20.07.2022, 06:48

Jakovljević: Sumnjam da neko u gradskoj vlasti strateški razmišlja o zbrinjavanju komunalnog otpada Valjeva

Požar koji je pre šest dana izbio na gradskoj deponiji u Valjevu, koja je "privremena" već 32 godine, bio je povod konferencije za novinare Gradskog odbora Demokratske stranke.

 

Predsednik valjevskih demokrata Zoran Jakovljević, bivši gradonačelnik Valjeva, smatra da su i republička i gradska vlast odgovorne za stanje na gradskoj deponiji, kao i za to što je "privremena" više od tri decenije.

 

- Odgovornost je na gradskoj vlasti koja nije nastavila i nije dovela do kraja sve one poslove i projekte koje smo mi započeli, i to baveći se strateški pitanjem odlaganja otpada. Odgovoran je i onaj koji nije požurio da završi Regionalnu deponiju "Kalenić", a to su Republika i preduzeće "EKO Tamnava" koje je trebalo da realizuje projekat sanitarne deponije u Kaleniću – kazao je Jakovljević.

Gradska deponija (Foto: Đorđe Đoković)

 

On je podsetio da je gradska deponija, koja se nalazi na neprimerenom mestu i uz Kolubaru, formirana 1990. godine na površini od oko šest hektara, kao privremena, a to privremeno traje već 32 godine. Navodi da je bilo nekoliko rezervnih lokacija za deponiju, poput one u selu Carić nadomak Valjeva, što je bio predlog 2000. godine, ali gde god da je određeno mesto za deponiju izazvalo je protivljenje onih koji žive u blizini, tako da ni taj predlog nije realizovan.

 

- Negde oko 2006. godine postala je aktuelna priča da se izgradi Regionalna deponija u Kaleniću. Te godine bio sam direktor Direkcije za izgradnju Kolubarskog okruga, koja je nosila deo posla, i 2010. je usvojen regionalni plan upravljanja otpadom za 11 opština, koje su potpisale pismo o namerama. To je strateški dokument koji se i danas nalazi na sajtu Grada, ali ono što ja potenciram na svim konferencijama za novinare jeste to da aktuelna vlast nema kontinuitet u strateškom razmišljanju. Ta strateška dokumenta se moraju obnavljati i prilagođavati novim zakonima i propisima. Na sajtu Grada ne vidim, niti čujem u javnosti, da je ažuriran taj dokument – rekao je Zoran Jakovljević, koji je od 2008 do 2012. godine bio gradonačelnik Valjeva.

Zoran Jakovljević (Foto: Kolubarske.rs)

- U periodu od 2008. go 2012. godine krenuli smo u realizaciju tih strateških dokumenata. Samo da podsetim da smo 2012. imali urađenu transfer stanicu, sredstvima Češke razvojne agencije, uz minimalno učešće Grada, a dobili smo od njih i jedan kamion za transport komunalnog otpada. Takođe, na istom tom mestu, u zaleđu industrijske zone, je urađen i reciklažni centar. Još tada je planirano ono što se sad pojavilo u nacionalnom planu upravljanja otpadom, i što je u januaru ove godine usvojila Vlada Srbije, a podrazumeva period od 2022. do 2031, da se primarna selekcija otpada radi u najmanje dve kante – suvi, koji bi završavao u reciklažnom centru, i mokri otpad, koji bi preko transfer stanice bio deponovan na Regionalnu deponiju u Kalniću. Dakle, još 2012. godine je ceo taj posao oko reciklažnog centra i transfer stanice, primarno selektiranje otpada, čak i izgradnja regionalne deponije, bio realizovan u značajnom procentu. Nažalost ovih poslednjih deset godina se ništa ne radi, čak nije poznata ni sudbina tih planova. Negde sam pročitao da je JKP Vidrak, kroz projekat prekogranične saradnje sa Sarajevom, podrazumevao da oko 1000 domaćinstava selektuje otpad upravo na način kako smo mi to planirali. Nije mi poznato da li je taj projekat realizovan – kazao je Jakovljević.

 

On je podsetio da je pre desetak godina osnovano regionalno preduzeće "EKO-Tamnava" sa sedištem na Ubu, koje bi se bavilo realizacijom projekta Regionalne deponije "Kalenić". U međuvremenu, negde 2020. godine, priči oko regionalne deponije pridružile su se i Loznica, Ljubovija, Mali Zvornik, Krupanj i Osečina, tako da taj projekat obuhvata preko 500 hiljada stanovnika.

 

- Valjevu je 2012. godine Vlada Francuske donirala projekat sanacije postojeće gradske deponije, a i to je bilo u skladu sa našom strategijom, koja je podrazumevala transfer stanicu, reciklažni centar, regionalnu deponiju i naravno obaveznu sanaciju postojeće deponije, koja je praktično u samom gradu. Taj projekat je negde u fioci kod direktorke JKP Vidrak i u Odeljenju za lokalni i ekonomski razvoj Gradske uprave, i niko nije zainteresovan za njega. Naravno taj projekat bi morao da pretrpi neke izmene jer je deponija, koja je, kako je predviđeno na početku, trebalo da bude visoka do 15-ak metara, danas "narasla" na 20 do 25 metara.

 

Valjevska deponija je odavno prerasla prvobitno planirani kapacitet od 1000 kubika. Sada je verovatno preko milion.

 

Jakovljević je podsetio i na to da je poslednja značajnija sanacija gradske deponije bila 2008. godine i tada je urađen ozbiljan projekat koji je podrazumevao postavljanje biotrnova koji su metan iz tela deponije puštali u vazduh, kako se ne bi pravili čepovi puni metana koji su lako zapaljivi, što se verovatno desilo pre neki dan kada je izbio požar na deponiji.

 

Predsednik valjevskih demokrata smatra da je jedino rešenje za valjevsku deponiju da gradska vlast ubrza sve ove postupke o kojima je pričao, pre svega treba što pre završiti gradnju Regionalne deponije u Kaleniću.

 

- Poenta moje priče jeste da je za ovih deset godina moralo mnogo više da se uradi. Ne znam u kakvom stanju je reciklažni centar i transfer stanica, o tome nema informacija, i to je još jedan od razloga da ja sumnjam da neko u gradskoj vlasti razmišlja strateški o zbrinjavanju komunalnog otpada Valjeva. Nadam se da će ovo postaći nekoga da pronađe sve te projekte i da se upusti u rešavanje tog višedecenijskog velikog i ozbiljnog problema. Voleo bih da grešim, možda se ipak neko u Gradskoj upravi bavi time – zaključio je predsednik GrO DS Zoran Jakovljević.