30.09.2022, 07:05

Nasilje u porodici nije problem pojedinca, to je problem celog društva

Nasilje u porodici nije problem pojedinca, to je problem celog društva. Društvo bez nasilja ne postoji, ali postoji odgovorno društvo koje na vreme reaguje, postoji prevencija i sprečavanje nasilja, saglasni su sagovornici Kolubarskih.rs iz Centra za socijalni rad, Policije i Osnovnog javnog tužilaštva u Valjevu.

 

Izuzetno je važno ohrabriti žrtvu i zaštititi je od sekundarne viktimizacije, pružiti joj podršku, finansijsku i pravnu pomoć, da zna da nije sama! Važno je i to da žrtvi bude obezbeđen, pored besplatne pravne pomoći, i advokat koji će "sedeti pored nje".

 

Blagovremena i efikasna reakcija državnih institucija, ali i poverenje u te institucije, svakako mogu da utiču na smanjenje nasilja u porodici, kažu sagovornici Kolubarskih.rs. Jedinstveni su u oceni da je donošenjem Zakona o sprečavanju nasilja u porodici povećan broj prijavljenih slučajeva, ali ne i broj krivičnih prijava jer žrtve u velikom broju slučajeva odustaju od krivičnog gonjenja.

 

Zakon o sprečavanju nasilja u porodici stupio je na snagu 1. juna 2017. godine, čija je primarna svrha prevencija nasilja. Ovim Zakonom uvedene su brojne novine u vidu hitnih mera - udaljavanje nasilnika iz porodice i zabrana prilaska žrtvi, kao i odgovornost za službenike koji ne budu postupali u skladu sa zakonom.

 

Policijski službenik nasilniku može odrediti udaljavanje od 48 časova, a na predlog javnog tužioca sud može ovu meru da produži na još 30 dana. Ukoliko nasilnik prekrši hitnu meru može mu se izreći kazna zatvora do 60 dana u prekršajnom postupku.

 

Novim Zakonom je predviđena i bolja saradnja i koordinacija između svih organa koji imaju ulogu u sprečavanju nasilja: policije, tužilaštva, sudova, centara za socijalni rad, ali i uključenje zdravstvenih ustanova.

Policija (Foto: Kolubarske.rs)

 

Službenik Policijske uprave Valjevo Momčilo Gligorijević, član Grupe za koordinaciju i saradnju koja funkcioniše na nivou tri bitne insitutcije - Policije, Centra za socijalni rad i Osnovnog javnog tužilaštva, potvrdno odgovara na pitanje da li Zakon o sprečavanju nasilja u porodici obezbeđuje hitnu i delotvornu zaštitu žrtvama nasilja u porodici.

 

- Zakon je delotvoran, pre svega zbog toga što su žrtve ohrabrene da prijavljuju nasilje, ali i zbog toga što se broj slučajeva nasilja u porodici iz godine u godinu smanjuje. Prve godine nakon što je donet Zakon o sprečavanju nasilja u porodici imali smo povećanje broja prijavljenih slučajeva, za skoro stotinu, upravo zbog primene Zakona. Najviše prijavljenih slučajeva je bilo 2019. godine, preko pet stotina, da bi sledeće godine taj broj bio značajno manji oko 370. Tako da je Zakon delotvoran, ali treba da prođe više godina kako bismo videli da li je Zakon ohrabrio žrtve nasilja da nasilnike prijavljuju ili je pak "zaplašio nasilnke" – kaže Gligorijević.

 

Prema podacima Policijske uprave Valjevo od 2018. do maja 2022. na teritoriji grada Valjeva bilo je 1899 prijavljenih slučajeva nasilja u porodici, izrečene su 1893 mere, podneto je 158 prekršajnih prijava za kršenje mera, evidentirana su 132 povratnika.

 

PODACI POLICIJSKE UPRAVE VALJEVO
		Ukupno izrečenih	Podneto prekršajnih	Povratnici
Godina	Ukupno događaja	mera	prijava za kršenje	u događajima
			mera	nasilja u porodici
2018	465	519	32
2019	522	544	44
2020	372	351	31	132
2021	445	383	41
2022	95	96	10
Ukupno:	1899	1893	158	132

 

Prema podacima Osnovnog javnog tužilaštva u Valjevu, u prvoj polovini 2022. godine, od 38 krivičnih prijava bilo je 13 odbačenih, u 2021. godini od 92 krivične prijave odbačeno je 53, u 2020. odbačeno je 90 od 122 krivične prijave, dok je 2019. godine od 163 krivične prijave odbačeno čak 126 prijava, a 2018. od 214 krivičnih prijava, odbačeno je 166.

