen u krađi, onda to kod građana proizvodi pravi bunt, tako je i nastao 5. oktobar", zaključio je predsednik GrO DS Zoran Jakovljević.

Parastos za Zorana Đinđića (Foto: Đorđe Đoković)

 

Zoran Đinđić je bio i prvi nekomunistički gradonačelnik Beograda posle 1945. godine. Bio je i jedan od osnivača DS-a, u kojoj je bio predsednik Izvršnog odbora, a od januara 1994. do ubistva, bio je predsednik DS-a.

 

Konačna presuda za atentat na Đinđića je donesena 2009. godine - osuđeno je 12 ljudi, a sud je utvrdio da su ubistvo organizovali pripadnici Jedinica za specijalne operacije zajedno sa članovima zemunskog klana.

 

Politička pozadina ubistva Zorana Đinđića nije istražena.

 

"Ja smatram da baviti se politikom znači preuzimati odgovornosti. Moja politička linija je ista već trideset godina: zalažem se za urbano, civilizovano i evropsko društvo, a protiv diktature. Ono što me čini drugačijim od ostalih, to je da u Srbiji intelektualci posmatraju i analiziraju pušeći i gunđajući. Ja želim da menjam svet", govorio je Đinđić.

 

"Ništa nije tako opasno i tako otrovno kao pesimizam. Intelektualno preobučeni pesimizam pojavljuje se kao cinizam, ironija, različite vrste nihilizma; u smislu: 'svi su oni isti', 'ništa se ovde ne može promeniti', 'ovaj narod nije ni zaslužio bolje' i slično.  U svakom čoveku postoji nada i strah. Pitanje je samo u tome da li ćete podsticati jedno ili drugo", poruka je Zorana Đinđića.