Takmičenje u brzinskom penjanju uz uže
27.09.2014, 18:14
Stotinu učesnika iz osam država
U Petnici i na Mravinjcima danas se završava tradicionalni Balkanski speleološki kamp sa stotinak učesnika iz osam zemalja regiona, čiji su domaćini speleolozi Društva istraživača „Vladimir Mandić Manda“. Godišnji skup speleologa ovoga dela Evrope održava se svaki put u drugoj državi, a ima za cilj upoznavanje sa novim tehnikama, razmenu iskustava, prezentaciju godišnjih ostvarenja. U toj organizaciji su iz Srbije, uz valjevske speleologe, tri beogradska kluba, Kraljevčani i speleolozi iz Vladičinog Hana.
Učesnici Balkanskog speleološkog kampa su od srede boravili u kanjonima Tribuće, Trešnjice i Dubašnice. Pohodili su Lenčinu pećinu i Dragov ponor (dubok oko 185 metara do jezera za koje se pretpostavlja da je duboko dodatnih 16 metara sa „sifonom“ na sedam-osam metara), pa Filipov i Vrančev ponor, takođe u Leskovcima, te Šuplju lipu u Robajama i Ponaru u Bukovcu, koja je, po trenutno dostupnim podacima, moguće i najrazuđenija jama u Valjevskom kraju sa oko kilometar kanala i hodnika.
Nakon podnevnog obilaska Valjeva, balkanski speleolozi su boravili i u Petnici, gde su zainteresovani među njima, u „Donjoj dvorani“, mogli da se ogledaju u penjanju na 100 metara dužine (ili visine). Za najbolje u muškoj i ženskoj konkurenciji obezbeđene su vredne nagrade firmi „Škurnion“ i „Bela“. Balkanski speleološki kamp podržala je i Evropska speleološka federacija sa grantom od oko 450 evra, u opremi i novcu, s obzirom na to da je ispunjen osnovni uslov – učešće speleologa iz više od pet zemalja.
Tokom prepodneva, u Istraživačkoj kući, održani su redovni radni godišnji sastanci Biroa i Skupštine Balkanske speleološke unije (BSU). Završna žurka je večeras u Leskovicama, gde su učesnici, shodno tradiciji Društva istraživača „Vladimir Mandić Manda“, smešteni u izdvojenom odeljenju OŠ „Miloš Marković“ iz Leskovcica.
Valjevski speleolozi su povodom Balkanskog speleološkog kampa izdali prigodnu publikaciju na engleskom „Najpoznatiji speleološki objekti Valjevskog karsta“. Autor teksta i pripreme za štampu je Milica Ignjatović, prevoda na engleski Jana Marinković Arsenijević i Mladen Drajić, stručni konsultant je bio Vladimir Ranković. Na naslovnoj strani je kolor fotografija Jane Marinković Arsenijević načinjena u Šupljoj lipi. U tiražu od 100 primeraka štampana je u „Zlatnoj družini“.