Hoće li urbanizam na Divčibarama na "popravni"

Divčibare (foto: Kolubarske.rs)

22.06.2022, 10:13

Hoće li urbanizam na Divčibarama na "popravni"

Ako pokušate da razumete kakve to sile izazivaju promenu pejzaža na Divčibarama, neminovno ćete se suočiti sa rogobatnim, mada naizgled razumljivim, stručnim terminima kao što su direktna primena plana, kompatibilne namene, kategorije objekta, indeks zauzetosti..., a sve sjedinjeno u nešto što struka naziva – urbanistički projekat. Ali ne samo struka, već i investitori, građani i svi oni koji se pitaju gde započinje, a gde završava put nastanka objekta na mestu šume, objekta visine često i šest spratova, stručno definsane oznakom P+Pk.

Da pojasnimo, P je oznaka za prizemlje, a Pk za potkrovlje objekta. Kada u urbanističkom projektu piše P+Pk, ponekad je dato i objašnjenje koje kaže da je to maksimalna spratnost tj.visina objekta koji će se graditi, a koji čine apartmani često veličine prosečne spavaće sobe. Na prvi pogled, prizemlje i potkrovlje zvuče primereno Divčibarama koje volimo jer deluje da se uklapa u postojeći pejzaž i objekte koji decenijama postoje u tom krajoliku.

Međutim, nerazumevanje i čuđenje počinje kada listajući dalje urbanistički projekat ugledate crteže planiranog objekta ili, još drastičnije, kada ga vidite sagrađenog na Divčibarama kako nadvisuje borove i dominira predelom. Kako smo od prizemlja i potkrovlja stigli do objekta visine šestospratnice, sa liftom? Suteren, nisko prizemlje, pa i visoko, a zatim posebne etaže: Potrkovlje br. 1, br. 2, br. 3 i tako "nebu pod oblake", a sve po zakonu!

Tokom javne prezentacije urbanističkih projekata zainteresovana javnost može da podnese primedbe i sugestije nadležnom Odeljenju za urbanizam koje ih prosleđuje obrađivaču. Zatim projekat razmatra Komisija za planove grada Valjeva, kao glas struke, i uglavnom daje saglasnost na urbanističke projekte, osim u retkim slučajevima kada ih šalje na "popravni". Urbanističke projekte potvrđuje nadležno odeljenje za urbanizam, da bi usledila procedura izdavanja lokacijskih uslova i građevinske dozvole i, najzad, gradnja. Neki bi rekli - razvoj.

A pre "razvoja" sprovedena je obimna zakonska procedura. Građani su imali pravo da daju primedbe, saslušani su, odgovoreno im je, bar formalno, sve kako treba.

Da nije haosa na našim Divčibarama, ne bismo se nikada zapitali kako to da 1+1, tj.P+Pk, nisu 2, nego 7 etaža? Ali jedini tačan rezultat vidimo na crtežema i na terenu!

Tako je od 3. juna zaključno sa 9. junom 2022. godine održana javna prezentacija za Urbanistički projekat izgradnje komercijalno-turističkog kompleksa apartmanskog tipa na Divčibarama. Projekat i oglas se mogu videti na sajtu grada https://www.valjevo.rs/urbanisticki-projekti-u-izradi/

Šta se može pročitati i razumeti ako niste stručno lice? Iz dokumentacije se može videti da će se na ovoj lokaciji graditi 175 apartmana u 4 objekta, što je 11.050 m2 izgrađene ukupne površine objekta i 120 parking mesta. Takođe piše i da je "na priloženoj situaciji ucrtana postojeća javna fekalna kanalizaciona mreža". Informacija sama po sebi, reklo bi se, dovoljna da se nova četri velika objekta sutra priključe na kanalizacionu mrežu iako ne postoji Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, tj. nema prečišćavanja otpadnih voda, ni za postojeće, ni za planirane objekte.

Ovu činjenicu niko ne negira i svi se slažu da Divčibare nemaju Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i da fekalije odlaze u Kamenicu, obližnje jaruge, livade, tresave..., ali nekima to i dalje nije dovoljan razlog da se zaustavi !srljanje u razvoj". Još uvek niko nije odgovarao za izlivanje fekalnih voda u vodotokove i u prirodu iako je to krivično delo koje kod nas, na žalost, ima i "dozvolu" da se radi jer, kako rekosmo, urbanistički projekti su ispoštovali proceduru i usvojeni su.

Međutim, iako je na papiru sve kako treba, u prostoru ima puno problema, i tek će ih biti.

Voda: U projektu piše i da će objekti biti priključeni na vodovodnu mrežu. Međutim, Vodovod Valjevo u Izveštaju za 2020. godinu (na njihovom sajtu nema izveštaja za 2021.) navodi da Postrojenje za preradu vode na Divčibarima ima kapacitet 10 l/s, ali zbog specifičnosti sirove vode koju treba da preradi u vodu za piće, zahteva rad sa manjim kapacitetom do 7 l/s kao i da "Ova količina vode nije dovoljna da zadovolji potrebe turističkog naselja Divčibare, pogotovo u uslovima popunjenih hotelskih kapaciteta. U toku je izrada projekta priključivanja bunarskih voda u distributivni sistem JKP Vodovod (u rezervoar čiste vode)".

