19.09.2014, 07:27

Zaustaviti se na 333 metra nadmorske visine

Vladika valjevski Milutin (Knežević) obratio se javnosti saopštenjem u kojem se zalaže za iznalaženje rešenja kako nemanjićka crkva, manastir Gračanica u Tubraviću, ne bi bila potopljena vodom iz jezera buduće hidroakumulacije Rovni na reci Jablanici. Episkop predlaže da „nivo brane konačno ostane na koti 333 metra nadmorske visine (mnv), koja se nalazi ispod crkve Gračanice”. Dodaje kako “kota 333 mnv istovremeno predstavlja i odbrambenu granicu iznad koje započinje porozni i krečnjački teren kroz koji bi oticanje vode iz jezera ugrozilo prirodne izvore”, te da je “viđenje stručnjaka da visina brane na koti od 333 mnv može da zaustavi vodu prilikom velikih kiša, odnosno spreči poplavljivanje Valjeva”.

Vladika istovremeno, pozivajući se na vd direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Nemanju Radojičića, investitore iz JP Kolubara optužuje da su „11. marta 2014. godine, bez konsultacije sa Eparhijom valjevskom i saglasnosti Zavoda za zaštitu spomenika kulture, izvršili dislokaciju petnaestak spomenika oblika ornamentisanih stećka sa dvovodnim krovom, ležećih monolitnih ploča, kao i usadnika sa i bez natpisa, sa nekropole u neposrednoj blizini hrama Sv. Arhangela Mihala nadomak novoizgrađene crkve na Bakića brdu, u selu Brezovice”.

“Ovaj postupak je kršenje Zakona o kulturnim dobrima, budući da je preduzeće bilo u obavezi, prema rešenju Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, da za premeštanje spomenika pribavi saglasnost od nadležne ustanove u Valjevu. Saglasnost valjevskog Zavoda nije dobijena, niti su njegovi stručnjaci prisustvovali radovima. Usled nestručnog premeštanja, neki od spomenika znatno su oštećeni. Eparhija valjevska izražava negodovanje zbog ovog samovoljnog postupka investitora na kome je donekle utemeljena i zabrinutost vernog naroda da bi se u sličnom maniru (tajnosti) i konzervacija hrama mogla izvršiti”, navodi episkop u saopštenju za javnost.

Pojašnjenja radi, konzervacija bi bila urađena tako da se “svod crkve posle skidanja krova ojača izradom armirano-betonske ljuske, da se izvrši nasip ili zasip hrama zrnom tucanika, da se zidovi hrama odvoje od nasipa ili obaviju geotekstilom, da se tako obloži pod kao i unutrašnja i spoljna strana zidova”. Vladika Milutin ocenjuje kako je “takav način ‘čuvanja’ svetinje za neka buduća vremena, kada brana više ne bude u funkciji, neprikladan”, što kao eparhijski arhijerej “nikada  neće prihvatiti jer bi to bila svojevrsna sahrana ove srednjovekovne bogomolje i spomenika kulture”. VD direktora Valjevskog zavoda Nemanja Radojičić je vladiku Milutina takođe informisao kako “ovakve konzervacije na prostorima Srbije nisu zabeležene”.

U saopštenju vladike se iznose i ocene geologa i hidrologa o štetnosti izgradnje brane Rovni do izvorišta Paklje i Gradac odakle se Valjevo snabdeva vodom za piće, te njenim štetnim uticajima na životnu sredinu, mikrokilimatske i druge ekološke promene.

Vladika Milutin je u sličnom tonu, sa gotovo identičnom argumentacijom, 2008. pisao Vladi Srbije i nadležnim ministarstvima i zatražio da se izgradnja brane na Jablanici zaustavi na koti nižoj od projektovane kako bi se Gračanica spasla od potapanja.

Protest ispred opštine (Foto: Đorđe Đoković)

Nekako istovremeno ponovo je najavljen pokušaj da se odbornici Gradske skupštine, koja je zakazana za 26. septembar, ubede u to da davno donete odluke o izgradnji hidrosistema Rovni treba menjati. Istovremeno, na sajtu Istinoljublje, objavljena je 17. septembra “vest sa Gračaničke straže” u kjojoj stoji kako je toga dana “bager rušitelja sa brane Rovni došao do same kapije manastira… ali pošto su bratu Joci ubrzo pristigla jedna kola četnika iz Valjeva sve se mirno završilo i bager se vratio svojim okolnim putem van porte manastira”.

