29.06.2022, 06:48

Plansko uređenje Divčibara – hoće li nas čuti ovoga puta?

Izmene i dopune Plana generalne regulacije za turistički centar Divčibare ponovo su se našle na javnom uvidu. I ovoga puta Grupa građana "Održive Divčibare" podnela je primedbe. Njihove iskrene želje i konstruktivni predlozi pretočeni su, jezikom stručnjaka – arhitekata, inženjera i urbanista - u 14 konkretnih primedbi.

 

Ako se oko jednog cilja okupi 525 ljudi od 18 do 90 godina, bez ikakvih finansijskih ili bilo kakvih drugih interesa, osim očuvanja i dobrobiti Divčibara, onda svakako treba čuti šta to poručuju urbanistima i gradskoj vlasti u Valjevu.

 

Prva značajna primedba ove grupe upravo je zanemarivanje graničnih kapaciteta relativno malog prostora Divčibara koji je sa tri strane ograničen zaštićenim Predelom izuzetnih odlika "Maljen" i koji krasi nekolikostrogih prirodnih rezervata.

 

Odavno je Zavod za zaštitu prirode na osnovu stručnih analiza opredelio da ovaj prostor može da iznese maksimum 15.700 korisnika bez negativnog uticaja na životnu sredinu. Na žalost, prema navodima iz Prostornog plana grada Valjeva, Divčibare su područje ugrožene životne sredine, a republička vodna inspekcija i inspekcija za zaštitu životne sredine izričito konstatuju nezakonitosti – izlivanje fekalnih voda u prirodu.

 

I pored crvene lampice – ekološke katastrofe zbog nepostojanja funkcionalnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i odgovarajuće kanalizacione mreže - investitori grabe da što pre dobiju građevinske dozvole, dok sam nacrt plana navodi proračun od 15.496 korisnika u bilansima maksimalnih planiranih površina za gradnju i smeštajnih kapaciteta. Sve je na izgled skockano, planske brojke odgovaraju kapacitetu turističkog mesta srednje veličine od 15.000 korisnika ili 16.500 korisnika za koje se, doduše do 2040. godine, projektuje infrastruktura.

 

Divčibare (Foto: Kolubarske.rs)

Analize koje je ova grupa sama uradila pokazuju trenutno brojku od 11.500 korisnika, uključujući postojeće vikendice, apartmane i ostale smeštajne kapacitete, kao i one koji se grade ili će uskoro početi da se grade na osnovu izdatih građevinskih dozvola. Ova brojka ne obuhvata kapacitete naselja u susednim opštinama Mionica, Kosjerić i Požega, od kojih neke planiraju priključenje na komunalne sisteme Divčibara, niti urbanističke projekte u proceduri usvajanja, a primera radi, samo poslednja dva objavljena urbanistička projekta predviđaju više od 180 apartmana i 130 parking mesta.

 

Nacrt plana kaže da će se dugoočekivano postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda (u planovima ucrtano još 2008. godine i to, verovali ili ne, na skoro istom mestu), graditi fazno, ali ni ta prva faza za 5.000 korisnika ne zadovoljava potrebe postojećih izgrađenih kapaciteta, kao ni onih u gradnji.

 

Zapravo, i važeći plan i nacrt novog dozvoljavaju višestruko veću gradnju od ove koja je navedena kao maksimalna. Do sada neograničena visina objekata, novim nacrtom je "ograničena" na 19 metara, odnosno visinu šestospratnice, što već vidimo na terenu. Ukoliko se nastavi sadašnja praksa ili odobre predloženi parametri, vrlo brzo ćemo dostići smeštajne kapacitete barem tri puta veće od planiranih, na samo devet kvadratnih kilometara, i to u višespratnicama sa liftovima koje nadvisuju prosečnu visinu borova, bez struje, vode, kanalizacije, komunalnih usluga...

 

Najvažnija primedba svakako je zahtev da se u zoni pretežno porodične vikend namene (označene u planu kao "vile, apartmani, pansioni") više ne grade stambeno-poslovni objekti preko 400 metara kvadratnih. Na taj način bi se sačuvale ambijentalne celine po kojima su Divčibare prepoznatljive, uvažile karakteristike predela i racionalizovali troškovi komunalnog opremanja. Za velike stambeno-apartmanske objekte potreban je veći nivo opremljenosti lokacije, kao i pristupni putevi kojima se mogu nesmetano kretati komunalna vozila, a ovaj uslov na terenu često nije zadovoljen. Teško da možemo zamisliti kamion Vidraka kako se strmim uskim putem penje ka Seizmološkoj stanici ili uzbrdo ka Golupcu da bi ispraznio kontejnere ispred velikih apartmanskih objekata, i još u zimskim uslovima.