 

PODACI OSNOVNOG TUŽILAŠTVA VALJEVO
					Isti digađaj ili
Godina	Broj prijavljenih	Odbačene	Optuženja	Mera	prosleđeno drugom	Istražne
	lica	prijave		bezbednosti	Tušilaštvu	radnje
2018	214	166	29	4	15
2019	163	126	24	2	11
2020	122	90	25	0	7
2021	92	53	28	6	5
2022	38	13	3			9
Ukupno:	629	448	109	12	38	9

 

Teodora Jovanović, diplomirani defektolog u Službi za zaštitu dece i mladih u Centru za socijalni rad Valjevo i voditelj slučaja, uključena je u Grupu za koordinaciju i saradnju koja funkcioniše na nivou tri insitutcije.

 

- Predstavnici Policije, Centra za socijalni radi i Osnovnog javnog tužilaštva, sastaju se jednom u 15 dana, po potrebi i češće, na redovnim i vanrednim sastancima na kojima se razmatraju slučajevi nasilja koji su prijavljeni i Službi za zaštitu odraslih i Službi za zaštitu dece. Posebno se obraća pažnja na to kakvo je nasilje u pitanju, najčešće su prijave za psihičko i fizičko nasilje, uz poseban osvrt na decu ukoliko su ona u riziku, a kada ima nasilja u porodici deca su direktne žrtve jer su direktno izložena nasilju – priča Jovanović i dodaje:

 

- Kada predmet dođe u Centar za socijlani rad, odnosno kada rukovodilac dobije predmete, on zadužuje voditelja slučaja, i po dobijanju predmeta prvo se poziva žrtva, a zatim mogući učinilac. Na nivou Centra se obavlja savetodavni razgovor i pruža se psiho-socijalna podrška žrtvama nasilja u porodici. Takođe, upućuju se u pravnu regulativu na koji način mogu da ostvare svoja prava u postupcima za krivično delo nasilje u porodici. Kada se završi razgovor, ono što je bitno za žrtvu jeste da znamo da li je uplašena za svoju bezbednost, da li se oseća ugroženo, da li smatra da učinilac može da ponovi to nasilje, i to je bitno da se navede u našem izveštaju koji upućujemo Osnovnom javnom tužilaštvu i Grupi za koordinaciju i saradnju. Na svakih 15 dana svi ti izveštaji od svih voditelja slučajeva se sastvaljaju u jedan kompletan izveštaj koji se nosi u Osnovno javno tužilaštvo na sastanke Grupe za koordinaciju i svaki slučaj se izlaže pojedinačno. Kada se izloži slučaj donosi se individualni plan podrške i zaštite žrtvama, a po proceni našeg predstavnika Grupe odučujemo da li žrtvu pozivamo na razgovor ili ne.

Teodora Jovanović (Foto: Đorđe Đoković)

 

Teodora Jovanović objašnjava da žrtve nasilja u porodici imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć, međutim uglavnom se odlučuju da ne pokreću krivične postupke i, prema njenim rečima, tu se sve završava.

 

- Kada žrtve dođu u Osnovno javno tužilaštvo kažu da ne žele da se upuštaju u bilo kakav postupak jer je u pitanju član porodice, sramota ih je od sredine, imaju svoje razloge, ekonomska zavisnost od partnera, i sve se vraća na početak. Ukoliko su iz seoske sredine, žrtve je sramota od meštana i slično. Ako se donese individualni plan podrške to je već na nivou tužilaštva, ali tužilaštvo može da odluči da policija proverava tu porodicu gde je bilo nasilje jednom sedmično, da patrolira u tom kraju, međutim žrtve je sramota da to vidi komšiluk i zato se sve prekida na nivou tužilaštva. Žrtva se vraća nasilniku i u velikom broju slučajeva se nasilje ponovi – navodi Teodora Jovanović.