Te proteste u Gračanici, koje mesecima sa svojim istomišljenicima organizuje raščinjeni monah SPC Antonije (Dragan Davidović), vladika Milutin niej podržao u svom saopštenju iz septembra 2011. godine -"Ovakvo ponašanje za one koji se smatraju pravoslavnim hrišćanima nedopustivo je i ne priliči mestu i svetinji jer to je manastir, a takvo ponašanje nije odbrana manastira“.

Pritom je javnost obaveštena i o tome kako je „ugovorno pravno stanje manastira nasleđeno od nekadašnje Eparhije šabačko - valjevske", te da je Valjevska eparhija „uspela da sa JP 'Kolubara' dogovori ostanak monaha (u Gračanici) dokle god to bude bilo moguće". Monasi su pre nekoliko meseci napustili Gračanicu, a saglasnost za izgradnju hidrosistema Rovni dao je svojevremeno vladika šabačko - valjevski Jovan (Velimirović) da bi ga docnije potvrdio i njegov naslednik na tronu vladika Lavrentije (Trifunović).

Crkva Gračaanica, najverovatnije iz 16. veka (kako je kriza kulminirala ona je građena u 14, a sada se iznose podaci da je to bilo još u 12. veku), je 1997. proglašena zaštićenim kulturnim dobrom. Na sajtu www.istinoljublje.co.nr svojevremeno su objavljena i dokumenta, koja ukazuju na to da je Opštinski sud u Valjevu, u jesen 2001. godine, zabranio bilo kakve radove na izmeštanju ili potapanju crkve Gračanice, što u izjavi za Kolubarske.rs potvrđuju i valjevski advokati, koji su tada zastupali zagovornike ideje o zaštiti Gračanice.

Štetnost brane

Čitavu priču o štetnosti izgradnje hidrosistema Rovni, samim tim i borbu protiv potapanja Gračanice, započeo je pre nekoliko godina valjevski hidrogeolog Dragan Petrović. On se, međutim, nije mnogo petljao u sveobuhvatnu raspravu kada su se svojevremeno lomila koplja o tome treba li graditi veštačko jezero za vodosnabdevanje na Jablanici ili je bolje pribeđi podzemnom injektiranju vodotokova u Lelićkom karstu. Retki zagovornici ideje injektiranja bili su g. Perić, sada pokojni profesor Geološkog fakulteta i njegov tadašnji asistent, docnije naslednik na mestu šefa katedre Mika Milivojević iz Valjeva. Petrović je u tom vremenu, kao geolog, najpre bio predsednik Međuopštinske regionalne konferencije omladine za dva sadašnja okruga u Šapcu, a potom načelnik SUP-a u Valjevu.

Činjenica je i to da se hidrosistem Rovni gradi kao „Skadar na Bojani“, da je do sada, prema raspoloživim podacima potrošeno preko 70 miliona dolara, a da punjenja jezera neće biti ni u 2014. godini. Taj sistem treba da obezbedi pitku vodu za više od 200.000 stanovnika u nekoliko opština, od Valjeva do Lazarevca, u slivu reke Kolubare, kao i tehničku vodu za hlađenje turbina buduće termoelektrane Kolubara B, u Kaleniću kod Uba, koja se takođe godinama gradi. Uveliko se, novcem EU od 8,1 milion evra, gradi regionalni cevovod od brane Rovni, preko Valjeva, do Lajkovca, Uba i Lazarevca, odnosno Mionice i Ljiga, dug 11,2 km.

Hidrosistem Rovni takođe podrazumeva čitav niz dodatnih sadržaja za ruralni razvoj  područja Valjevskih planina, po rešenju arh. Slobodana Kobija Mitrovića, Valjevca, svojevremeno tvorca današnjeg Kopaonika. Tu ideju protivnici izgradnje brane Rovni sada izvrću i tvrde kako prvobitna ideja i nije bila vodosnabdevanje, što apsolutno ne stoji.