Apartmani pored jezera na Divčibarama (Foto: Kolubarske.rs)

 

Divčibarci se nadaju i da će Komisija za planove imati sluha za njihovu ideju da se neke lokacije koje pravi ljubitelji šume i šetnje rado posećuju, sa pešačkim i biciklističkim stazama poput one koja uokviruje veliku parcelu u blizini hotela Maljen, u potpunosti sačuvaju i ostave kao zelene površine bez bilo kakve gradnje.

 

Takođe očekuju da će biti ispravljen propust u nacrtu plana u kojem je izostala odgovarajuća i zakonom propisana zaštita bunara obuhvaćenih aktuelnim projektom vodosnabdevanja. Ako nam i sam Vodovod Valjevo prizna da trenutno mogu da obezbede redovno snabdevanje pijaćom vodom za 3.840 odnosno 5.000 korisnika, ukoliko nema kvarova na mreži, onda je jasno da se postojeći bunari moraju zaštiti od bilo kakve dalje gradnje kao dragocen strateški resurs.

 

Za zaštitu prirode, šuma, tresava, staništa zaštićenih vrsta, polja narcisa..., oni veruju stručnjacima Zavoda za zaštitu prirode i zato naročito traže da se opšti uslovi koji uvažavaju granične kapacitete prostora, predviđaju planiranje infrastrukturnog opremanja po visokim ekološkim standardima i sprečavaju dalju degradaciju prostora doslovno unesu u plan i poštuju.

 

I još nam poručuju:

 

"Da nas ne shvate pogrešno. Divčibarci nisu protiv razvoja, ali to ne može biti "razvoj" koji Divčibare vodi u propast i poništava samu suštinu postojanja ovakve destinacije. Koliko god da razumemo objašnjenja dobronamernih urbanista u Valjevu da su te 2015. godine donete izmene i dopune PGR sa labavim pravilima gradnje, upravo sa idejom da se posle perioda zastoja na Divčibarama pokrene razvoj, možda je sada momenat da se stane, da se pogledaju brojke i efekti takvog razvoja – zagađene reke, posečene šume, gomile građevinskog materijala po šumama i livadama i da se, najzad, od stihijskog razvoja po meri pojedinih investitora budućnost Divčibara usmeri u pravcu održivog, dobro osmišljenog i sadržajnog razvoja koji podrazumeva odgovornost prema prirodi, nama samima i našoj deci.

 

Svi mi zajedno, od lokalnog stanovništva koje živi na Divčibarama i od Divčibara, preko svih  dobronamernih investitora koji se iskreno trude da svojim sadržajima doprinesu lepšoj slici Divčibara, do nas koji u begu od gradske vreve decenijama nalazimo svoj mir na Divčibarama, treba da se borimo za prave, dobro osmišljene sadržaje, i to na odgovarajućem mestu, u čistoj i očuvanoj prirodi, koji će na pravi način prezentovati naše Divčibare.

 

I da ne zaboravimo: nisu li upravo dobro osmišljeni sadržaji na Divčibarama kroz celogodišnju turističku ponudu, na duže staze, mnogo bolji i stabilniji izvor prihoda za grad Valjevo od jednokratno naplaćenih doprinosa za opremanje građevinskog zemljišta od investitora kojima su Divčibare samo usputna stanica?

 

Uvereni da ih razumeju svi koji ovo čitaju, da ih ovoga puta odlično razume i struka, ostaje pitanje kako to da ta ista struka i politika koje odlučuju o Divčibarama nisu znale da je izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda odavno mogla da počne, i to bez izmena planskog dokumenta. A dok je Kamenica više "mrtva" nego živa, novac, kažu, čeka jer su sredstva za to opredeljena u Kancelariji za javna ulaganja.

 

Neka se gradi ono što treba, a neka zastane malo 19 metara visine, beton, deponije građevinskog materijala po šumama, seča stabala..., da se presaberemo i oduzmemo: ko u fekalijama, ko u obećanjima investitorima.

 

Ostaje da se vidi da li će ovog puta i članovi Gradskog veća i odbornici Skupštine grada imati sluha za opšti interes i glas javnosti ili će odluke i dalje biti obojene politikom i pravatnim interesima.