Osnovno tužilaštvo Valjevo (Foto: Kolubarske.rs)

Zamenik javnog tužioca Osnovnog tužilaštva u Valjevu Nevena Matić kaže da je komunikacija Centra za socijalni rad i Osnovnog javnog tužilaštva Valjevo na vrlo visokom profesionalnom nivou koji se ogleda ne samo u obaveznim sastancima Grupe za koordinaciju i saradnju u sprečavanju nasilja u porodici, kroz najmanje tri sastanka mesečno (jedan za tekuće slučajeve nasilja i dva sastanka za žrtve nasilja kojima je potrebna pomoć Grupe za koordinaciju i saradnju), nego i u izradi individualnih planova podrške kojima se između ostalog predviđa savetodavni rad sa žrtvama i članovima njihove porodice.

 

Dodaje da osim toga svaki događaj porodičnog nasilja prati izveštaj voditelja slučaja iz Centra za socijalni rad upućen Osnovnom tužilaštvu, koji sadrži detaljnu anamnezu porodice u kojoj se desilo nasilje, a što je od pomoći javnom tužilaštvu ne samo za odluku u konkretnoj krivičnopravnoj stvari, nego i kao priprema za dokazne radnje saslušanja i ispitivanja. 

 

Na pitanje da li je kaznena politika delotvorna, Matić kaže da bi, sa stanovništva javnog tužilaštva, kaznena politika trebalo da bude represivna, jer je i to jedno od oružja u borbi protiv porodičnog nasilja, posebno ukoliko se uzme u obzir kaznena "politika“ prekršajnih sudova koji gotovo uvek za kršenje izrečenih i produženih hitnih mera izriču kaznu zatvora od nemalo 20 do čak 60 dana.

 

- Izmenama Krivičnog Zakonika, koje su stupile na snagu u decembru 2019. godine, pooštrene su ne samo odredbe opšteg dela koje se tiču povrata, odnosno višestrukog povrata i zabrane izricanja uslovne osude ukoliko nije proteklo pet godina od pravnosnažnosti osude kojom je učiniocu izrečena kazna zatvora ili uslovna osuda za umišljajno krivično delo i nemogućnosti ublažavanja kazne, već je i u posebnom delu ovog Zakona propisana strožija kazna za pojedine stavove krivičnog dela nasilja u porodici u zavisnosti od kategorije oštećenih lica. Sa druge strane Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji predviđa hitne mere čiji je cilj preliminarno zaustavljanje nasilja i sprečavanje njegovog ponavljanja ili eskalacije, nije menjan od momenta donošenja – navodi zamenik javnog tužioca Nevena Matić.

 

Alkohol najčešći uzrok nasilja u porodici

 

Policijski službenik Momčilo Gligorijević, na osnovu svog višegodišnjeg iskustva, kaže da su alkohol, u poslednje vreme i kocka, najčešći uzroci nasilja u porodici, a jednako se dešava i u bogatim i siromašnim porodicama.

 

- Vreme kada se najčešće događa nasilje u porodici su popodnevni i noćni sati, kao i dani vikenda, zbog toga što je tada porodica na okupu. Što se tiče uzrasta, uglavnom su to osobe starosti oko 40 godina. Nemamo statistiku o socijalnom statusu ali, iz iskustva, socijalni status ne utiče na to da li će neko da izvrši nasilje, jer i među bogatima i među siromašnima ima nasilnika. Nasilja ima i u seoskim sredinama, ali značajno manje nego u gradu, što je i logično imajući na umu broj stanovnika, a osm toga u selima se teže odlučuju da prijave nasilje. Ali za razliku od prethodnog perioda, pre donošenja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, gde smo imali zatvorenu sredinu i famu od toga šta će reći komšije i familija, danas te predrasude blede pa se sve više i sve češće prijavljuje nasilje u porodici i u seoskim sredinama. Najčešći uzroci nasilja u porodici su ekonomski, upotreba alkohola, u poslednje vreme i kocka. Ekonomska zavisnost žrtve igra značajnu ulogu u prijavljivanju nasilja. Često se dešava da žrtva prijavi nasilje, ali ne želi nikakvo postupanje, ne želi da Centar za socijalni rad i policija bilo šta preduzmu jer, kako i sama žrtva kaže, "gde ću, kako ću bez posla i para, šta ću sa decom...?". Žrtva od nas samo traži, i to očekuje, da nasilnika upozorimo da više ne ide u kafanu i da ne pije, što mi naravno ne možemo. Međutim, kada se nasilje u porodici prijavi mi smo u obavezi da postupamo bez obzira na to da li žrtva to hoće ili ne – kaže policijski službenik.

