Seka Maksimović, psiholog (foto: Đorđe Đoković)
24.05.2014, 06:01
Koliko teške situacije utiču na nas?
Neki narodi u svojoj vekovnoj istoriji ne dožive ono što smo mi dožveli i preživeli za 15 godina - ratove, izbeglištvo, bombardovanje, sankcije, zemljotres i, konačno, katastrofalne poplave. Kako ostati normalan, svako se bar jednom zapitao?
Koliko su svi ovi događaji uticali na nas, pitamo Milenu Maksimović, kliničkog psihologa u Opštoj bonici.
- Mislim da nema osobe na koju nisu uticali dogadjaji koje ste pomenuli. Oni traju i duže od 15 godina. Teško da možemo da se setimo perioda kada smo živeli opuštenije, bezbrižnije. Mladi ljudi nisu imali sreću da taj period osete, već žive poslednjih dvadesetak godina u kontinuiranom stresu i dogadjajima koji se smenjuju jedan za drugim. Svi ovi dogadjaji i katastrofe razbijaju naše osećanje sigurnosti i čine da se neke osobe kraće vreme a neke osobe duži vremenski period, osećaju bespomoćno, ranjivo. Može se reći, da je sasvim normalno da budemo i uznemireni i uplašeni i da je kod nas prisutno osećanje neizvesnosti, kada je budućnost u pitanju. Ali naša priroda je i takva, da uznemirujuća sećanja i misli počinju kod većine da blede, kada život počne da se vraća u uobičajenu rutinu. Ovaj dugotrajni stres, kojem smo svi izloženi, postaje naš uobičajen način života. Nenormalne životne okolnosti polako počinju da bivaju „normalne“. Naravno, ljudi na različite načine se prilagodjavaju i reaguju. Neki ne primećuju znake kontinuiranog pritiska kojem smo izloženi ali zato telo plaća cenu. Svedoci smo visoke stope smrtnosti, povećanog broj ljudi obolelih od kancera, kardiovaskularnih bolesti. Sa druge strane, pojedinci počinju da boluju od depresije i drugih psihijatrijskih poremećaja – kaže Maksimović.
Kolubarske.rs: Kako zadržati mentalno zdravlje, stabilnost?
Maksimović: Ako razmatramo definiciju mentalnog zdravlja (po SZO) kao stanje dobrobiti u kojem pojedinac može da ostvaruje svoje potencijale, da se nosi sa normalnim životnim stresom, može da radi produktivno i plodno i doprinosi zajednici, onda zadržati mentalno zdravlje i stabilnost stvarno predstavlja izazov za svakog čoveka u našem okruženju.
Ljudi uglavnom pokušavaju da budu funkcionalni u ovakvim kriznim vremenima jer se mora ići dalje. Kuće moraju da se obnavljaju, porodice da se izdržavaju, deca da se školuju, firme da rade, da se bolesni članovi porodice neguju – sve su to jako važni motivi da se ide napred i da se prevazilaze objektivne teškoće i pritisci. Naravno, pored angažovanosti, preporučuje se da se fokusiramo na pozitivne situacije iz prošlosti, da ih projektujemo u neko buduće vreme, da tražimo pozitivno okruženje, bilo da su to prijatelji, porodica, mesto u gradu ili prirodi.
Kolubarske.rs: Da li smo svi po malo mentalno oštećeni, samo se kod nekog primećuje, a neko prikriva i potiskuje ?
Maksimović: Ja bih pre rekla da smo svi osetili nedaće koje su nam se desile u poslednjih dvadesetak godina. I da smo na različite načine reagovali na njih. Neko tugom, neko ansioznošću, neko se osećao utrnulim, neko nije imao reakciju itd. Ni jedan od ovih načina nije ni pogrešan ni ispravan. Važno je da o tome pričamo, da podelimo sa nekim, pogotovu ako primetimo da je način našeg doživljavanja i reagovanja prejak i predugo traje. Možda i potražiti pomoć.
Koji god da je uzrok nezadovoljstva, razdražljivosti, ljutnje..., ljudi moraju da se bave time jer jedino na taj način, takva stanja se mogu prevazići.
Kolubarske.rs: Da li je depresija, nezadovoljstvo, razdražljivost, ljutnja, očaj, u kome se svako od nas ponekad nađe, rezultat svih tih događaja?
Maksimović: Može da bude a i ne mora. Nekada smo ljuti, očajni, nezadovoljni zbog mnogo drugih razloga koji nisu vezani sa spoljašnje društvene okolnosti i prirodne katastrofe. Porodični, bračni problemi, sukobi na poslu, medju prijateljima, bolest bliskoh osoba, gubici mogu takođe biti uzročnici pomenutih emocionalnih stanja. Važno je prepoznati uzrok našeg (ne)raspoloženja i pokušati da ga razrešimo. Nekada možemo sami, a nekada nam je za to potrebna pomoć profesionalaca. Uloga stručnjaka koji se bave mentalnim zdravljem je jako važna u ovim teškim vremenima. Uz njihovu podršku, ljudi prave korake koje vode do ličnog napretka, postizanja mira i ravnoteže, pokušavaju i uče da prelaze iz stanja nezadovoljstva ka stanju zadovoljstva.
Kolubarske.rs: Kako sve to prevazići, vratiti se u život ?
Maksimović: Kako prevazići dogadjaje koji menjaju naše živote? Ima osoba koje lako ili lakše nose probleme i situacije sa kojima se suočavaju u životu. Ima onih kojima to teže ide. U svakom slučaju treba raditi na razvijanju adaptacionih sposobnostii strategijama prevazilaženja kriza. Ne bi trebalo ni jednu krizuda gledamo kao nepremostiv problem, ali ga možemo gledati iz druge perspektive i na drugi način pokušatiodgovoriti na njega. Moramo se suočiti sa činjenicom da neke svoje ciljeve ne možemo ostvariti (zbog nepovoljnih okolnosti) i da treba da se fokusiramo na one koje možemo. Jednostavno, promene se dešavaju, one su deo života. Činjenica je i to da nismo mi jedini koji prolazimo kroz probleme (pogotovu ako su u pitanju rat, katastrofe, ekonomska kriza) i da je u tim trenucima potrebna i korisna podrška rodjaka, prijatelja, stručnjaka. Jedan od načina prolaska kroz ove dogadjaje je uključivanje u rad različitih udruženja, volonterske akcije u zajednici.
Naravno, nikako ne treba zaboraviti voditi računa o sebi, baviti se aktivnostima u kojima uživamo i u kojima smo opušteni. Briga o sebi drži naš um i telo pripremne za život u krizi, za prevazilaženje onih situacija koje nekada ne možemo da izbegnemo. Ono što je ključna stvar je identifikovati i razvijati ličnu strategiju koja nas čini otpornom na mnoge neprijatne dogadjaje jer ’’život nije uvek lak i fer’’.