I zaključak:

U velikom delu godine nema dovoljno vode za piće na Divčibarima. Izrada Idejnog projekta priključenja bunara je u toku (Kancelarija za javna ulaganja RS;
Sirova voda na Divčibarima je izuzetno lošeg kvaliteta i teška je za preradu;
Sadržaj nikla je povećan, preradom se dovodi u granicu maksimalno dozvoljenih koncentracija, ali je stalno na gornjem nivou. Zato bi "primešavanje" sa vodom iz bušotina bilo izvanredno. Takođe i sadržaj rezidualnog aluminijuma kao koagulacionog sredstva je na gornjoj granici zbog prevelike količine sirove vode koja mora da se preradi.

Ovo su podaci iz 2020. godine https://vodovodva.co.rs/wp-content/uploads/2021/07/Izve%C5%A1taj-2020_%C5%A1tampa_5.pdf

U međuvremenu su izgrađeni brojni smeštajni kapaciteti, čime se ekološka katastrofa na Divčibarama samo pogoršava.

Uprogramu za 2022. koji se može videti nahttps://vodovodva.co.rs/wp-content/uploads/2022/06/Program-poslovanja-2022.-god.pdf planirana je:

Rekonstrukcija postrojenja za preradu vode za piće na Divčibarama;
Rekonstrukcija kritičnih delova vodovodne mreže vodosistema Divčibare;
Priključenje bušotina koje su realizovane od strane Direkcije za izgradnju grada u postojeći sistem vodosnabdevanja Divčibare;
Stvaranje uslova za pristup vodi za piće naseljima na Divčibarama koja nemaju vodu za piće;
Razvoj kanalizacionog sistema na području pokrivenog vodosistemom Divčibara. (a sada smo na pragu druge polovine 2022. godine).

Problemi nisu samo neprimerena spratnost, nepostojanje kanalizacione mreže, izlivanje fekalija u potoke, nedovoljni kapacitet pijaće vode, ogroman broj apartmana koji u "sivoj" zoni, po potrebi, prelaze iz stambene u turističke namene...

Tako za šumsko drveće u Urbanističkom projektu izgradnje komercijalno-turističkog kompleksa apartmanskog tipa piše "da je planirano uklanjanje 31 stabla bora koja se nalaze na mestu planiranih objekataili na trasi kolskih komunikacija. Zadržavaju se 43 stabla bora, a nakon izgradnje objekata planirana je sadnja 79 borova i 32 žbuna četinara, tako da će broj stabala biti daleko veći od postojećeg, a pojedina stara i bolesna stabla biće zamenjena novim zdravim sadnicama". Dve parcele, koje su na ortofoto snimku, su pod šumom.

Sve u svemu, imaćemo nove kvadrate, objekte visine i preko 22 metra, parking za 120 mesta, ali i više stabala borova!

A tog 9. juna, poslednjeg dana javne prezentacije Urbanističkog projekta, parcela je izgledala ovako:

A 10. juna, ista parcela, dan nakon završetka javne prezentacije urbanistikog projekta izgledala je ovako:

A već 11. juna većina borova bila je posečena.

Ako je neko želeo, mogao je da dostavi primedbu ili sugestiju, ali to sve nije moglo da spasi stabla koja su decenijama krasila ovaj pejzaž.

Dakle, priprema je počela. Pomislite kako je administracija efikasna jer: "Važan je razvoj"!

Sve češće čujemo u javnosti poređenje Divčibara sa Zlatiborom. Ne ulazeći u polemiku dobrog ili lošeg kada je u pitanju gradnja objekata na Zlatiboru, u jednoj rečenici lako je objasniti i laicima zašto takvo poređenje nije na mestu. Zato što je Zlatibor ogromna površina, a naše Divčibare mala i ograničena. Spojite dlanove svojih ruku i bez ikakvih stručnih urbanističkih termina, videćete da je to sve što imamo. Zato sačuvajmo to malo vode, zelenila i prostora, koji nam nepovratno cure, čuvajmo ga kao malo vode na dlanu, jer to je najtačniji i najstručniji opis ugrožene prirodne dragocenosti koju još uvek imamo.

Imamo li hrabrosti da otvorimo oči i priznamo sebi šta vidimo. A možda jednog dana, neko ko je zadužen za naš razvoj i brine o Divčibarama, kaže "Nije dovoljno dobro za Divčibare, mora na popravni". Na žalost, za gomile posečenih stabala "popravnog" nema.

Divčibare (foto: Kolubarske.rs)

22.06.2022, 10:13