Katarina Milićević (Foto: Đorđe Đoković)

 

I direktorka Centra za socijalni rad Katarina Milićević kaže da nasilje u porodici nema veze sa nemaštinom i obrazovanjem.

 

- Siromaštvo nije uzrok nasilja, čak naprotiv, dešava se i u porodicama koje su finansijski situirane, kreće od psihičkog pa prelazi u fizičko nasilje. Imamo učene ljude, intelektualce, na visokim pozicijama, koji ili vrše nasilje ili su žrtve najtežih oblika nasilja, čak mnogo veći procenat u odnosu na siromašne. Da je razvijena svest zajednice da je normalno otići na savetodavni razgovor sa psihologom, do mnogih tih situacija uopšte ne bi ni dolazilo -  smatra Milićević.

 

Što se tiče toga da li komšije reaguju na "pozive u pomoć", Milićević kaže da ako čuju da se u komšiluku dešava nasilje, "okreću glavu", jer ne žele da se mešaju. Smeta im glasna muzika koja dopire iz susednog stana, ali kada čuju da neko doziva u pomoć ne žele da se mešaju. Mali procenat prijava je van porodice i žrtve.

 

Policijski službenik Momčilo Gligorijević navodi da čak i u slučaju da komšije prijave nasilje u susedstvu, dešava se da policija dođe na prijavljenu adresu, uplakana žena otvori vrata, ali na pitanje šta se desilo odgovara: "ništa". Pa čak i kada ima vidljive povrede, odbija da ide kod lekara, niti želi da sarađuje sa policijom.

 

Momčilo Gligorijević kaže da je sve veći broj žrtva koje "opraštaju" i vraćaju se nasilniku.

 

- Najčešći izgovori su zbog dece i nemam gde! A naš stav je da se upravo zbog dece ne treba vraćati nasilniku, jer su ona vrlo često, u konfliktima između roditelja ili partnera, indirektno žrtve nasilja jer slušaju i gledaju fizičko nasilje, ali vide i neku vrstu psihičkog nasilja, i sve to se na njih odražava i ostavlja velike i trajne posledice – kaže Gligorijević.  

 

Kako ohrabriti žrtve nasilja da nasilje prijave?

 

- Država je sa donošenjem Zakona o sprečavanju nasilja u porodici napravila značajan i važan korak i u značajnoj meri je upravo donošenje tog Zakona ohrabrilo žrtve da prijave nasilje i da se suprostave nasilniku. Treba više edukacije, više emisija u medijima kako bi se, pre svega, razbile predrasude, ali i kako bi se žrtva upoznala sa zakonskim mogućnostima i pravnim sredstvima. Ne može se nasilje u porodici sprečavati represijom, neophodna je prevencija, ali i da žena zna da će, ukoliko napusti domaćinstvo i ode od nasilnika, biti stambeno i finansijski zbrinuta bar jedno određeno vreme. Ono što sam ja primetio, kada je u pitanju bilo koji oblik nasilja, mi o tome govorimo samo kada se nešto desi i to sa tragičnim posledicama. Čak i tada to je u fokusu nekoliko dana i prođe do novog nesrećnog događaja. O nasilju treba govoriti stalno, hrabriti žrtve, ali i edukacijom uticati na mogućeg učionioca, pre svega na one koji su zavisni od alkohola ili kocke, a to su najčešći uzroci porodičnog nasilja – zaključuje policijski službenik Momčilo Glogorijević.  

 

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta "Unapređenje bezbednosti žena u Srbiji", koji sprovodi Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women), uz podršku Norveške ambasade u Beogradu. Stavovi u ovom tekstu pripadaju isključivo autorima i autorkama, i ne predstavljaju nužno stavove UN Women i Norveške ambasade.