11.11.2022, 12:29

Obeležen Dan primirja

Dan primirja u Prvom svetskom ratu, u spomen na sve stradale u Srbiji, je državni praznik i obeležava se širom zemlje nizom manifestacija.
 

U Valjevu su u 11.00 časova na Novom groblju predstavnici Vojske Srbije i grada Valjeva položili cvće na Spomen groblje iz Prvog svetskog rata. Pukovnik Saša Stojiljković, komandant Drugog centra za obuku u Valjevu je predvodio delegaciju Vojske Srbije, dok su u ime Grada cveće položili zamenik i sekretar Skupštine grada Viktor Mićić i Mladen Simović.
 

"Srbija je u temelje slobodne Evrope i sveta ugradila nešto više od 1.250.000 žrtava ili skoro 30 posto ukupne populacije stanovništva tadašnje Srbije, dok je 60 posto muškaraca Srbije ostavilo kosti širom Evrope, od Albanije, preko Grčke, Kajmakčalana pa sve do Austrije i Francuske. Srpski vojnik je u tom ratu dao nemerljiv doprinos, probojem Solunskog fronta 15. septembra. koji je Dan oslobođenja Valjeva. Danas odajemo poštu našim dedovima i pradedovima koji su dali svoj život kako bismo danas imali slobodu. Naša je obaveza, uz Vojsku Srbije, da čuvamo slobodu i sećanje na naše pretke, to je naša dužnost", poručio je Viktor Mićić.

Delegacija grada Valjeva (Foto: Kolubarske.rs)

Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada je u Francuskoj, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, potpisano primirje u Prvom svetskom ratu. Primirje, koje je bilo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju, 28. juna 1919. godine, obeležava se u svim zemljama koje su potpisale sporazum. 
 

U Srbiji je 11. novembar neradan dan, a praznik je prvi put zvanično obeležen 2012. godine, na osnovu izmena Zakona o državnim i drugim praznicima koje je Skupština Srbije usvojila krajem 2011. godine.
 

Cvet "Natalijina ramonda"
 

Kao glavni motiv za amblem ovog praznika koristi se cvet Natalijina ramonda, a ovu biljku je 1884. godine u okolini Niša otkrio doktor Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovća.
 
Reč je o endemskoj vrsti zapadnog Balkana, a osim u Srbiji, raste samo u Makedoniji i Grčkoj. Nalazi se na spisku retkih, ugroženih i endemičnih biljaka Evrope, a u Srbiji je strogo zaštićena vrsta.
 
Ono što čini ovu biljkom specijalnom jeste da čak i kada se potpuno osuši, Natalijina ramonda može ponovo da oživi kada se zalije. Zato se često koristi ovaj cvet kako bi se pronašla simbolika sa srpskim narodom i vojskom koja je tokom Prvog svetskog rata pretrpela ogromne gubitke ali je uspela da se uzdigne i da veliki doprinos u savezničkoj pobedi nad Nemačkom i Austro-Ugarskom.